Hrvatska nema vremena za krizu | Evropa | DW | 01.06.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hrvatska nema vremena za krizu

Kriza hrvatske vlade je na vrhuncu. Dok potpredsednici poručuju da u vladi ima mesta samo za jednog od njih, predsednica države Grabar-Kitarović pokušava da ublaži za sredu (1.6.) najavljene masovne proteste.

Nakon što je aktuelna vlast u Hrvatskoj onemogućila sprovođenje kurikularne reforme prema kriterijumima profesionalaca koji su proteklih 16 meseci na njoj radili, hrvatski građani izlaze na proteste i to u desetak gradova. Inicijativa „Hrvatska može bolje“, očekuje ukupno 20.000 demonstranata u Zagrebu, Varaždinu, Splitu, Rijeci, Dubrovniku, Zadru… pa čak i pred ambasadom Hrvatske u Londonu. Problemi s reformom samo su formalni povod za bunt građana nezadovoljnih zbog nefunkcionisanja vlade, zahvata u solidarne sisteme kojima se odbacuju najsiromašniji i marginalne grupe, političke korupcije i konzervativnih inicijativa koje dolaze sa suprotnog društvenog pola.

Da podsetimo, pre 20 dana objavljeno je da je supruga prvog potpredsednika vlade Tomislava Karamarka poslovno sarađivala s lobistom „Mola“ Josom Petrovićem, iako je država u sporu s tom mađarskom kompanijom oko „Ine“. Štaviše, sam Karamarko zauzimao se za to da se Hrvatska povuče iz arbitraže.

Kroatien Land und Leute Demonstration in Zagreb

Organizatori očekuju 20.000 demonstranata u svim većim hrvatskim gradovima

Ta informacija poljuljala je ionako slabašnu vladu u kojoj sada više nema mesta za dva potpredsednika, HDZ-ovog Karamarka i Mostovog Petrova pa je scenario o nekoj novoj vladi do koje će se doći rekonstrukcijom ili novim izborima u javnosti već prihvaćen kao gotova stvar, a građani poručuju – okončajte agoniju što pre.

Nepostojeće reforme ne mogu da budu ugrožene

Reforme koje su najavljivane nisu ni započete, kaže u razgovoru za Dojče vele politički analitičar Žarko Puhovski. „Ova vlada nije predlagala nikakve zakone pa činjenica da nije mogla da se okupi parlamentarna većina nije ni smetala. Najbolji dokaz za to jesu objavljeni brojevi Narodnih novina u poređenju s prošlogodišnjim. Nisu ugrožene nikakve reforme, jer ih, nažalost, nije ni bilo“, tvrdi Puhovski i navodi tri moguće opcije koje bi mogle da rasterete zemlju: „Prva je smirivanje situacije nakon zaoštrenih tonova poslednjih dana i da vlada nastavi da funkcioniše, a to se čini praktično neverovatnim. Druga opcija jeste rekonstruisanje većine u parlamentu kombinovanjem SDP-a i Mosta – ako bi Crkva to dozvolila. Najverovatnija mi je treća verzija – izbori.“

Ali šta ako se izbori dogode? Da li to znači povratak SDP-a, stranke koju su građani izborno kaznili zbog neispunjenih očekivanja, prvenstveno na reanimaciji privrede? Prema Puhovskom, opet bi se biralo između dva zla. „SDP-ova vlada bila je izrazito loša, ali je to manje loše od sadašnje nikakve vlade. Sada imamo ljude koji nemaju pojma o onome šta bi trebalo da rade i još su međusobno zavađeni do te mere da ne mogu da funkcionišu.“ Uz to, kaže Puhovski, ne ni trebalo zaboraviti da bi zastoj u izboru ustavnih sudija mogao da spreči održavanje izbora.

Za sada bez dobrog izbora

Zarko Puhovski Politiloge Kroatien

Žarko Puhovski: Najverovatnija verzija – izbori

Političko klatno bi, zbog podele društva na dve svetonazorno suprotne polovine moglo i dalje da se kreće s desna na levo i nazad, iako se u više navrata pokazalo da ni SDP, ni HDZ ne uspevaju da pokrenu privredu niti bitna društvena pitanja. „Moguće je da se iz taktičkih razloga prihvati neka srednja varijanta, kao što se to dogodilo s Mostom. No ljudi su danas razočarani Mostom. Možda se to dogodi sa Živim zidom, anarhoidnom i u mnogo čemu nepouzdanom organizacijom koja je popularna zato što je van establišmenta. No osnovnu podelu izražavaju SDP i HDZ i to će još dugo tako ostati“, kaže Puhovski.

Ni od Povereništva za odlučivanje o sukobu interesa u slučaju Karamarka niko nema prevelikih očekivanja – naročito nakon što ga je javno ponizila predsednica Grabar-Kitarović upozorena da je saradnjom sa svojim matičnim HDZ-om narušila načela obavljanja dužnosti. „Institucije nisu važne jer je Povereništvo važno u nevažnim, a nevažno u važnim stvarima. Već se unapred može reći da će oni doneti dvosmisleno rešenje u kojem će reći da nije došlo do faktičkog sukoba interesa, ali da je nužno da zvaničnik opreznije manipuliše svojim javnim ugledom. Jedni će moći da kažu da je kriv, a drugi da nije. To je ono što se u Nemačkoj zvalo Verrechtlichung, pokušaj da se politički problemi rešavaju kao pravni, a to nikada ne uspeva“, komentariše Puhovski. Ipak, on smatra da će HDZ na eventualnim izborima morati da pronađe novu strategiju, jer je teško da će opet okupiti razočarane birače na platformi borbe protiv Jugoslovena i komunista.

Predsednica na zadatku kontrole štete

„Razočaranje je veliko i na desnici i na levici. Predsednica Grabar-Kitarović je meta desnih portala, zato što je podržala kurikularnu reformu.“ No i to je, smatra Puhovski, samo manevar smanjivanja pritiska predstojećih protesta. „Deo ljudi će odustati jer je smešno protestovati protiv vlasti u ime nečega što podržava predsednica. Inteligentno je to uradila“, rekao je Puhovski samo par sati pre nego što se predsednica uključila u posredovanje između sukobljenih ministra obrazovanja Predraga Šustara i šefa Ekspertste grupe za sprovođenje kurikularne reforme Borisa Jokića.

Kroatien INA Ölkonzern Flash-Galerie

Odnosi u vladi zakuhali su se oko Ine

„S druge strane, očekivanja od vlade su manja nego ikad; naprosto se traži da radi svoj posao i da proizvodi predloge zakone. Ne traže se ni veliki zakoni, niti posebno dobri, već podnošljivi – tek da ne budu sramota. Ne traži se da u Ustavnom sudu budu dobri ljudi, već da Sud bude kompletiran. Nivo očekivanja je ispod svake do sada poznate granice“, zaključuje Puhovski.

Privrednici u panici

U celoj situaciji kao „glas razuma“ su se postavili privrednicizabrinuti da će im turbulencije u Banskim dvorima ugroziti poslovanje. S druge strane, građani se bombarduju pozitivnom statistikom koja se predstavlja kao klica uspeha vladajućih.

„Kako je krajem prošle godine deficit bio manji od očekivanog, a privreda početkom godine zabeležila dobar rast, dalo bi se zaključiti da nefunkcionisanje vlade pozitivno utiče na kretanja u privredu. Ali to je samo privid“, upozorava u razgovoru za DW glavni analitičar Splitske banke Zdeslav Šantić. „Ekonomski oporavak još uvek je dosta krhak i treba ga učiniti održivim. Uticaj ove političke situacije bio je vidljiv kada je u martu smanjen kreditni rejting, a po prvi put su jasno spomenuti politički rizici. Bez obzira što je to bilo očekivano, negativni izgledi neugodno su iznenadili.“

Posledice se tek očekuju

Direktne negativne posledice se za sada ne vide, kaže Šantić. Ali ako kriza vlasti potraje, ona će ostaviti posledice na ukupna ekonomska kretanja, a samim tim i na BDP. Pola godine nakon izbora, objašnjava naš sagovornik, javna administracija ne funkcioniše u potpunosti. Još nisu završena ni imenovanja u javnim preduzećima koja imaju značajan uticaj na ekonomska kretanja.

„U nastavku godine mogli bismo da vidimo odlaganja investicija zbog, recimo, čekanja na dozvole. Teško je očekivati da će javna preduzeća biti potpuno aktivna. Trenutno se nalaze u hladnom pogonu, a kapitalna ulaganja čekaju novu upravu.“

Većina članica EU, priča ekonomski analitičar Šantić, već je prošla fiskalno prilagođavanje, ali Hrvatskoj će za to biti potrebna komforna većina u parlamentu. „Teško je bez toga očekivati sprovođenje nepopularnih mera koje će vratiti poverenje investitora i kreditnih agencija, ali i ispunjavanje zadataka koje je Hrvatskoj naložila Evropska komisija.“ Ne bi trebalo zaboraviti ni iskorišćavanje evropskih fondova za koje je potrebno pripremiti strateške dokumente.

„Teško je spekulisati da li bi eventualni novi izbori značili minimalno još pola godine izostanka zahvata po pitanju privrede. Ipak, trebalo bi među glavnim političkim opcijama postaviti strateške ciljeve za zemlju – prvenstveno oko stabilnosti javnih finansija.“ Za neku veću kreativnost oko vođenja ekonomske politike nema previše prostora, smatra Šantić, jer je Hrvatska u proceduri prekomernog deficita. „Za primer uzmite porez na nekretnine. Iako su neki pre izbora bili protiv njega, nakon konsultacija sa Evropskom komisijom uvideli su da je on neophodan za Hrvatsku. Sada nam je važna stabilna parlamentarna većina koja bi značila da će odluke i mere moći i da se sprovode.“