Hrvatskoj potrebna istina, a ne marketing | Politika | DW | 30.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hrvatskoj potrebna istina, a ne marketing

Paušalni medijski istupi o Hrvatskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji ne mogu da pruže verodostojnu sliku o njoj. Ipak, pojedine činjenice u svemu tome ne treba automatski odbacivati, već se suočiti s njima.

Prigodno povećani interes stranih, naročito nemačkih medija za Hrvatsku, a povodom njenog skorog ulaska u Evropsku uniju, proteklih dana je zasigurno privukao više pažnje u hrvatskoj javnosti nego u samim sredinama takve medijske prezentacije. U početku se činilo da su hrvatski građani, prema reakcijama u tamošnjim medijima, pretežno uznemireni i čak uvređeni određenim procenama o njihovoj zemlji. Tako je, između ostalih karakteristika, na više mesta navedeno da je reč o ambijentu u velikoj meri konzervativnom, ksenofobičnom i homofobnom, kao i sa puno korupcije.

Pokazaće se, međutim, da građani Hrvatske ipak nisu tako jednoznačno lišeni sposobnosti i volje da kritički sagledaju sopstveno društvo i sebe. Kao što se moglo čuti i u jednoj anketi prolaznika na splitskim ulicama, mnogi smatraju da su ti navedeni strogi osvrti u stranim medijima itekako opravdani i realni. Drugi će, pak, u prvi plan staviti subjektivnost dela tih istih medija koji baš i nisu uvek kadri da budu podjednako analitični prema sebi i svojoj društvenoj sredini. I biće u pravu – dovoljno je spomenuti, na primer, notorni nemački tabloid „Bild“.

Nije groblje nego tržište

Ivan Đikić: Vrlo je lako kroz paušalne medijske istupe prezentovati belo-crne 'za' ili 'protiv' stavove

Ivan Đikić: Vrlo je lako kroz paušalne medijske istupe prezentovati belo-crne 'za' ili 'protiv' stavove

Nisu ni svi visoki hrvatski političari, koji su odmah reagovali na „medijsku kampanju“, pokazali zavidan nivo (samo)svesti i društvene fleksibilnosti. Iz pojedinih izjava premijera Zorana Milanovića i predsednika Ive Josipovića, moglo se, naime, zaključiti da problem, makar znatnim delom, leži u spoljnoj percepciji Hrvatske, i valjda zapuštenom marketingu koji bi trebalo da kvalitetno proradi i konačno prikaže tu zemlju u boljem svetlu.

Nikakve posebne, orkestrirane kampanje ipak naravno nije bilo, već interesovanje za Hrvatsku među zemljama Evropske unije razumljivo raste kako se bliži čas proširenja te zajednice. S druge strane, bolje je da osvestimo i neosnovanost, čak licemernost gledišta po kojima bi Hrvatska mogla da postane „novo groblje nemačkih milijardi“, ako znamo da privreda Nemačke u Hrvatskoj itekako nalazi vredno tržište – kako visokotehnoloških proizvoda, tako i novca za visoku kamatu.

Objektivni problemi na obe strane

Ipak, teorije zavere u ovom slučaju teško mogu da nađu plodno tlo – bez obzira na uvek moguće loše namere – pa bi i Hrvatska očigledno trebalo da se više bavi sama sobom, a ne slikom drugih o sebi. Taj odnos i njegovu višestranu i kompleksnu prirodu prokomentisali smo najpre sa Ivanom Đikićem, proslavljenim hrvatskim naučnikom u Nemačkoj, koji dosta sarađuje i sa brojnim kolegama u Hrvatskoj.

„Nažalost, vrlo je lako kroz paušalne medijske istupe prezentovati belo-crne 'za' ili 'protiv' stavove“, smatra Đikić, upozoravajući pritom da je pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji suviše ozbiljan projekat za obe strane, da bi se tretirao mimo stručno utemeljenih činjenica koje se odnose na njihovu interakciju kroz prethodni duži period. On je mišljenja da i Hrvatska ima veoma mnogo da da Uniji, osim što potonja nudi hrvatskim građanima šansu za razvoj i više standarde. A objektivnih problema danas svakako imaju svi u tom krugu.

Samo površinske promene

„Hrvatska doprinosi Uniji prednostima poput kvalitetnih stručnjaka, dobro obrazovane radne snage, geopolitičkog položaja, prirodnih i kulturnih vrednosti“, nastavlja Ivan Đikić. Ali, on takođe ističe da se verodostojna slika Hrvatske u svetu najbolje gradi otvorenom komunikacijom i saradnjom sa tim svetom. Brojni hrvatski građani već su pokazali kako to činiti, ali to treba unapređivati i ubuduće, učvršćujući vrednosti zajedničkog života u EU. „Pre svega mislim na solidarnost, demokratiju i prihvatanje razlika među građanima, kao veliko bogatstvo EU“, poentira Đikić.

Srđan Dvornik, civilni aktivista i publicista, nekadašnji šef kancelarije fondacije „Hajnrih Bel“ u Zagrebu, rekao nam je da osvrti stranih medija ipak dobro pogađaju suštinu stanja u Hrvatskoj danas: „Prošli smo prvi razred sa peticom, doneli smo promene u normativnom i formalnom smislu, ali ćemo kao društvo morati da potvrdimo da zaista želimo da sprovodimo vladavinu prava“. Razlog za strahovanje, po njegovim rečima, predstavlja to da te promene ne sežu mnogo dublje od površine.

Srđan Dvornik: Promene ne sežu mnogo dublje od površine

Srđan Dvornik: Promene ne sežu mnogo dublje od površine

Uskoro nova iskušenja

Kritika našeg sagovornika odnosi se jednako i na korupciju i na pojedine nacionalističke ili rasističke niske strasti. Ali, mogli smo čuti da je problem i u prevlasti političke elite koja najvećim delom kontroliše zemlju, dok nema demokratskog pluralizma snaga u društvu, pa je zemlja i sistemski korumpirana, a ne samo incidentno. Dvornik zato dodaje da je možda i tačna procena da Hrvatska prebrzo ulazi u EU, premda je dobra strana toga što će hrvatsko društvo time biti prisiljeno na pridržavanje boljih normi.

„Nipošto ne smemo da izlaz tražimo u marketingu i fejs-litingu, nego da se suočimo sa istinom. Još ne znamo šta znači živeti sa puno imigranata, recimo, a to bismo uskoro mogli da iskusimo“, rekao je Srđan Dvornik za DW, ironično dodajući da mi sasvim dobro poznajemo „naš stari dobri šovinizam“. Ipak, zaključuje Dvornik, bolja je i ta neizvesnost pred iskušenjem, nego ikakvo moguće zatvaranje u svoje malo, prljavo dvorište.

Autor: Igor Lasić, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković