Hrvati u Zambiji: Kako se usvajaju afrička deca

Trebalo je to da bude ostvarenje sna: četiri hrvatska para napokon su usvojila decu iz Demokratske Republike Kongo, barem su tako verovali.

Međutim pre nego što uspeli da se ukrcaju na avion, zambijske vlasti privele su Hrvate tvrdeći da su papiri za usvajanje dece krivotvoreni. Stoga su sada suočavaju s optužbama za trgovinu decom.

Od decembra su u pritvoru proveli najmanje mesec dana, a zambijski sud im je tek nedavno odobrio da izađu uz kauciju. Proicedura je komplikovana, te je osmoro hrvatskih državljana još u pritvoru. Ako i izađu, morali bi da tokom suđenja ostanu u Zambiji.

DW je kontaktirao Zambijsko odeljenje za migracije, Ministarstvo socijalne brige koje trenutno ima starateljstvo nad decom, i ambasadu Konga. Međutim, niko od institucija nije bio voljan da komentariše slučaj.

Iz kancelarije Delegacije Evropske unije u Zambiji za DW su rekli da pomno prate slučaj, pogotovo jer Hrvatska, članica EU, nema ambasadu u Zambiji.

„Kao institucija, zainteresovani smo za ovaj slučaj jer su umešani građani iz evropske zemlje“, rekao je Elias Banda, portparol Delegacije EU u Zambiji.

Rasprava o usvajanju dece

Ovaj slučaj je ponovno pokrenuo staru raspravu o usvajanju dece u Africi u koja su umešani zapadni državljani. Kritičari tvrde da je u nekim slučajevima ta praksa olakšala trgovinu decom.

Oni koji podržavaju praksu usvajanja veruju da ona pomaže u umanjenju problema kad je reč o hrani, odeći i uslovima smeštaja siročadi u Africi.

„U poslednje vreme policija je presrela mnogo slučajeva trgovine ljudima, posebno na putu u druge zemlje“, rekao je za DW Josfat Njovu, izvršni direktor organizacije Advocacy for Child Justice u Zambiji.

„To je zabrinutost koju imamo kao zemlja, ali i kao organizacije civilnog društva“, rekao je Njovu, naglašavajući da Zambija mora ojačati zakone i propise koji se tiču trgovine decom i ljudima.

„Suočavamo se sa slabim graničnim kontrolama na nekim granicama i u nekim zemljama, a to daje priliku da neregistrovanoj deci ili ljudima da prođu“, kaže Njovu.

Godine 2014. kenijska vlada donela je dvadesetogodišnji moratorijum na usvajanja dece čiji su usvojitelji iz drugih država, navodeći, između ostalog, zabrinutost zbog postojećih rupa u zakonima o usvajanju lokalne dece.

Vlada je zatim oduzela licence agencijama koje posreduju u procesu usvajanja.

Prethodno su kenijska Vlada i Unicef ispitali proces, tvrdeći da je podložan manipulacijama i da vodi komercijalnom usvajanju dece. To, kako smatraju, tu decu dovodi u opasnost od eksploatacije.

Južnoafrička Republika je ranije imala zabranu usvajanja dece za parove iz inostranstva. Međutim, kasnije ju je ukinula nakon što je uspostavila odgovarajući pravni okvir u kojem su mogli pratiti kretanje usvojitelja.

Pažljiva procedura

U Zambiji svako usvajanje mora proći kroz razrađeni postupak u koji je umešano više vladinih organizacija kako bi se međusobno kontrolisale.

„Proces počinje s Ministarstvom za razvoj zajednice“, kaže Lisuba Kabanda, predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kabanda kaže da, nakon što se uvere da je porodica kvalifikovana za usvajanje deteta, slučaj biva prosleđen sudu kako bi odobrio usvajanje.

„Onda Ministarstvo za razvoj zajednice sastavlja dokumentaciju, zajedno sa usvojenjem. To se predaje našem odeljenju za registraciju, da bismo izdali potvrdu o usvajanju, zajedno sa skraćenim izvodom iz matične knjige rođenih“, dodaje Kabanda.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.