Hrvatska demokratija nazaduje

Institut „Fridom haus“ ovih dana je, u svom redovnom godišnjem istraživanju „Nacije u tranziciji“, kojim je obuhvaćeno 29 postkomunističkih zemalja, ocenio da je stanje demokratije u Hrvatskoj najlošije u poslednjih deset godina. Prema oceni tog američkog instituta, stanje demokratije od ulaska Hrvatske u EU konstantno se pogoršava zbog deficita u demokratskom upravljanju.

- pročitajte još: 

- Rodna ideologija u Istanbulskoj konvenciji?

- Strogo tolerisani ustaški simboli

Najslabije je ocenjeno pravosuđe, a slede ga problem korupcije i pitanje nezavisnosti medija. Ocena Hrvatske pogoršala se u kategoriji koja se odnosi na karakter i stabilnost sistema, nezavisnost i efikasnost zakonodavne vlasti, te nadzor tajnih službi i vojske. U izveštaju se tvrdi da je vlada pod pritiskom desnih grupa i Katoličke crkve neodlučna u sprovođenju reforme obrazovanja, a spominju se i pitanja kao što su zaštita prava žena i LGBT-grupa. Upozorava se na krajnje desne tendencije kod nekih društvenih grupa, kao i na slučaj postavljanja HOS-ove ploče s ustaškim pozdravom u Jasenovcu. U izveštaju je najbolje ocenjen sektor civilnog društva.

Napola konsolidovana demokratija

Hrvatska se tako našla u grupi „polukonsolidovanih demokratija“, u kojoj su još Bugarska, Rumunija, Mađarska, Gruzija, Crna Gora i Srbija. Susedna Slovenija je, recimo, uvrštena u grupu „konsolidovanih demokratija“, sa Poljskom, Slovačkom, Češkom i baltičkim republikama, koje su znatno ispred Hrvatske kada je reč o demokratskim standardima. Da li je stanje u Hrvatskoj zaista tako loše?

Napomenuvši da je „ipak reč o preteranoj oceni“, politički analitičar iz Zagreba Davor Gjenero ističe da se u ovom slučaju radi o istraživanjima koja po pravilu „imaju pristojnu metodologiju“. Zato ih, kaže, „nikad ne bi trebalo čitati kao zlonamerna“, već bi ih trebalo shvatiti kao „indikatore na koje bi trebalo obratiti pažnju“. Jer „kad definišete metodologiju i kad pratite stanje institucija, onda ćete doći do spoznaje da je stanje ocenjeno nešto lošije nego što ga mi koji živimo u tom stanju osećamo. Mislim da se nalazimo u periodu u kojem nema nekih pritisaka na medije i slobodu govora od strane vlade, iako su mediji ekonomski veoma nazadovali, što se onda reflektovalo i na njihovu profesionalnost. Činjenica je da su institucije regradirale i da plaćamo cenu tihe regresije koja se događala u prethodnim periodima kada nije bilo primerene reakcije na tu regresiju. Kumulativno, to sada izgleda vrlo loše i vrlo neugodno“, analizira za DW Gjenero.

Umerenost bez demokratskog napretka

„Fridom haus“ ipak prepoznaje umereniji izgled vlade Andreja Plenkovića u poređenju s vladom u kojoj je bio njegov prethodnik na čelu HDZ Tomislav Karamarko, ali ocenjuje i da to Hrvatskoj nije donelo demokratski napredak u odnosu na prethodni period. Za Plenkovića, koji se u izveštaju naziva „bivši evrokrata“, stoji da je prihvatio znatno umereniju i manje konfliktnu retoriku, što je u velikom kontrastu s Karamarkovim vođstvom, ali „kada se pogleda izbliza“, istinski napredak se ne vidi, zaključuje se u izveštaju. „To je, na žalost, tačno“, ocenjuje Gjenero.

Politički analitičar i docent na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Višeslav Raos napominje da je kvalitet demokratije moguće meriti na različite načine, a „Fridom haus“ samo je jedna u nizu institucija koje se bave takvim tipom analize. U ovom izveštaju, precizira Raos, reč je o kompozitnom indeksu koji se bazira na bodovanju stanja u područjima nacionalne demokratske vladavine, izbornog procesa, civilnog društva, nezavisnosti medija, lokalne demokratske vladavine, pravosuđa i korupcije.

„Tačno je da, prema tim izveštajima, Hrvatska u svim merenim područjima beleži pogoršanje nakon ulaska u članstvo u Evropskoj uniji 2013. godine. Međutim, trebalo bi naglasiti da postoji negativan trend i degradacija prema istim kriterijima i u ostalim postkomunističkim članicama Evropske unije. Prema navedenim kriterijumima, Hrvatska najlošije stoji već duži niz godina, i pre ulaska u EU, dok najbolje stoje Slovenija i Češka“, naglašava Raos.

- pročitajte još: 

- Dugoročne posledice Vučićeve posete

- Poruke dobre volje?

Tom analitičaru upada u oči činjenica da Hrvatska postiže najgore rezultate baš u onim područjima oko kojih je bilo najviše sporova za vreme pristupnih pregovora s Evropskom komisijom – a reč je o nezavisnosti pravosuđa i borbi protiv korupcije. Uz to, dodaje, stanje medijskih sloboda ocenjeno je kao „kontinuirano loše“.

Hrvatska nije autokratija

Pa ipak, uprkos činjenici da je Hrvatska, prema ukupnom „demokratskom skoru“, počela da se približava susednim nečlanicama Ebropske unije – Srbiji i Crnoj Gori, Raos ocenjuje da je stanje u tim zemljama ipak „mnogo lošije nego u Hrvatskoj“.

Uzimajući u obzir da postoji negativan trend u dobrom delu „nove Evrope“, Raosu ta situacija otvara nekoliko važnih pitanja. Kao prvo, da li je Evropska unija izgubila transformacionu snagu i da li je evropeizacija i dalje ujedno i demokratizacija? Drugo, da li je pristupni proces zaista bio kvalitetno osmišljen ili je bilo moguće sprovesti niz kozmetičkih reformi kako bi se zadovoljila forma? I treće, zar ti podaci možda ipak ne otkrivaju neke dublje, sistemske pretpostavke kvaliteta demokratije i njene razlike na evropskom istoku i zapadu, a koje se tiču političke kulture, nivoa društvene modernizacije, te istorijskog nasleđa, tj. struktura dugog trajanja?

„Ono što bi trebalo naglasiti jeste da ovi podaci ne ukazuju na to da je Hrvatska od demokratije postala nešto drugo, recimo autokratija, već da je kvalitet demokratije pod znakom pitanja, što, dakako, zavisi i od našeg koncipiranja samog pojma liberalne demokratije“, zaključuje Raos.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android