Huligani između tribina, ringa i ulične tuče
28. decembar 2020.
Fudbalske utakmice u Nemačkoj se od marta, uz par izuzetaka, igraju pred praznim tribinama. Taj prazan hod su neki fudbalski huligani iskoristili da se priključe protestima protiv mera Vlade za suzbijanje pandemije. Kada su 7. novembra u Lajpcigu protesti u organizaciji Kverdenkera (Querdenker – onaj koji razmišlja drugačije) izmakli kontroli, u prvoj liniji su bili fudbalski huligani.
Kada je policija krenula da razbija skup, zato što demonstranti nisu poštovali propisano odstojanje ili nisu nosili maske, huligani su se branili oružjem, biber sprejom, pirotehnikom i pesnicama.
To nije bilo prvi put da su fudbalski huligani bili katalizator za politički motivisano nasilje. U Kemnicu su 2018. godine desničarski huligani predvodili nasilne demonstracije nakon što je jedan izbeglica nožem usmrtio čoveka.
A uoči jednog drugog skupa pokreta Kverdenkera koji je bio planiran za decembar u Drezdenu, na desničarskim kanalima na društvenim mrežama su hulugani, nacionalisti i ultrasi bili pozivani da se okupe. Vlasti su međutim zabranile održavanje tog skupa.
„Ideološki motivisani“
„Ti huligani su militantni neonacisti, koji pokazuju mišiće na tim marševima“, objašnjava Robert Klaus, stručnjak za desničarski ekstremizam i autor koji je izbliza posmatrao dešavanja u Lajpcigu. „Oni ne pišu nikakve govore, ne stoje na štandovima. Oni su tamo da bi demonstrantima pomogli da probiju policijski kordon.“
Klaus procenjuje da je u Lajpcigu bilo i do 400 huligana. Mnogi su nosili oznake koje ih dovede u vezu sa raznim nemačkim fudbalskim klubovima. Ali od veza sa fudbalskim klubovima, prema mišljenju Klausa, važnije su veze koje postoje sa klubovima borilačkih veština.
„Kada govorimo o 'huliganima', ljudi često misle da govorimo o fudbalskim huliganima. Ali mislim da to ovde nije toliko važno“, kaža Klaus. „U pitanju je vrlo specifična mešavina militantnih neonacista i huliganske scene.“
„Ljudi treniraju borilačke veštine iz raznih razloga: da bi se bavili sportom, da bi smršali, izbacili agresiju ili zbog forme. Ali kod militantnih neonacista se tu prvenstveno radi o treningu za političko nasilje i za ulične obračune. To je ono što smo videli u Lajpcigu: više stotina dobro organizovanih i utreniranih, iskusnih boraca“, tvrdi Klaus.
Sa tribine u ring
Među huliganima u Lajpcigu su recimo bili članovi „Imperijum fajt tima“, jednog tima mešovitih borilačkih veština (MMA), koji u Lajpcigu okuplja pripadnike neonacističke scene.
Članovi tog tima su optuženi da su 2016. godine učestvovali u neonacističkom napadu u levičarskoj četvrti grada Konevic. Jedan od članova je odgovoran i za rasističko motivisani napad na jednog izbacivača u baru na Majorci 2019. godine.
„Postoji etablirana, fašistička borilačka scena u Nemačkoj i Evropi, koja ima svoje manifestacije i modne linije“, kaže portparol inicijative „Dole sa strunjače“. Ona im za cilj da ukaže na problem desničarskog ekstremizma u borilačkom sportu. „Već godinama se neonacisti organizuju u profesionalnim strukturama i imaju svoje sportske manifestacije na kojima regrutuju ljude.“
Prema oceni te inicijative, danas je važnije nego ikada da fitnes-centri, sportska udruženja i savezi zauzmu jasan stav u odnosu prema rasizmu i fašizmu: „Borilački sport se dešava u socijalnom okruženju u kojem mladi ljudi razvijaju svoje vrednosti. Zato su sportska udruženja dužna da objasne zašto rasizam i druge ideologije koje ne poštuju čoveka nemaju šta da traže u ringu.“
Nemačka federacija mešovitih borilačkih veština, koja taj sport reguliše u Nemačkoj, distancira se od ekstremizma i diskriminacije i ističe da ekstremisti čine samo mali deo onih koji se tim sportom bave.
Ta federacija je uključena u projekat „Ful kontakt: demokratija i borilačke veštine“, koji ima za cilj da prepozna i zaustavi širenje ekstremističkih ideologija u sportu. Ona sa svojih manifestacija isključuje sportiste koje su davali ekstremističke izjave. Ipak, iz te federacije priznaju da su borilačke veštine neka vrsta magneta za ekstremne desničare.
„Mi smo naravno zgroženi zbog toga što ima ljudi koji zloupotrebljavaju borilačke veštine. Ali zloupotreba borilačkih veština i njihovih vrednosti nažalost ne može uvek u potpunosti da se isključi“, kaže za DW jedan od portparola Federacije. „Upotreba nasilja je važan element ekstremističkih ideologija. Zato su za te ljude zanimljivi borilački sportovi i njihova upotreba van sporta.“
Alijansa sa Kverdenkerima
Na prvi pogled deluje da huligani nemaju mnogo zajedničkog sa Kverdenkerima, odnosno „onima koji drugačije misle“. Ali oba pokreta ujedinjuje isti pogled na svet, u kojem vlada zakon jačega i u kojem se zanemaruje zaštita ranjivih manjina.
„Ekstremni desničari sanjaju o propasti liberalne demokratije“, objašnjava Robert Klaus. „Oni međutim znaju da to sami ne mogu da postignu i zato se povezuju sa pokretima koji dele njihovu socijalno-darvinističku ideologiju. Te pokrete pokušavaju dalje da radikalizuju i da podstaknu socijalne sukobe, kako bi proizveli situaciju u kojoj država više nije u stanju da zaštiti manjine.“
To je u suštini ono što se u novembru desilo u Lajpcigu. Policija je tada kritikovana da se povukla pred huliganima. Da li je trebalo da bude bolje pripremljena?
„Huligani od avgusta učestvuju na tim protestima i na društvenim mrežama je moglo da se vidi da će oni doći i u Lajpcig“, kaže Klaus. „Mogli su već rano ujutru da se vide po gradu i prepoznaju. Ali policija nije preduzela nikakve strateške mere kako bi ih opkolila.“
Paradoks za policiju
Bezbednosne službe su pred velikom dilemom. Paradoks je da imaju posla sa pokretom koji koristi osnovna građanska prava, kao što su sloboda okupljanja i sloboda izražavanja, kako bi napala upravo sistem koji ta prava garantuje. Istovremeno kritikuju sistem da im je ta prava zakinuo.
„Te demonstracije predstavljaju neku novu vrstu skupova, koji sa sobom nose nove izazove“, kaže Jerg Radek, potpredsednik policijskog sindikata GdP u intervjuu za list Journalist.
„Policija je u Lajpcigu verovatno mogla da spreči prodor demonstranata, da je bila postavljana u tri reda, ali kakva bi to bila slika? Upravo na mestu gde su se ljudi pre 31 godinu pobunili protiv diktature (Istočne Nemačke, prim. red. DW)? Takve slike bi onda bile iskorišćene da se policija predstavi kao neko ko sprovodi naređenja zdravstvene diktature“, dodaje Radek.
On ipak kaže da je policija „sposobna da uči“, i to se videlo 12. decembra kada su naredne demonstracije u Drezedenu bile otkazane.
Ipak, policija je uhapsila 72 osobe, izrekla 160 opomena i podnela krivične prijave protiv skoro 300 ljudi. Među njima su i poznati fudbalski huligani koji su pokušali vozom da stignu u Drezden.