Hrvatska dobija potpredsednicu Evropske komisije | Evropa | DW | 04.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Hrvatska dobija potpredsednicu Evropske komisije

Politička trgovina odradila je svoje: uprkos Zelenima, kao i još nekih poslaničkih grupa, Dubravka Šuica dobila je zeleno svetlo za mesto potpredsednice Evropske komisije i komesarke za demokratiju i demografiju.

„Evropski parlament mi je kao dom“, rekla je na početku svog obraćanja odborima Šuica. I zaista: na ispitivanju pred kolegama mogla je uglavnom da se oseća ugodno, „kao doma“. Članovi odbora Šuicu su ispitali u četvrtak uveče (3.10), kada je zgrada parlamenta već opustela, a poslanici se većinom već zaputili na aerodrome i krenuli kućama na produženi vikend. Brisel zna da bude naporan.

Rušenje s jedne strane nominovanog komesara iz Mađarske i s druge predložene komesarke iz Rumunije zadovoljilo je, čini se, apetite dva glavna politička bloka u Evropskom parlamentu (narodnjaka i socijaldemokrata) za međusobno napadanje.

Mlako ispitivanje

„Bilo je ovo jedno od najdosadnijih saslušanja u istoriji Parlamenta“, kratko je prokomentarisao jedan od briselskih dopisnika pošto je, nakon malo manje od predviđena tri sata završilo ispitivanje Dubravke Šuice. Ante Božič, novinar slovenačke Pop TV, koji je s brojnim drugim kolegama pratio i ovo i druga saslušanja budućih komesara, u razgovoru za DW prokomentarisao je da je Šuica delovala suvereno na opštim temama demokratije i demografije, ali uz diplomatski uzmak na konkretnijim pitanjima o pravu na pobačaj i reproduktivnim pravima. Upravo su joj to i zamerili Zeleni, koji su, odmah po završetku saslušanja, objavili da se pokazala slaba na pitanjima reproduktivnih prava i pravima manjina. Nije pomoglo ni Šuicino priznanje da nije stigla dobro da se pripremi, jer je njen fokus do sada bio na sasvim drugim temama.

„Mislim da su članovi odbora bili veoma blagi prema njoj. U prva dva sata nije bilo nijednog oštrijeg pitanja. Mogli bismo da kažemo da su to bili ziceri za gospođu Šuicu, s kojima nije imala problema“, prokomentarisao je slovenački kolega Božič, koji je i u svom javljanju za Pop TV istakao kuriozitet da jedna profesorka engleskog jezika (Šuica) loše vlada jezikom koji je nekada predavala deci.

„Porodičnim žrtvama“ do milionske imovine

„Ali, viđali smo i gore“, zaključio je Božič, koji je ipak istakao da ga je najviše začudilo izbegavanje pitanja o imovini. Bez obzira na to što je nesklad između primanja i poprilično velike imovine Dubravke Šuice izazvao pravu buru u domaćoj javnosti, buduća potpredsednica Evropske komisije pred odborima morala je da odgovori na samo jedno pitanje o poreklu svoje imovine.

Zadnjih dana hrvatski mediji su, da podsetimo, uz već poznatu imovinu koju je prijavila u imovinskoj kartici, objavili i priče o njenoj 12-metarskoj jahti, te o stanu koji je njena ćerka u Zagrebu navodno kupila za gotovinu. To jedno neugodno pitanje o imovini postavio je neopredeljeni nemački evrposlanik i bivši glavni urednik satiričnog magazina „Titanic“ Martin Zoneborn. Zamolio ju je da mu objasni tajnu svog finansijskog uzleta. „Da li biste s nama podelili recept za to?“, rekao je. Predsednik Odbora za ustavna pitanja Antonio Tajani odmah je pokušao da spreči pitanje ocenjujući da to nije tema ispitivanja, te da odbor za pravna pitanja nije imao primedbi. Ipak, Šuica je odlučila da odgovori. Rezolutno je izjavila da je njena izjava o imovinskim interesima potpuno istinita, i da je prijavila sve. Poreklo imovine objasnila je muževljevom „pristojnom platom“ kapetana i „žrtvama koje je podnela“ njena porodica.

Dubravka Šuica nije morala da odgovara na mnogo neugodnih pitanja

Dubravka Šuica nije morala da odgovara na mnogo neugodnih pitanja

Imovinski sporovi druge su koštali karijere

Ali na tome je stalo, iako su sumnje u sukob interesa i imovinske nedoumice bile razlog što je Odbor za pravna pitanja Parlamenta ranije odbio dvoje predloženih komesara iz Mađarske i Rumunije. A ti primeri nisu usamljeni. Na parlamentarnom saslušanju 2010. godine bugarska ministarka spoljnih poslova kandidovana za evropsku komesarku, Rumijana Želeva, nije odgovorila na optužbe u vezi svog imovinskog stanja, a nije ni pokazala preterano znanje područja koje je trebalo da vodi, kao ni lične jezičke veštine. Nakon lavine nezadovoljstva kod kuće, povukla je kandidaturu i dala ostavku na mesto ministarke. Povukao se i rumunski kandidat za komesara 2006. godine Varujan Vosganijan, nakon optužbi za korupciju i veza s Čaušeskuovom tajnom policijom.

Sigurno najpoznatiji primer bila je kolektivna ostavka Komisije Žaka Santera, prisiljena na taj potez nakon korupcijskog skandala u kojem je zapravo ulogu imala samo jedna komesarka, ali druge opcije nije bilo. Dugogodišnja dopisnica hrvatskih medija iz Brisela Lada Stipić Niseteo za DW kaže da u tom slučaju bilo i reči o načinu pristupa problemima: „Ono što je, recimo, na severu Evrope težak greh, na jugu kontinenta je folklor i stil ponašanja sažet u pojmu ’Širakove jabuke’.“ Širaku su, naime, izračunali da je, ako je suditi po računima, dok je bio gradonačelnik Pariza sa svojom gospođom dnevno konzumirao 600 jabuka.

Trgovina ustupcima

„Komesarski aranžmani uticali su na stroža pravila igre tek nakon što je Martin Bangeman po isteku mandata dobio mesto u španskoj telekomunikacionoj firmi čime je nastavio da radi na terenu na kojem je delovao kao komesar. Zbog toga je ostao bez penzije zarađene tokom komesarskog staža“, ukazuje Lada Stipić Niseteo.

„U praksi EU-članica je da se ostavke daju nakon naoko sitnih incidenata, iz moralnih razloga, ali niko nije zaglavio jer je, u interesu domaćih biznisa, zatvarao oči pred kršenjem međunarodnog embarga. Kandidati za Evropsku komisiju optužuju se za svašta, po ideološkim linijama, ali sve će proći ako postoji nekakav viši interes. Sve je to trgovina ustupcima“, prokomentarisao je Lada Stipić Niseteo.

Posao komesara je, kaže dalje, zahtevan i na njega zemlje šalju svoje najjače ljude, bivše ministre, premijere i predsednike. On izdvaja Nevena Mimicu kao uspešnog komesara koji nije dovoljno svoj rad predstavio javnosti. „Njegov rad s nerazvijenima ostavio je traga na terenu gde je jedino potreban, a ne na naslovnim stranama. Pamtiće ga s poštovanjem u zemljama trećeg sveta jer je izvukao maksimum ’vrednosti za novac’. Iz perspektive evropskih poreskih obveznika to je jedino što se računa… Ostalo je šminka“, zaključuje u razgovoru za DW iskusna briselska dopisnica.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM