Hrvatska manjina i dalje nezadovoljna | Evropa | DW | 14.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Srbija

Hrvatska manjina i dalje nezadovoljna

Odluka Hrvatske da blokira otvaranje poglavlja 26 u pregovorima Srbije sa EU izazvala je bes premijera Vučića. Sa druge strane, predstavnici hrvatske manjine u Srbiji, ponavljaju da još uvek nisu ostvarili svoja prava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić napustio je u ponedeljak (12.12.) Brisel i odlučio da ne prisustvuje međuvladinoj konferenciji na kojoj su u utorak (13.12), u sklopu nastojanja oko približavanja Srbije Evropskoj uniji, otvorena poglavlja 5 i 25 – o javnim nabavkama i o nauci i istraživanju. To je uradio jer Hrvatska nije dala saglasnost da se otvori i poglavlje 26, koje se tiče kulture i obrazovanja.

Pred povratak u Beograd rekao je da mu je „dosta hrvatskog iživljavanja“, što je deo opozicije u Srbiji ocenio kao reakciju „nadurenog deteta“, istakavši da je posao premijera da u Briselu nađe rešenje za probleme s kojima se Srbija suočava. Ipak, stav ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, jeste da je reč o političkoj odluci Hrvatske, a takav utisak imao je i deo analitičara u Beogradu – oni koji su ranije tvrdili da Hrvatska koristi evropsku integraciju Srbije za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja.

Obrazovanje i vraćanje umetničkih predmeta

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, ne vidi, međutim, ništa sporno u takvom načinu rešavanja bilateralnih problema, koji se ovog puta tiču položaja hrvatske manjine u obrazovnom sistemu Srbije. „Legitimno je da Hrvatska isteruje na čistinu sva pitanja, pa i ona koja su ostala kao zaostavština iz ratova devedesetih. To se odnosi i na vraćanje kulturnog blaga, jer to još uvek nije završen proces. Tiče se, naravno i tretiranja hrvatske manjine u Srbiji. Osim toga, posotji i niz drugih problema, kao što je pitanje nestalih osoba. Nikako da se napravi neki prodor u smislu pozitivnog rešavanja. Tokom evropskih integracija jedne zemlje, svi se koriste blokiranjem kako bi se rešili bilateralni problemi. To je bila praksa i kada je reč o odnosima Hrvatske i Slovenije, a toga će biti i dalje. Srbija će sutra da blokira nekog drugog od suseda. Mislim da će sve to brzo da se otkloni“, kaže Biserko za DW i naglašava da je reakcija premijera Srbije „neprimerena i nediplomatska“ i da „doliva ulje na vatru“ u odnosima Hrvatske i Srbije, „koji su već duže vreme poremećeni“, odnosno „na najnižem nivou od 2000. godine“.

Vučič nije ublažio retoriku ni 24 sata nakon odlaska iz Brisela, pa je tokom konferencije za novinare koja je održana 13.12. uvečer u Vladi Srbije rekao: „Srbija ne prima lekcije onih za koje su partizani bili teroristi, a ustaše priznata vojska ili onih koji smatraju da istorija počinje pričom o velikosrpskoj agresiji“, rekao je Vučić i dodao da Srbija „prezire lekcije onih koji se plaše čokoladica“. Premijer Srbije je naglasio da je Hrvatska jedina država EU koja je blokirala otvaranje poglavlja 26 i da je spreman da u Brisel ponovo ode mnogo puta – ali ne zbog spornog poglavlja. Srbija je, ponovio je nekoliko puta, učinila sve što se od nje tražilo, kada je reč o poboljšanju položaja hrvatske manjine.

Problemi hrvatske manjine

O tome ima li ih, i koji su to problemi s kojima se suočava hrvatska manjina u Srbiji, za DW govori predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov: „Pripadnici hrvatske zajednice u Srbiji se, i to ne od danas, suočavaju s brojnim problemima kada je u pitanju ostvarivanje manjinskih prava. Deo njih odnosi se i na obrazovanje. Jedan od najvećih problema je obezbediti udžbenike za nastavu na hrvatskom jeziku. Ima naravno i drugih, kao što je nepostojanje katedre, nepostojanje licence za one koji bi mogli da predaju na hrvatskom jeziku, ali se izdvaja nepostojanje udžbenika. Ove godine je na tom planu nešto učinjeno – objavljeni su prevodi udžbenika sa srpskog na hrvatski za osnovnoškolski uzrast, ali za srednju školu i za predmet hrvatski jezik s elementima nacionalne kulture, još uvek nije urađeno ništa. Ti problemi postoje već 15 godina i to je sigurno period za koji se moglo učiniti nešto više. Ta činjenica muči pripadnike hrvatske zajednice.“

Anithrvatska klima u Srbiji?

Glavni razlozi za to su „antihrvatska klima“, dodaje Žigmanov, ali i činjenica da je danas u Srbiji samo „četiri odsto dece obuhvaćeno nastavom na hrvatskom jeziku, dok je kod drugih manjinskih zajednica, kao što su slovačka i mađarska, taj procenat blizu 80“, navodi predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini.

O tome da li je blokiranje otvaranja poglavlja 26 ispravan način da se takva pitanja reše, Žigmanov kaže da „Hrvatska kao autonomna članica EU koristi mehanizme koji su joj na raspolaganju“, ali i podseća da je nemačka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem poručila da bi „bilateralne probleme trebalo rešavati bilateralnim putem“.

„Želim da verujem da problemi s kojima se suočavaju pripadnici hrvatske zajednice u Srbiji, ali i srpske u Hrvatskoj, mogu da budu rešeni bilateralno, ali do bilateralnih susreta mora doći“, kaže Žigmanov. On tvrdi da u Srbiji postoji antihrvatska klima, i to od septembra 2015. godine, kada su održani izbori za hrvatski Sabor. „Svedoci smo učestalih, vrlo snažnih i sasvim negativnih poruka koje su dolazile od pojedinih prvaka i zvaničnika države Srbije – od toga da je u Hrvatskoj na delu povampirenje ustaštva, da se tamo obnavlja ustaška ideologija, što je naravno, daleko od istine. Sve to osećaju i pripadnici hrvatske zajednice.“

Dobijanje glasova na antihrvatskim osećanjima

Žigmanov je rezervisan kada je u pitanju saradnja Srbije i Hrvatske u bliskoj budućnosti, ali ga, u trenutku novih zatezanja odnosa između dveju država, hrabri „uzdržanost Hrvatske – bar do sada“. „Mislim da takva vrsta iskazivanja gledišta (od strane vlasti Srbije), ne može da bude u funkciji normalizacije i nastavka nekih drugih procesa kada su u pitanju odnosi između Srbije i Hrvatske. Ono od čega strahujem, jeste šta će biti na proleće, kada se održavaju predsednički izbori u Srbiji. Igrati na antihrvatska osećanja, u Srbiji je više nego efikasno – kada su u pitanju određene političke grupacije i dobijanje političkih poena i glasova na izborima. U tom smislu, bojim se da neke dublje i svestranije saradnje Hrvatske i Srbije još neće biti“, zaključuje predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Žigmanov.

Nešto optimističnija je Sonja Biserko koja aktuelna pitanja između Srbije i Hrvatske vidi „samo kao jedan u nizu problema koji su se javljali u poslednje vreme“. „Za njih su delimično odgovorni i Hrvati, ali i Srbija. Nadam se da će obe strane naći načina da to pitanje reše i otvore put Srbiji ka Evropskoj uniji.“

Reklama