Hrvati protiv GMO-a samo kod kuće? | Mozaik | DW | 01.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nauka i politika

Hrvati protiv GMO-a samo kod kuće?

Hrvatski političari su protiv genetski manipulisanih organizama (GMO). Barem se tako prikazuju kod kuće. Međutim, prilikom ovonedeljnog glasanja o tome u Briselu, hrvatski predstavnik bio je uzdržan. Zašto?

Stalni odbor za biljke, životinje, hranu i životinjsku hranu Evropske unije održao je u ponedeljak (27.3.) ponovljeno glasanje o autorizacijama za jednu već korišćenu i dve nove sorte genetski modifikovanog kukuruza. Pritom nije realizovana tzv. kvalifikovana većina država-članica ni za jednu od mogućih odluka. Rešenje će zato, po svemu sudeći, da donese Evropska komisija. Zanimljivo je, međutim, bilo stanovište Hrvatske koja se, preko vladinog eksperta pri odboru EU, svrstala među šest uzdržanih članica. Tačnije, ono što je zanimljivo jeste zapravo činjenica da hrvatski političari – i u Saboru, i vladi – o upotrebi genetski modifikovanih organizama obično zauzimaju krajnje negativan stav.

Postavlja se stoga pitanje: kako je moguć takav raskorak između mišljenja koje hrvatska državna politika predstavlja svojim građanima i onoga za šta se opredeljuje u Briselu?

Kroatien Hrvoje Radovanović (Zelena Akcija)

Hrvoje Radovanović

Valja primetiti da je reč o temi od krucijalnog interesa za neke od najvećih globalnih korporacija poput „Monsanta", ekskluzivnog proizvođača i zagovornika GM-kultura. „'Zelena akcija' osuđuje takvu nedoslednost državne politike", izjavio je za DW Hrvoje Radovanović, aktivista najvećeg hrvatskog udruženja za zaštitu prirode. „Na nacionalnom nivou se dodvorava biračima i zahteva izuzeće teritorija Republike Hrvatske iz odobrenja za uzgoj novih GMO, dok se paralelno, na evropskom nivou, zauzima neutralan stav."

Politička šteta

Aktivisti smatraju da nemaju smisla ni opravdanja po kojima nije potrebno glasati protiv odluke u čijem se aneksu nalazi izuzeće teritorija Hrvatske od upotrebe GMO, s obzirom da ista činjenica nije sprečila predstavnike npr. Slovenije da glasaju protiv GMO. Zeleni ocenjuju da je reč o kratkovidoj politici, jer izuzeće ne garantuje izolaciju Hrvatske od GMO u slučaju povećane upotrebe u drugim zemljama EU, što bi itekako povećalo rizik od slučajne prekogranične kontaminacije peludom modifikovanih kultura. Glasanje Hrvatske kritikuje i poslanik Evropskog parlamenta iz te zemlje Davor Škrlec, a prema njegovoj proceni, takvo mišljenje sigurno imaju i ostali hrvatski poslanici u tom parlamentu, i to konsenzualno.

„Nije mi poznato da je ovakav uzdržani stav usaglašen u okviru vlade i među pojedinim ministarstvima", kaže Škrlec za DW. „Činjenica je da smo ishod olako prepustili izvršnoj vlasti Evropske unije, što nije dobro. Počinjena je politička šteta, mada ne mogu da tvrdim da li je konačna krivica na Vladi Hrvatske ili je došlo do nekog sukoba interesa koji je izmakao kontroli. Ostaje razočaranost zbog toga što se prema EU ne sprovodi ono što je u Hrvatskoj već temeljno iskomunicirano u javnosti." Hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu na kraju postavlja i sledeće retoričko pitanje: Kakve li se tek odluke donose na zatvorenim sednicama Vlade Hrvatske za delikatnija pitanja u vezi s Evropskom unijom?

Najvažnije je da je GMO zabranjen u Hrvatskoj

Davor Škrlec podseća i na ranije upozorenje koje je Vlada Hrvatske dobila od tamošnjih ekoloških aktivista o istom predmetu, još krajem januara. I tad je Hrvatska registrovana kao uzdržana, pa očigledno nije posredi slučajan izbor, već temeljno promišljena pozicija, barem na određenoj instanci. Mimo procena koliko je čitav taj slučaj naštetio demokratiji kao izrazu političke volje naroda, a koliko je promovisao klijentelizam, Valerije Vrček sa Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta (FBF) u Zagrebu, smatra da nema mesta rasipanju energije na dalje rasprave o GMO: „Hrvatska postoji veoma restriktivan Zakon o GMO. Usklađen je s evropskim direktivama i sasvim je dobra prepreka za bilo kakav uvoz GMO."

Dotično seme tako ima status zabranjene robe i svaka setva je ilegalna, uz dodatne nove zaštitne amandmane iz evro-direktiva. Medijski napisi o otkrićima GM-useva u Hrvatskoj samo su incidentne situacije, podseća sagovornik DW. „To je posao za inspekcije i represivne aparate. Hrvatska je, inače, geografski vrlo neprikladna za uzgoj GM-useva, pa nije ni privlačna meta za biotehnološke kompanije. Zato možda ima smisla i uzdržanost prilikom glasanja u Evropskom parlamentu, jer je Hrvatska 'rekla svoje'. Ukoliko se naša poljoprivreda usmeri ka ekološkoj proizvodnji i širenju porodičnih poljoprivrednih domaćinstava, GMO će za javnost biti nevažna tema."

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.