Nemačke humanitarne organizacije intenzivno se žale zbog bede u kojoj se nalaze Palestinci u Gazi i isto tako intenzivno sakrivaju istinsku pozadinu takvog stanja. Šta se tamo zaista dogodilo? Posle povlačenja Izraela iz Gaze 2005, kontrolu su preuzele palestinske autonomne vlasti, a zatim je usledio krvavi puč Hamasa.
Hamasova prva mera: brutalni obračun s neistomišljenicima, ubijanje hiljada umerenih pristalica Fataha – vezane su ih bacali sa krovova.
Druga mera: uništavanje izraelskih plastenika i infrastrukture.
Treći korak: uvođenje šerijatskog zakona uključujući i obavezu pokrivanja žena i zabranu muzike.
I četvrta mera: rakete na Izrael.
Autorke kao što su Betina Marks iz Fondacije „Hajnrih Bel" takođe prećutkuju maltretiranje Hrišćana u Pojasu Gaze, uništavanje njihovih objekata, ubistva hrišćanskih predstavnika. Od tada je iz Gaze pobeglo 80 odsto Hrišćana.
Borba protiv Izraela s fondovima UN
Gusti špijunski sistem Hamasa u Gazi čini svako protivljenje opasnim po život. Sa novcem iz Irana, od zapadnih organizacija i Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNRWA), Hamas se vojno opremio – izgradio terorističke tunele, kupio rakete, uveo paravojnu obuku za đake i još od vrtića vaspitava decu da postanu mučenici.
Nakon besprimernog granatiranja hiljadama raketa iz Gaze, Izrael i Egipat nameću blokadu za uski pojas obale kako bi zaustavili unošenje oružja i delova za rakete. To je odmah izazvalo protest – koji još uvek traje – humanitarnih organizacija koje smatraju da je Izrael jedini odgovoran za situaciju u Gazi.
Ali, ta informativna buka prećutkuje činjenice: Palestinci u Gazi primaju najviše donacija na svetu. Samo Agencija UN obezbeđuje sveobuhvatni sistem s besplatnim bolnicama, školama i penzijama. Deca u Gazi u odmaralištima imaju zabavni program o kojem deca izbeglice u Africi ne mogu ni da sanjaju.
Konsekventno se ćuti i o korupciji zvaničnika Hamasa, njihovim velelepnim vilama koje se jedna pored druge nižu na najboljim placevima, s najljepšim plažama u Gaza-sitiju. Ni reči takođe o crnom tržištu koje cveta: Hamas konfiskuje hranu, lekove, građevinski materijali i neophodno gorivo iz Egipta i Izraela, što se onda, po povišenim cenama, pojavljuje na crnom tržištu u Gazi.
Hamasu koristi samo rat
O Palestincima se trenutno brine 30.000 ljudi koje plaća Agencija UN. A za preostalih 65 miliona izbeglica širom sveta, 10.000 zaposlenih te agencije mora biti dovoljno. Sedište UNRWA u Gazi zapošljava članove Hamasa koji su u kontaktu s terorističkim ćelijama. Taj mafijaški kompleks korupcije, oružja i zapošljavanja, održava se novcem od humanitarne pomoći, naročito sa Zapada, a iznutra se ideološki hrani snom o pobedi nad Izraelom.
Međutim, u slučaju mira, profiteri bi izgubili prihode, moć, privilegije i luksuz. Za obične ljude u Gazi, mir bi doneo mogućnost normalnog života s normalnim perspektivama. Svojim parolama mržnje, Hamas manipuliše ljudima u Gazi iz čistog instinkta samoodržanja. Ranije povezan sa Muslimanskom braćom i posvećen globalnom džihadu, Hamas je faktički odgovoran za situaciju i stagnaciju u Gazi.
Legitimacija terora
Politički i moralno su takođe odgovorne i bezbrojne „humanitarne organizacije“ sa svojim eksponiranim nastupima u javnosti. One Hamasu pružaju medijsku podršku. One legitimišu teror. One prelaze preko sistematski počinjenih zločina nad palestinskom decom, koju preko udžbenika, televizije, omladinskih centara i džamija, vaspitavaju da mrze Jevreje i budu mučenici – koje kao topovsko meso šalju u ratne zone.
Odgovornost leži i u zapadnim organima koji izdvajaju milione za pomoć Palestincima – a ne kontrolišu kako se taj novac koristi. Jer taj novac se ne ulaže u obrazovanje i infrastrukturu, već odlazi porodicama čiji su rođaci bili uključeni u terorističke napade i koji su zbog toga uhapšeni ili pritom ubijeni. Svako ko namerno prikriva i/ili ignoriše sve te zločine, zaobilazi stvarnost i tako postaje deo problema.
Melodi Suharevic rođena je u Minhenu i od 1999. živi u Tel Avivu. Danas radi kao politička konsultantkinja. Kao pobednica u TV-emisiji „Ambasador", a nakon nastupa u Africi, Evropi, Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim nacijama, bila je 2006/07. specijalna ambasadorka Izraela na godinu dana.
Komentar Betine Marks možete pročitati OVDE