I dalje bez nade za mir | Politika | DW | 05.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

I dalje bez nade za mir

Novoizabrani parlament u Libiji ima težak zadatak. Vratiti demokratiju u zemlju, koja je gotovo pred raspadom, za sada, deluje nemoguće. Već na prvom zasedanju došlo je do otrežnjenja. Ipak, nade još ima.

U Libiji je još jedan vikend prošao u haosu nasilja i smrti. Još od sredine maja u zemlji se vode teške borbe između zaraćenih milicija - posebno u Tripoliju i Bengaziju. Samo od 30. jula, ubijeno je više 200 ljudi, a 1.000 povređeno. Broj žrtava je nesumnjivo veći, ali sa preciznim podacima resorno ministarstvo oglašava se samo povremeno.

Grenzstellenübergang Rass Jdir in Tunesien an der Grenze zu Libyen

Zvaničnici zapadnih ambasada nisu jedini koji žele da izađu iz Libije: gužve na granici sa Tunisom

Zbog sve kompleksnije bezbednosne situacije, većina zemalja sa Zapada, odlučilo je da zatvori svoje ambasade i konzularna predstavništva. Osoblje misije UNSMIL, među prvima je napustilo zemlju, uprkos činjenici da su upravo Ujedinjene nacije te koje bi trebalo da pomognu u stabilizaciji zemlje i njenom demokratskom razvoju.

Mnogi su se nadali da će junski izbori za parlament nešto promeniti. Mada na istim političke partije zapravo i nisu učestvovale, već (navodno) nezavisni kandidati. Novi saziv parlament "zasedao" je po prvi put, u ponedeljak, 4. jula, ali je njena ustavnom osporena.

Spor već oko prve sednice

Islamisti, koji su inače u prethodnom sazivu Nacionalnog kongresa imali većinu, strahuju od jačanja sekularnih snaga u libijskom parlamentu. Mnogi upravo u tome vide razlog za eskalaciju nasilja u Tripoliju i Bengaziju. Sukob između islamističkih i sekularnih snaga, sada je dobio i političku dimenziju.

Na početku je sve delovalo obećavajuće, jer je većina poslanika izrazila želju da se sastane što je moguće pre, kako bi u zemlji ponovo zavladao mir. Oko 150 (od 190) poslanika okupilo se u Tobruku, ali bez podrške islamista, koji su „ilegalno sazvanu konstitutivnu sednice parlamenta“, odlučili da bojkotuju.

Zbog pucnjave u glavnom gradu, odlučeno je da se „informativni susret poslanika“ (umesto prvog parlamentarnog zasedanja) održi 1.000 km istočno od Tripolija, u Tobruku, koji se nalazi nedaleko od granice sa Egiptom.

Sekularne snage veruju u zaveru

Libyen Tobruk Parlament 2.8.2014

Hotelu u Topruku: prva sednica novog saziva parlamenta

Predstavnici sekularnih snaga su zbog bojkota islamista počeli da veruju u zaveru. „Ono što se dešava u Tripoliju, osmišljeno je sa ciljem da se spreči konstituisanje novoizabranog parlamenta u Libiji i nastavi kontinuirana dominacija Muslimanskog bratstva u parlamentu“, poručio je jedan od lidera milicije.

Najvažnije poteze povlači aktuelni predsednik Nacionalnog kongresa, Nuri Abu Sahmein, blizak libijskim islamistima. On je oštro kritikovao najave da se konstitutivna sednica parlamenta održi u Tobruku. U izjavi za dnevnik „Libija Herald“, Sahmein je ocenio kako se prenošenje zakonodavne vlasti (na novi saziv parlamenta) može obaviti samo u Tripoliju, znajući pri tome da se većina poslanika trenutno nalazi u oblasti na samom istoku zemlje. Kako će spor biti okončan i dalje je nejasno. Zna se da je na kraju skoro 170 poslanika do ponedeljka boravilo u Tobruku, ali je to okupljanje za Nurija Abu Sahmeina neustavno. Pri tome, sve dok se konstituisanje parlamenta bude odlagalo, ispaštaće demokratske institucije u zemlji.

Malo kome je stalo do mira?

Poslednji događaji u Libiji već su prilično naštetili novom sazivu parlamenta, jer je odziv građana na izborima održanim u junu, iznosio svega 20 odsto. Istovremeno, iako nema konkretnih dokaza, građani, ali i stručnjaci, svedoče o raznim manipulacijama tokom glasanja. Salem Soltan je libijski politički analitičar, koji je i pre održavanja izbora upozoravao na scenario, prema kojem novoizabrani poslanici neće imati dovoljno jak kredibilitet i moć da promene situaciju u zemlji. Poslanici koji su do juče bili u borbenim redovima raznih milicija, verovatno će povlačiti konce indirektno, iz senke.

Libyen Misarata Brigade

Borci u Tripoliju: vlast u zemlji drže razne milicije i njihovi lideri

Drugim rečima, nije problem u parlamentu, već u rukovodstvu milicija, smatra Matia Toaldo, saradnik Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR), stručnjak za Libiju. Njihovi lideri, poput nekadašnjeg general-majora, Kalifa Haftara ili Ansara al-Šarije, islamističkog vođe, nisu preterano zainteresovani za uspostavljanje mira, dodaje Toaldo. „Oni ne veruju u pregovore i podelu moći. Oni su uvereni da prednost mogu ostvariti vojnim sredstvima.“

Andreas Ditman, saradnik Univerziteta Gisen, takođe stručnjak za Libiju, ističe da veliku odgovornost za eskalaciju nasilja snosi i međunarodna zajednica. Zapad nije uspeo sopstvene odluke o obnovi Libije da sprovede u delo, a nije izdejstvovano ni razoružavanje milisija. I Robin Vrajt iz vašingtonskog trusta mozgova, pri centru Vilson, deli Ditmanovo mišljenje. Nakon pružanja podrške opozicionim snagama, koje su se 2011. godine suprotstavljale Gadafiju, SAD i NATO su se „sve više i više distancirale od Libije“. Zato je ovom zemljom, u međuvremenu, zavladao haos.