Hrvatska-Srbija: problemi samo zabeleženi | Politika | DW | 16.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hrvatska-Srbija: problemi samo zabeleženi

Poseta hrvatskog predsednika Ive Josipovića Beogradu ocenjena je od strane zvaničnika Srbije kao „jasan signal da u regionu vlada politička stabilnost, i da je veoma značajna za unapređenje regionalne saradnje“.

Susret predsednika Hrvatske Ive Josipovića i Srbije Tomislava Nikolića prvi je biletaralni susret nakon što je Nikolić preuzeo tu funkciju u maju prošle godine. Oni su tokom međusobnih razgovora pred sobom imali čitav inventar teških tema: to se između ostalog odnosi i na pitanje ćirilice, ratnih zločina, nestalih osoba, penzija za izbeglice, prava manjina, ali i na tužbu i kontratužbu koju su Srbija i Hrvatska podnele jedna protiv druge pred Međunarodnim sudom pravde.

Međutim, kako za DW ističe Aleksandra Joksimović, predsednik Centra za spoljnu politiku, najveći značaj ove posete je u tome što su njome prevaziđene neke personalne prepreke, koje su se pojavile nakon promene vlasti u Beogradu: „Predsednik Josipović je imao neke veoma oštre reakcije na predsednika Nikolića, i na neke njegove izjave nakon njegovog izbora za predsednika. I činilo se da će ta vrsta nesporazuma značajno uticati na bilateralne odnose Beograda i Zagreba. No, korak po korak je dolazilo do prevazilaženja tih početnih nesporazuma i predrasuda, i čini se da je prevazilaženje tih problema krunisano posetom Josipovića Beogradu“.

Ponovili smo da problemi postoje...

Dve zemlje imaju čitav niz otvorenih pitanja, ali stiče se utisak da se svi ti brojni problemi od sastanka do sastanka samo beleže i konstatuju, ali da se malo toga čini na njihovom rešavanju. Aleksandra Joksimović kaže da je taj utisak potpuno tačan i da je on možda najvidljiviji na pitanju međusobnih tužbi za genocid:

„Naime, kada su tužbe u pitanju, bilo je nekoliko najava sa hrvatske strane da postoji spremnost sa da se tužba povuče, međutim do sada nije bilo nikakvih konkretnih koraka u tom pravcu. I čini mi se da smo danas još dalje od takve odluke nego što je to ranije bio slučaj“.

Hrvatska zloupotrebljava članstvo u EU?

Aleksandra Joksimović razloge za nedostatak praktičnih koraka u rešavanju problema vidi i u činjenici da je Hrvatska sada punopravna članica Evropske unije (EU). Hrvatska je zbog toga u boljem položaju nego Srbija, što pokazuje i primer uvoza hrvatskog duvana i cigareta u Srbiju po povlašćenim uslovima, kaže Joksimovićeva:

„Teško se stoga može očekivati da Hrvatska neće ići za modelom koji je primenila Slovenija. Dakle, da će u nekim završnim fazama zloupotrebljavati činjenicu da je punopravna članica EU, i da će u tom kontekstu određena bilateralna pitanja biti mnogo teže rešavati danas, kada je Hrvatska već članica EU, nego u nekom prethodnom periodu“.

Javnost protiv boljih odnosa?

Član Foruma za međunarodne odnose Dragan Đukanović ocenjuje za DW da su brojna pitanja ostala otvorena, jer postoji i snažan otpor javnosti prema unapređenju bilateralnih odnosa:

„Posebno je to evidentno u Hrvatskoj, gde se svako pitanje dodatno politizuje i dodatno se podižu često i potpuno bespotrebne emocije u međusobnim odnosima. Ipak, čini se da je veoma bitno što je do ovog sastanka došlo, jer će se barem konstatovati neka lista otvorenih pitanja između Zagreba i Beograda, i da će ona onako sukcesivno otvarati u narednom periodu“.

Tužbe će dalje ugrožavati odnose

Problem međusobnih tužbi za genocid je očito bio u fokusu razgovora dva predsednika. Aleksandra Joksimović procenjuje da se od tih tužbi neće odustati, i da će Srbija i Hrvatska to pitanje ipak rešavati u sudskom procesu pred Međunarodnim sudom pravde:

„I to će na taj način opterećivati bilateralne odnose dve zemlje. Naravno, onog trenutka kada tužbe krenu da se procesuiraju, sam proces dokazivanja će zapravo stalno otvarati neke stare rane i dolivati ulje na vatru u smislu iznošenja određenih argumentacija koje neće doprinositi poboljšanju međusobnih odnosa“.

Dragan Đukanović takođe smatra da je Hrvatska nakon ulaska u Evropsku uniju sada u izvesnoj prednosti u odnosu na Srbiju. Ali, imajući na umu ranija iskustva, to neće ostati samo pitanje Srbije i Hrvatske, već će se u rešavanje spornih pitanja svakako uključiti i neke druge značajne članice Evropske unije, ocenjuje Đukanović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković