Hrvatske firme sele proizvodnju u BiH? | Evropa | DW | 13.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hrvatske firme sele proizvodnju u BiH?

Ulaskom u EU, Hrvatska izlazi iz Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). To će joj naneti ogromnu štetu u međunarodnoj trgovini, tvrde brojni privrednici, pri čemu će najviše profitirati BiH.

Naime, zemlje CEFTA uvešće nove ili povećati postojeće carine na robu uvezene iz Hrvatske zbog čega su neke hrvatske firme najavile preseljenje proizvodnje u Bosnu i Hercegovinu. Time će Hrvatska izgubiti dodatnih 4.000 radnih mesta u situaciji kada je na Zavodu za zapošljavanje registrovano 356.000 građana. Moguću selidbu u Mostar ili Banjaluku najavio je TDR, Kraš će izvozni program proizvoditi u Prijedoru, dok će Franck, najavljeno je u martu , pojačati proizvodnju u Grudama. Ekonomski institut iz Zagreba procenio je da će izlazak iz CEFTA negativno uticati na Bruto društveni proizvod (BDP) Hrvatske za 0,4 odsto. No ekonomski stručnjaci s kojima smo razgovarali misle da je budućnost u ovom trenutku ipak teško predvideti, s obzirom na to da ni sami ne znaju pod kojim će uslovima Hrvatska trgovati sa sadašnjim članicama CEFTA.

BiH – najvažnije hrvatsko tržište

U Grudama će hrvatska firma Franck pojačati proizvodnju

U Grudama će hrvatska firma Franck pojačati proizvodnju

Da situaciju treba gledati na dva nivoa, upozorava Ružica Gelo, direktorka Centra za EU Hrvatske privredne komore (HGK). „Jedno su industrijski proizvodi, a drugo su poljoprivredno-prehrambeni proizvodi“, kaže ona i dodaje da tržište CEFTA u hrvatskom izvozu učestvuje sa 21 odsto. Promene će, nakon 1. jula, što se tiče industrijskih proizvoda, zahvatiti izvoz prema Srbiji, jer će se za deo tih proizvoda do kraja ove godine povećati carine, da bi se prvim danom 2014. vratile na nultu stopu. S obzirom na to da Kosovo i Moldavija nemaju sklopljen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, porast carina zahvatiće i taj izvoz.

Situacija je mnogo gora sa poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, objašnjava Gelo za Dojče vele. Udeo tržišta CEFTA u izvozu tih proizvoda iznosi 45 odsto i ono je važnije od tržišta Evropske unije, uprkos činjenici da je evropsko tržište višestruko veće. Pri tome je za Hrvatsku najznačajnije tržište Bosne i Hercegovine u koju je prošle godine izvezeno hrane u vrednosti od 450 miliona dolara. Postojeći trgovinski režim sa Zagrebom prestaće da važi nakon 1. jula, a počinje primena dogovorenih režima koje je svaka članica CEFTA dogovorila sa EU kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Hrvatska i BiH ne primenjuju carine prilikom razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali uskoro će se situacija drastično promeniti. Na ulasku u BiH će se tako cariniti hrvatski proizvodi u vrednosti od sto miliona dolara; naročito mesni, mlečni i konditorski proizvodi, kao i cigarete.

Sve je na Evropskoj komisiji

Hrvatska je prošle godine u BiH izvezla proizvoda u vrednosti od 450 miliona dolara

Hrvatska je prošle godine u BiH izvezla proizvoda u vrednosti od 450 miliona dolara

Takva situacija nije novost na području Evropske unije i događala se prilikom proširenja Hrvatska je, podseća Gelo, kada je Slovenija ušla u EU, promenila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na način da je u njega ugradila trgovinske odnose koje je ranije imala sa Slovenijom. „Hrvatska sada ima pravo da se Sporazum EU i BiH izmeni na taj način da se u njega ugrade koncesije koje je do sada imala, i da se takav postupak primeni i na preostale članice CEFTA“, priča naša sagovornica. On napominje da je međunarodna trgovinska politika takva da se nikada ne ide unazad u pogledu liberalizacije. Hrvatska, naravno, nema pravo sama da vodi takve pregovore, već za nju to obavlja Evropska komisija, uz praćenje Državnog ureda za trgovinsku politiku (DUTP).

Da se pregovori vode već neko vreme potvrđuje nam i zamenica predstojnika Državnog ureda za trgovinsku politiku Tatjana Tomić: „Moglo bi se reći da su već gotovi sa tri države; sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom. Dobro napreduju sa Srbijom, ali ima problema u pregovorima s BiH. Očekujemo da će Evropska komisija to donekle dogovoriti.“

Nenadoknadiv gubitak za Hrvatsku?

„Ne bih rekla da su ta tržišta nenadoknadivo izgubljena, jer su naši proizvodi tamo prisutni. Mi smo u to ulagali decenijama i ta će prepoznatljivost sasvim sigurno ostati“, kaže Gelo. „U ovom trenutku ne znamo što će se primenjivati od jula. Firme koje planiraju izvoz, to bi već morale da znaju. Njima je to veoma važno. Naš izvoz jest donekle ugrožen, ako se izmene Sporazuma ne dogovore.“

O najavljenim gubicima radnih mesta i preseljenju proizvodnje u BiH, Ružica Gelo kaže da su velika hrvatska preduzeća na taj način već prisutna u regionu. „Ne bih rekla da će doći do masovnog preseljenja. Moguća su otvaranja nekih postrojenja. Firme će kalkulisati sa daljom liberalizacijom trgovine unutar Evropske unije. Ne bismo se upuštali ni u procene efekta na BDP dok se ne postignu dogovori oko izmena Sporazuma“, zaključuje direktorka Centra za EU Hrvatske privredne komore.

Hrvatska pristupom u EU očekuje dalju liberalizaciju trgovine

Hrvatska pristupom u EU očekuje dalju liberalizaciju trgovine

Da se ne može govoriti o drastičnim gubicima smatra i Tatjana Tomić iz DUTP, budući da će 70 odsto trgovine sa državama CEFTA, pre svega industrijskim proizvodima,ostati netaknuto. „S druge strane, preuzimamo zajedničku trgovinsku politiku EU koja, s jedne strane, hrvatskim firmama nudi mogućnost uvoza jeftinijih sirovina s tržišta s kojima nismo imali liberaliziranu trgovinu. Istovremeno padaju sve carinske barijere za prehrambene proizvode na tržištu EU.“

Pri spomenu mogućnosti preseljenja proizvodnje u Bosnu i Hercegovinu, Tomić podseća da na području CEFTA Hrvatska ima oko 600 preduzeća, u obliku vlasništva ili predstavništva. Od toga je oko 300 tvrtki već sada u BiH. „Neki od poznatih hrvatskih brendova su već preselili deo proizvodnje ili proširili proizvodnju u BiH. Odnedavno je to učinila i jedna firma iz mesne industrije“, kaže Tomić. Ona ipak dodaje da je reč o poslovnoj odluci. „S druge strane, verujemo da bi firme iz BiH želele da imaju i lakši pristup na evropsko tržište. U tom slučaju bi one mogle da presele svoju proizvodnju u Hrvatsku“, zaključuje Tomić.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb

Odgovorni urednik: Ivan Đerković