Hrvatski političari nisu ni omirisali naftu | Politika | DW | 03.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hrvatski političari nisu ni omirisali naftu

U Hrvatskoj su se čule bombastične izjave o zalihama nafte i gasa na dnu Jadrana. Stručnjaci se pitaju, što je tu novo u odnosu na istraživanja koje je davno sprovela INA. I zašto se sada zanemaruje ta kompanija?

Protekslih sedmica u Hrvatskoj, ali i u regionu odjeknula je vest o otkriću potencijalnih, većih zaliha nafte i gasa ispod dna Jadranskog mora, na hrvatskoj strani. Na taj način praktično je zaključeno seizmičko istraživanje geoloških struktura podmorja, koje je prethodnih meseci sprovela norveška firma „Spectrum Geo“, udogovoru sa Vladom Hrvatske. Ali, iza tog ogormnog i bučnog optimizma stao je u suštini pre svega hrvatski ministar privrede Ivan Vrdoljak.

„Baš kao da tek sad prvi put započinje istraživanje u Hrvatskoj, a da mi prethodnih 60 godina nismo radili ništa“, rekao je na to za Dojče vele akademik Mirko Zelić, predsednik Naučnog veća za naftu i gas Hrvatske akademije nauke i umetnosti (HAZU) i Hrvatskog udruženja naftnih inženjera i geologa (HUNIG). Skepsa kojom je dočekao pitanja o zvaničnim reakcijama na najnovije snimanje, bila je dakle više nego očigledna i to odmah na početku našeg razgovora.

Ni državna agencija ne uliva poverenje

Predsednik naučnog veća za naftu i gas HAZU Mirko Zelić

Predsednik naučnog veća za naftu i gas HAZU Mirko Zelić

INA već gotovo 20 do 30 godina poseduje približno iste i isto tako precizne nalaze – naime, sa oko 75.000 kvadratnih kilometara snimaka u 2D i manjim delom u 3D tehnici. S obzirom na obavljena bušenja podmorja, saznanja INA su čak i opipljivija, ali sada se Vlada, u cilju pokretanja daljeg istraživačkog i mogućeg eksploatacijonog ciklusa, ipak, liberalno, okrenula otvorenom svetskom tržištu.

Zelić, verovatno najveći hrvatski autoritet na tom području, u celini nije zadovoljan takvim pristupom. „Agencija za ugljenovodonike pri Ministarstvu privrede, ako je suditi po imenima za koja čujem da se tamo za sada okupljaju, ne uliva poverenje. To bi bilo glavno telo izvršne vlasti za taj sektor, a mislim da niko od njih nikada nije ni omirisao naftu“, kaže akademik Zelića.

„Čudna je i pompa uz koju se vest o završetku istraživanja pustila u javnost“, dodao je na to inženjer geologije Josip Križ iz HUNIG-a, inače jedan od vodećih stručnjaka INA prilikom njenog čuvenog otkrića naftnih zaliha u Siriji. Ali, kao što je ta hrvatska, ili bar delom hrvatska kompanija nedavno zbog loše državne politike ostala bez tog izuzetnog posla, tako je i danas, u vezi s podmorjem Jadrana, mnogo toga u najmanju ruku nejasno i sumnjivo. S tim što su i pojedini stručni informatori već izjavljivali da je procenat verovatnože za uspešnu eksploataciju u ovoj fazi nizak – jednocifren.

Rizici u ugovaranju eksploatacije

Inženjer Josip Križ: 'Odalke odjednom ta pompa?'

Inženjer Josip Križ: 'Odalke odjednom ta pompa?'

„Ipak, sve će zavisiti od bušenja“, nastavlja Josip Križ. „Tek bušotine mogu da zadovolje šest od sedam kriterijuma neophodnih za isplatljivu eksploataciju. Snimanje odgovara samo na jedan kriterijum, iako je nova tehnologija snimanja možda nešto kvalitetnija od one ranije“. Zelić i Križ upozoravaju na opasnosti koje prete u fazi vladinog ugovaranja koncesioniranja sa naftnim kompanijama, za dalje istraživanje i eksploataciju kao i za podelu profita. Sve zavisi od umešnosti politike, jer se na detaljima ugovora mogu izgubiti ogromne sume novca.

Objašnjeno nam je i to o čemu se radi: u međunarodnom biznisu sa naftom postoje u osnovi tri glavna tipa ugovora između vlada i velikih kompanija koje preuzimaju rizik preliminarnih bušenja, a bez čega nema ni izvesne zarade. U komplikovanim odnosima koji se pritom uspostavljaju, već s obzirom na razne posebnosti određene situacije, mogu se snaći isključivo iskusni, verzirani stručnjaci. „Ali, dok je većina drugih zemalja poslednjih decenija preuzimala glavninu naftnog biznisa iz privatnih ruku u državne kompanije, radi kontrole toga neusporedivog prihoda, indikativno za ovaj slučaj je to da je Hrvatska, a nikako nije reč samo o jednoj vlada, taj uticaj ispustila iz ruku“, kritičan je akademik Zelić.

Istorija zapuštanja INA

Profesor Bruno Saftić: 'INA odavno ima dobre podatke'

Profesor Bruno Saftić: 'INA odavno ima dobre podatke'

„Bez preciznijeg uvida u rezultate seizmičkog istraživanja firme 'Spektrum', neozbiljno je ocenjivati potencijal eventualnih zaliha nafte i gasa u jadranskom podmorju“, rekao nam je profesor geologije Bruno Saftić, sa Rudarsko-geološko-naftnog fakulteta u Zagrebu. Osim toga, on objašnjava da ti nalazi u najboljem slučaju mogu da predstavljaju indikaciju za dalje istraživanje u najperspektivnijim sektorima, uključujući istraživačke bušotine i snimanje u kvalitetnijoj 3D tehnici.

Taj naš sagovornik indirektno je prokomentarisao i olaka javna poređenja podmorja Hrvatske i Norveške, rečima da su ona zaista slična i to utoliko što se iznad oba nalazi – more. „Neobično je, međutim“, nastavio je prof. Saftić, „što je sada u senku pala baza podataka INA, koja je dobijena istom metodom istraživanja osamdesetih i devedesetih godina 20. veka“. To pak znači da je INA donedavno bila u prednosti nad svetskom konkurencijom, što se tiče rezultata istraživanja geološke građe podmorja Jadrana, kao i načelnih prava na eksploataciju. Šta se zatimdogodilo? I zašto?

Nažalost, devedesetih je postupno jenjavalo ulaganje u istraživačku delatnost INA, zbog tadašnje politike vođenja firme i nacionalne privrede generalno, a bez tog segmenta ne može da funkcioniše nijedna ozbiljna naftna kompanija. Zbog toga je ta firma još prošle decenije ostala bez prava na rad u nekim drugim, kopnenim hrvatskim područjima. Jer INA je danas ipak samo jedna od kompanija na tržištu, a ne više protežirana državna kuća. Isto joj se dogodilo i u slučaju jadranskog podmorja.

Najveća geološka sličnost podmorja obale Norveške i Hrvatske je u tome što je u oba slučaja iznad morskog dna – more

Najveća geološka sličnost podmorja obale Norveške i Hrvatske je u tome što je u oba slučaja iznad morskog dna – more

Neophodan ekološki nadzor

Bruno Saftić bio je takođe iznenađen, kao i neki drugi hrvatski stručnjaci, kada je Vlada prošle godine objavila specifičnu saradnju s norveškim „Spektrumom“, kroz direktnu pogodbu. Ispostavilo se da će nalazi pripasti Norvežanima i da će ih oni ekskluzivno izneti na tržište, pred naftaše. Kontrolu nad takvim, izrazito vrednim saznanjima, države obično čuvaju za sebe. Ali sa Hrvatskom to očigledno nije slučaj. „Još uvek ne znamo tačno ni šta kome pripada od rezultata istraživanja građe podzemlja u posedu INA“, zaključuje prof. Saftić, izrazivši nadu da će se situacija u tom pogledu postupno popraviti kada počne da funkcioniše Agencija za ugljenovodonike.

Na temu ekoloških rizika neke buduće opsežnije eksploatacije petroenergenata na moru, što se često spominje u kontekstu turizma, Bruno Saftić kaže da svakako postoje efikasni načini kontrolisanja takvih zahvata, kao što već na Jadranu rade Italijani. Ali, u trci za profitom ne treba preterivati: „To dovodi do rizičnih poteza, a tada se mogu desiti i katastrofalne nesreće poput one, ne tako davno, u Meksičkom zalivu“.

Autor: Igor Lasić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković