Hrvatski harač bez koristi

Jedno od predizbornih obećanja sadašnje hrvatske vlasti odnosilo se na drugačiju, socijalno pravedniju poresku politiku. Uz to je najavljivano i pokretanje privrede, odnosno industrije. Međutim, na to se još uvek čeka, dok se, kada je reč o porezima, ove godine beleži priličan broj intervencija. Sve u svemu, i njih već bije glas da zabroavljaju spomenutu društvenu, kao i privrednu svrhu.

Prva poreska mera pobjedničke koalicije SDP-HNS bilo je podizanje poreza na dodatu vrednost sa 23 na 25 odsto, što je sada jedan od najvećih PDV-a na svetu. Reč je o instrumentu koji zahvata najšire slojeve stanovništva i čije su povećanje svi itekako bolno osetili. Uveden je zatim i porez na dividendu od 12 odsto, a za iduću godinu najavljeno je uvođenje poreza na imovinu, kao dve mere namenjene opterećivanju imućnijih slojeva. Dosadašnji porez na reinvestiranu dobit, pak, sasvim je ukinut, što se naveliko tumačilo kao glavni podsticaj za preduzetništvo.

Loša poruka preduzetnicima

Drago Jakovčević, zamenik šefa Katedre za finansije na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, ne slaže se da odnos vlade spram preduzetništva u ovoj godini treba interpretirati na taj način. „Poruka tom sektoru šalje se uvođenjem poreza na dividendu i ukidanjem na reinvestiranu dobit. Oni bi trebalo da zaradu stave u drugi plan i orijentišu se prvenstveno na ulaganje u firmu. A to preduzetnicima baš i nije osnovni motiv za poslovni rizik“, ocenjuje Jakovčević.

On smatra da je generalna poreska presija ove godine drastično povećana, što ne pogoduje ni socijalnim niti privrednim ciljevima. Uprkos brojnim upozorenjima, cena rada nije učinjena poresko konkurentnijom, dok je u višim kategorijama ona među najskupljim u svetu. Kapital se tako, po Jakovčevićevim rečima, tera iz Hrvatske, dok najugroženija populacija i dalje ostaje nezaštićena.

Udar na dedovinu

Nedavno objavljivanje spiska većih poreskih dužnika i podataka o preko 51 milijarde kuna ukupnog poreskog duga u poslednjih 20 godina, izazvala je u Hrvatskoj burne reakcije. Nasuprot osudi koju su dužnici pretrpeli u medijima, Jakovčević za DW napominje da nipošto nisu svi isti. Ta lista, po njemu, pokazuje i činjenicu da veliki broj njih jednostavno nije mogao da plati dug i da nastavi poslovanje, s bozirom na to da ih je država preopteretila raznim zahtevima.

Tome se može dodati optužba mnogih preduzetnika da u Hrvatskoj egzistira čitav niz političko-klijentelistički protežiranih privrednih adresa. Oni bez ikakve sumnje nepovoljno utiču, kao nelojalna konkurencija, na poslovni ambijent. Od njihovog favorizovanja u poslovima s državom, do klasičnog zatvaranja očiju pred gomilajućim dugom za porez. Lako je doći do zaključka da bi tolika množina „povlašćenih“ bila preteška i za kudikamo jače privrede.

Ali kada je reč o porezu na imovinu čije uvođenje je planirano za sledeću godinu, Drago Jakovčević je mišljenja da će to prerasti u konfiskaciju. Jer onima, koji ne budu imali novca za porez na dedovinu, imovina će, na primer, jedino moći da bude oduzeta. Drugi komentatori strahuju da će i pre toga doći do rasprodaje onoga što su generacije mukotrpno stvarale. Vlada im odgovara da ne shvataju da porez na imovinu tereti u stvari samo – bogate.

Opet stara priča o (pre)jakoj kuni

Akademik Zvonimir Baletić, naučni saradnik zagrebačkoga Ekonomskog instituta smatra da se sa novom vladom u osnovi ništa nije promenjeno, samo je nastavljena politika smanjivanja potrošnje, što automatski povlači smanjenje potražnje i proizvodnje. Ako proizvođač nije uveren da će njegov proizvod imati potražnju, teško je smisliti zaobilazne mere koje bi ga navele da se upusti u proizvodnu delatnost. U tom smislu, hrvatska politika je restriktivna i ne vodi oživljavanju proizvodnje i rastu zaposlenosti.

„Mogli bismo da kažemo da dalje opterećivanje najširih slojeva nije pravedno, ali je opravdano pokušajem spasavanja radnih mesta. Ali ovde izostaje takav konačni efekat, što nas vraća na moju konstataciju: poreska politika nije ni jedina, niti prva na redu od onog čim bi vlada morala da se pozabavi. Pre nje je na redu monetarna politika, kod nas sasvim zanemarena, a u njoj su rezerve za pokretanje privrede“, smatra Baletić.

Banke se ne kažnjavaju

On time podseća na poznatu tezu nekih ekonomista, koji odavno optužuju političku elitu da je strategiju monetarne politike prepustila interesnim krugovima velikih bankarskih kuća, trgovaca i uvoznika. Cenu moraju da plaćaju domaći proizvođači i izvoznici. S monetarnom politikom baziranom na domaćoj valuti koja je čvrsto vezana za evro, tvrde oni, nema spasa privrede kroz poresku ili industrijsku politiku.

Uostalom, odnos države prema privatnim, često i transnacionalnim bankama, ogleda se danas i u poreskoj politici, ne samo u monetarnoj. Od svih pobrojanih mera koje zahvataju i najšire stanovništvo i preduzetnike, banke nisu osetile pritisak ni sa jedne strane. A sve se češće u javnosti može čuti da upravo u tome i leži glavni problem: pošteđen je onaj ko ima najviše i kome se isplatila čak i kriza.

Autor: Igor Lasić, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković