Hrvatska dobila prvu rundu

Iako do 27. aprila 1992. SR Jugoslavija nije postojala kao država, deklaracijom poslatom na adresu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom objavljuje da preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ, Beograd je preuzeo i Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Sudije u Hagu praktično su prihvatili i stav Zagreba da je Beograd imao poseban odnos sa Ujedinjenim nacijama, koji je uključivao „atribute članstva" i pristup Međunarodnom sudu pravde.

„Kod procenjivanja šta ta presuda znači, treba uzeti u obzir da je to tek prva runda“, izjavio je posle izricanja odluke suda u Hagu, pravni zastupnik Hrvatske i ministar pravosuđa Ivan Šimonović. On procenjuje da će do rasprave o sadržaju proći još tri godine.

Račan i Mesić odugovlačili

Ceo postupak do donošenja odluke o nadležnosti trajao je više od devet godina, a bivši ministar i predsednik viktimološkog društva Zvonimir Šeparović ističe:

„Račan i njegovi i Mesić činili su sve da tu tužbu odgode. Govorilo se: zašto da se sudimo sa susedima, moramo normalizovati odnose.“

Šeparović je to izjavio u Škabrnji gde je juče obeležena 17. godišnjica pokolja stanovnika tog ravnokotarskog mesta. Marko Miljanić, zapovednik škabrnjskog bataljona tom prilikom je rekao:

„Za toliko prolivene krvi niko današnjeg do dana nije odgovarao, izuzimajući jednu presudu izvesnoj Zorani Banić. Kazna je tolika da čovek ne poveruje - 25 dana za svakog ubijenog Škabrnjanca.“

Mesić: Hrvatska će dobiti

Vest iz Haga hrvatski državni vrh zatekla je u Koloni kojom se odaje počast žrtvama Vukovara.

„To je simbolika, ali i određena pravda,“ rekao je predsednik Stjepan Mesić koji očekuje da će Hrvatska u svojoj tužbi uspeti.

Za premijera Sanadera je pored ostalog bitno i to što je sud prihvatio činjenicu da se genocid odnosi na ceo period rata u Hrvatskoj, a ne samo od trenutka kada je proglašena SRJ.

Postupak pred najvišim pravosudnim telom Ujedinjenih nacija Hrvatska je pokrenula 2. jula 1999. godine, optužujući Jugoslaviju da je počinila genocid u Hrvatskoj i da su građani Republike Hrvatske bili žrtve tog genocida.

Od SRJ se traži da kazni sve počinioce genocida koji se nalaze pod njenom jurisdikcijom, da se sazna istina o nestalim hrvatskim državljanima, da se vrate kulturna dobra oteta u tom razdoblju i da se u najširem smislu nadoknadi šteta državi Hrvatskoj i pojedincima.