Humorom protiv sistema u Turskoj | Mozaik | DW | 02.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Humorom protiv sistema u Turskoj

Turska je već godinu dana u izuzetno teškoj političkoj krizi. Protest protiv režima često se izražava na umetničkoj sceni i u obliku satire. Posledice mogu biti veoma ozbiljne.

Skandali o korupciji, masovni protesti, zabrana Tvitera i Jutjuba. U Turskoj se nižu političke afere, ali narod ipak uspeva da se na račun toga zabavlja. Zapravo, za mnoge umetnike koji se bave grafitima, stripovima i muzikom, kriza je glavni izvor inspiracije.

Umetnost i humor su već gotovo godinu dana važan ventil za nagomilanu frustraciju, jer medije uglavnom kontroliše država. Na primer, umetnik Erdem Gunduz, „čovek koji stoji“, inspirisao je milione svojim bezglasnim protestom protiv režima. Tu su i učesnici u protesnoj akciji „Stepenice duge“ koje su preko noći prefarbali desetine sivih stepenica u turskim gradovima u dugine boje, da bi podstakli ljude na mir i toleranciju.

Mnogi muzičari takođe kritikuju režim. U alternativnim diskotekama u Istanbulu svake noći se pušta pesma sa nepristojnim nazivom „Sik bakalim“ u kojoj se opisuju pendreci i suzavac.

Erdogan u umetnosti

Leman Comics Satire Türkei

Kojim prstom si kliknuo da se uloguješ na Tviter?

U poslednje vreme, premijer Redžep Tajip Erdogan postao je glavna tema za mnoge humoriste. Nakon što je pokušao da zabrani Tviter, u raznim turskim novinama pojavile su se karikature na kojima Erdogan glođe plavu pticu – simbol Tvitera, ili kako pokušava da automobilom demokratije otera bezbrojne ptice. Jedna od najpopularnijih bila je ona na kojoj plave ptice vrše nuždu – pravo na glavu premijera.

U raznim gradovima istovremeno su osvanuli i grafiti u kojima se ljudima objašnjava kako da zaobiđu zabrane problematičnih sajtova. Nedavni lokalni izbori takođe su predstavljeni u satiričnom svetu: karikatura u šaljivom listu „Pingvin“ pokazuje glasača kako u glasačku kutiju ubacuje novac, dok razmišlja: „Jedva sam uspeo da sakupim i ovoliko“, aludirajući time na raširenu korupciju.

Objavljuju nas i članovi vlade

„Turska ima problem sa demokratijom još od osnivanja. Zbog toga satira oduvek postoji, u pisanom, crtanom i usmenom obliku. Satira je imala svoje mesto još u doba Osmanlijskog carstva, kada su se satiričari šalili na račun sultana“, kaže osnivač satiričnog lista „Cajtung“ Hakan Bilginer. On je pokrenuo svoj list 2010, u periodu kada je vlada, po njegovim rečima, počela da poprima autoritarni oblik i vrši pritisak turske medije.

„Još uvek nismo imali problem sa vlastima zbog toga što smo nezavisni. Turska vlast kontroliše medije pre svega putem poslovnih veza. Mi ih nemamo, pa se na nas ne vrši direktan pritisak“, objašnjava Bilginer. „Članovi vlade nas čak i prate na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk ili Tviter. Ponekad čak objavljuju naše sadržaje, kada misle da su smešni“, kaže Bilginer. Ipak, on priznaje da je redakcija oprezna kada bira šta će pustiti u javnost: „Trudimo se da ne dođemo u sukob sa zakonom i zbog toga nikada ne kritikujemo režim direktno. Ali uvek pronađemo način da kažemo ono šta mislimo. Uostalom, to je humor, a zbog toga uvek zaradimo dodatne poene“, kaže Bilginer.

Penguen Comics Satire Türkei

Jedva sam uspeo da sakupim i ovoliko

Nema razloga za autocenzuru

Za razliku od Bilginera, Tunčaj Agun je već imao loša iskustva sa turskim vlastima. Akun je pre 28 godina osnovao šaljivi strip „Leman“, a ta publikacija trenutno je među najprodavanijim stripovima u Turskoj zemlji sa tiražom od 30.000 primeraka. „Mi smo veoma radikalni list. Čitav niz nas umetnika završio je u zatvoru. I ja sam bio u zatvoru“, kaže Agun za Dojče vele. On napominje da se u ovom trenutku protiv njega vodi proces. „Vlast nas je optužila. Tužba je sada dospela pred Evropski sud za ljudska prava. Verovatno ćemo dobiti visoku novčanu kaznu. Radi se o vređanju premijera“, objašnjava taj karikaturista. On sumnja u nezavisnost turskih sudova. „U Turskoj nikada ne znate šta će se desiti. Spremni smo na sve.“

Ipak, to nije dovoljan razlog za autocenzuru, objašnjava umetnik. „To nas čini onim što jesmo. Mi smo veoma radikalni. Kada bismo stalno mislili na to šta bi moglo da nam se desi, ne bi bilo ni potrebe da crtamo. Mi crtamo ono što želimo i ono za šta mislimo da mora da se pojavi u javnosti“, kaže Akun. On je ponosan na svoje zemljake: „Svi ti crteži i grafiti u celom gradu su sjajni. Sve ih je više i sve su bolji.“

Autori: Senada Sokolu / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.