Hrvatska: ćutanje o pucanju na izbeglice | Politika | DW | 25.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nova balkanska ruta

Hrvatska: ćutanje o pucanju na izbeglice

Izveštaji nevladinih aktivista o višegodišnjem nasilju hrvatske policije u pograničnoj oblasti do danas nisu podvrgnuti primerenim istragama viših službi.

Navodno slučajno ranjavanje jednog izbeglice u Gorskom kotaru sredinom ovog meseca iznova je uzburkalo raspravu o politici i praksi hrvatske države prema nebrojenim očajnicima – uglavnom Azijcima - koji pokušavaju da se krijući dokopaju zapada Evrope. Dodatno je tome doprineo najnoviji izveštaj međunarodne civilne organizacije Border vajolens monitoring netvork (BVMN - Mreža za nadzor pograničnog nasilja) s detaljnim statistikama konkretnih sličnih primera. Ukupno gledano, kontekst događaja određen je planovima Republike Hrvatske da uđe u šengenski prostor, ali pokazuje se da je reč o procesu propraćenom drastično oprečnim reakcijama.

Rane do pendreka hrvatske policije, prema svedoöenjima migranata

Rane do pendreka hrvatske policije, prema svedoöenjima migranata

BVMN je izneo podatke, prikupljene radom partnerskih udruženja na terenu u Hrvatskoj i susednim zemljama izvan Evropske unije, koji otkrivaju krajnje zabrinjavajuću sliku državnog tretmana izbeglica. Oni pojašnjavaju šta tačno stoji iza metode tzv. pušbeka – nasilnog vraćanja izbeglica natrag preko granice– koja već neko vreme izaziva ozbiljna sporenja u najširoj javnosti. Prema pomenutim statistikama, takvo proterivanje iz RH je u čak 19 odsto slučajeva uključivalo upotrebu vatrenog oružja. Upotreba podrazumeva pucanje prema ljudima ili oko njih, ili pak uvis radi upozorenja i zastrašivanja, ili barem pretnju otvaranjem vatre.

Moguća kršenja zabrane mučenja i proterivanja

Posredi je metoda koja je od 2017. godine primenjena prema 1.279 migranata, koji su u Hrvatskoj zatečeni pojedinačno ili grupno; od toga 770 ove godine, odnosno njih 285 samo u oktobru. U dokumentu se pominju i razne informacije o premlaćivanjima izbeglica u izvesnim skrovitim prostorima, koje se temelje na svedočenjima samih žrtava. Povodom takvog izveštaja obratili smo se Ministarstvu unutrašnjih poslova RH za komentar, ali nismo dobili nikakvu izjavu.

Odgovor smo pak dobili iz ureda Zaštitnika građana (ombudsmana) RH koju smo također zamolili da se osvrne na ovaj problem. „Već treća godina zaredom obeležena je pritužbama migranata zaštitnici građana, kao i navodima međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva i medija o protjerivanjima migranata uz upotrebu sredstava prisile i zanemarivanje njihovog traženja međunarodne zaštite", rekla nam je zamjenica ombudsmanke, Maja Kević. Ona je istakla da takvi postupci ukazuju na moguća kršenja zabrane mučenja i kolektivnog proterivanja, što iziskuje provođenje delotvorne i nzavisne istrage.

Hrvatska diskvalifikacija za ulazak u Šengen

„No, s obzirom daMUP negira bilo kakvu mogućnost nezakonitog postupanja", dodala je Kević, „a pri tome ne preduzimajući sve razumne i raspoložive korake radi njegovog ispitivanja, u više smo navrata tražili da Državno tužilaštvo RH sprovede istragu." Saznajemo da je to isto zatražila i poverenica za ljudska prava Saveta Evrope, kao i određeni poslanici Evropskog parlamenta: „Vladavina prava, kao jedna od temeljnih vrednosti Ustava RH i evropskog prava, uistinu je uspostavljena samo ako se ispituju i sumnje u nezakonita postupanja počinjena od strane predstavnika vlasti.

„Vladavina prava takođe nalaže poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve ljude bez obzira na razlike među njima i jedino na takav način upravljanje migracijskim procesima može biti održivo", konstatovala je na kraju Maja Kević, napominjući još da će zaštitnica građana u svakom slučaju, kao i dosad, u skladu sa svojim mandatima nastaviti rad na ovom području. Izostanak kontrole rada policije, međutim, nedavno je nagnao međunarodnu organizaciju Hjuman rajts voč (HRW) na izjavu da bi takvi postupci trebalo da diskvalifikuju Hrvatsku za ulazak u Šengen.

Nezavidna pozicija Hrvatske u odnosu na centar EU

No, viša politička konstelacija u okviru EU, s druge strane odaje i bitno drukčiji pogled na tu situaciju. I nemačka kancelarka Angela Merkel je prošle nedelje u Zagrebu iskazala razumevanje za ulogu Hrvatske kao zemlje „koja mora da štiti spoljne granice EU", za razliku od zemalja koje se nalaze u sredini Unije. Ove poslednje su, naime, nesumnjivo one koje su cilj mnogim izbeglicama, ali i one koje odlučuju o prijemu u Šengen. Taj rezon u svakodnevici zasada odnosi prevagu, i zacelo diktira ćutnju koja obavija najteže slučajeve kršenja ljudskih prava i ugrožavanje života u RH.

Hrvatski partneri iz Mreže za nadzor pograničnog nasilja ne pristaju na takvo delanje države te su proteklih dana obeležili i drugu godišnjicu pogibije Madine Husini. Istakli su zahtev da se imenom te devojčice iz Avganistana, najmlađe žrtve represije hrvatskih policajaca prema izbeglicama, imenuje sadašnji Trg Republike Hrvatske u Zagrebu. Obratili smo se Centru za mirovne studije (CMS), jednom od hrvatskih saradnika BVMN, a koji je pak među najaktivnijima u radu s izbeglicama. „Organizacije i inicijative okupljene u BVMN poslednje tri godine prate i beleže stanje na hrvatskim granicama i teritoriji, te Srbiji i Bosni i Hercegovini", rekla nam je Sara Kekuš iz CMS.

Snimci ilegalnog vraćanja objavljeni i u nemačkim medijima

Snimci ilegalnog vraćanja objavljeni i u nemačkim medijima

Netransparentnost vlasti s jedva postojećim statistikama

Objavljeni podaci i statistike, po njenim rečima, temelje se na svedočanstvima sakupljenim od ljudi u pokretu, pri čemu se vidi značajan porast korišćenja oružja pri nezakonitom proterivanju. „Svi objavljeni rezultati potkrepljeni su konkretnim svedočenjima", kazla je Kekuš, „odnosno opisom lokacije, broja i profila osoba, te vrste korišćenog nasilja. Nesrazmernost u odnosu na službene podatke je tolika upravo zbog netransparentnosti vlasti čije su statistike nepotpune, odnosno jedva da postoje, a istovremeno nema efikasnih mehanizama nadzora rada policije."

Ova aktivistkinja CMS dodaje da se i u letošnjem anonimnom pismu policijskih službenika ombudmanki tvrdi da upotreba oružja prilikom nezakonitog proterivanja izbeglica i drugih migranata nije iznimka već ustaljena praksa koja ugrožava ljudsku bezbednost i živote. „Isto, na žalost, dokazuje i već nekoliko medijski poznatih policijskih pucnjava na migrante, pri čemu je reakcija MUP u poslednjem slučaju, manipulacijom informacijama, posebno sramotna", zaključila je Sara Kekuš. Ipak, izgleda da barem pritisak na državu raste sa svih strana - prema željenom razjašnjenju i rešenju ovoga hroničnog i krajnje mučnog problema.

Hrvatska policija pod pritiskom

Hrvatska policija već je duže vreme izložena pritiscima raznih organizacija jer istrajava na doslednom provođenju nacionalnog i evropskog zakonodavstva u zaštiti svoje državne granice, a ujedno i spoljne granice EU.  

Tako se izveštaji organizacija baziraju na iznošenju neproverljivih navoda, uz odsutnost konkretnih činjenica i dokaza, odnosno neistina usmerenih na narušavanje digniteta hrvatskog policijskog službenika s ciljem da se osujeti pristup Republike Hrvatske Šengenskom prostoru.

Pri tom se apsolutno ignoriše činjenica sistemskog zanemarivanja Bosne i Hercegovine, pa i Srbije, u vezi sa sprovođenjem nadzora nad svojim državnim granicama te dopuštanje masovnog i nekontrolisanog ulaska migranata na područje Bosne i Hercegovine i Srbije, te u krajnjoj liniji sistemsko proterivanje migranata iz prihvatnih centara u Bihaću i Velikoj Kladuši i smeštanje u kamp u koljem vladaju loši uslovi udaljen samo  šest kilometara od hrvatske granice.

Ministarstvo unutrašnjih poslova RH nedavno je reagovalo  na ovakve i slične optužbe i ta reakcija je dostupna javnosti na sajtu MUP. 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama