I dalje postoji čežnja za Evropom | Evropa | DW | 06.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Moja Evropa

I dalje postoji čežnja za Evropom

Francuski predsednički izbori bi Evropsku uniju mogli da odvedu u ambis. To ne bi pogodilo samo Francuze već i građane zemalja koje teže članstvu u toj zajednici evropskih država, smatra Krsto Lazarević.

Francuska u nedelju bira između demokrate i ekstremne desničarke. A s obzirom da su Francuzi većinom demokrate, a ne ekstremi desničari, pobediće Emanuel Makron. Međutim, šok nakon Bregzita i predsedničkih izbora u SAD je još uvek toliko prisutan kod Evropljana, da kontinent sada sa nestrpljenjem gleda ka Parizu.

U slučaju da Marin Lepen zaista postane nova predsednica Pete Republike – kako se strahuje - onda su izbori u Francuskoj za sve Evropljane važniji od izbora u zemljama u kojima žive. U tom slučaju bi francuski birači u ime svih građana EU ispalili smrtonosni hitac. I iako razmaženi građani EU to ponekad zaboravljaju: i dalje ima zemalja koje hoće da pristupe EU.

Pogled pun nade sa jugoistoka

Ljudi u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Albaniji, na Kosovi i u Makedoniji zato sa posebno velikim zanimanjem prate izbornu trku u Francuskoj. Te zemlje su kandidati za članstvo u EU i većina njihovih građana želi da korupciji dođe kraj, žele borbu protiv siromaštva, mir, slobodu medija i pravnu sigurnost. To što se danas za većinu stanovnika EU podrazumeva, za mnoge jugoistočne Evropljane je još uvek daleko. Na primeru Turske možemo direktno da vidimo šta se dešava u jednoj zemlji kada se ona udalji od EU.

Marin Lepen i druge antievropske snage su politički bliski i esktremistima poput srpskog majstora propagande Vojislava Šešelja. Kada sam Šešelja jednom na konferenciji za novinare njegove stranke u Beogradu pitao kako zamišlja da spreči pristup Srbiji EU, on je odgovorio: „Srbija neće nikada biti članica EU, zato što će EU prethodno da se raspadne.“ U tom smislu je Marin Lepen u istom brodu sa srpskim ratnim huškačem Vojislavom Šešeljom.

Bubuljica na licu Evrope

S obzirom da Marin Lepen ne krasi pristojnost, ni politička korektnost, ne treba se ustručavati i treba jasno reći ko je ustvari ona i za šta se zalaže. Opisati je samo kao rasistkinju bilo bi potcenjivanje. Marin Lepen je ogromna bubuljica sačinjena od netrpeljivosti prema strancima, mržnje i prostakluka koja se širi licem Evrope.

Širenje mržnje i laži, usmerenih protiv manjina, deo su njenog programa. Ekstremni nacionalizam i spremnost da se slede harizmatične vođe sa njihovim prostim rešenjima u Evropi nije ništa novo. To se može videti na primeru raspada Jugoslavije. Retorika Marin Lepen i njen politički stil deluju kao da ih je učila kod ratnih huškača sa jugoistoka Evrope.

Ona je prisustvo muslimanskih vernika u Francuskoj uporedila sa nacističkom okupacijom za vreme Drugog svetskog rata. Opasnija je od svog oca - koji je za gasne komore u koncentracionim logorima rekao da su „detalj istorije" – jer Marin Lepen stavlja masku umerenosti na koju pojedini Francuzi nasedaju.

Podrška s levog i desnog krila

To da se ovih dana uopšte spominje moguća pobeda Marin Lepen treba zahvaliti dvema grupama u Francuskoj: konzervativnim katolicima i levičarima.

Prema anketama, 23 odsto birača Fransoa Fijona svoj glas će dati Lepenovoj. Njihovo pritivljenje otvorenom društvu je toliko veliko da će oni umesto za liberala glasati za ekstremnu desničarku. Konzervativni Fijon i esktremna desnica tokom predizbornje kampanje su u fokusu imali iste teme: migraciju, bezbednost i borbu protiv terorizma.

 Krsto Lazarevic Kommentarbild App (Chris Grodotzki)

Krsto Lazarević

U romanu „Pokoravanje" Mišela Uelbeka, socijalisti, konzervativci i fiktivna muslimanska partija stvaraju savez kako bi na predsedničkim izborima 2022. godine sprečili pobedu Marin Lepen. U Francuskoj 2017. godine, levičar Žan-Lik Melanšon se ustručava da svoje simpatizere pozove da glasaju za Emanuela Makrona.

Pritom je u predizbornom delu za levičare u Francuskoj bilo relativno jednostavno: izrazito konzervativni Fransoa Fijon za mnoge levičare zaista ne bi bio opcija. Ali šta je sa socijalnim-liberalom kao što je Emanuel Makron? On se takođe zalaže za pravedniju socijalnu politiku i oživljavanje francuske industrije, a ne neoliberalnu ekonomsku politiku za koju ga optužuju levičarski kritičari. Onaj ko ne bi da glasa za Makrona, rizikuje budućnost EU. Da bi Melanšon svojim biračima preporučio nekog drugog kandidata, verovatno bi morao da se reinkarnarnira lično Karl Marks.

Odložena pesrpsektiva

Onaj ko prati argumente francuskih levičara mogao bi da pomisli da oni govore o nekoj siromašnoj zemlji u razvoju, a ne o šestoj najsnažnijoj svetskoj privredi, koja je uz Nemačku vodeća u Evropskoj uniji. Za Evropljane iz Beograda, Tirane i Sarajeva, takve jadikovke EU deluju kao kukanje na izuzetno visokom nivou. Marin Lepen neće pobediti na izborima, ali ona je Evropi jasno predočila da je raspad EU realna opcija.

Levičari - koji toliko odbaciju navodni Makronov neoliberalizam da nisu u stranju da ga podrže u borbi protiv kandidatkinje ekstremne desnice – jednako su beznadežan slučaj kao i konzervativni katolici kojima je odvajanje Francuske od sveta važnije od Liberté, Égalité Fraternité (sloboda, jednakost, bratstvo). Oni prete uništavanjem jedne EU, koja ima toliki uticaj u svetu. Posebno za ljude van njenih granica.

Krsto Lazarević (27) je rođen u Bosni i Hercegovini i kao dete je sa roditeljima iz BiH pobegao u Nemačku. Danas živi u Berlinu i piše za nekoliko medija na nemačkom jeziku.