Hrvati bez cigarete u kafiću – drugi pokušaj

Od 16 hiljada ugostiteljskih objekata u Hrvatskoj samo je njih oko 300 najavilo ponašanje u skladu sa normama koje je propisao zakonodavac. Razlog tome, prema oceni ministra zdravlja Darka Milinovića, leži u vrlo visokim standardima koji su postavljeni kako bi se zaštitilo zdravlje građana. „Standardi koje treba zadovoljiti su toliko visoki da će biti vrlo malo onih koji će zatražiti ili koji će hteti da njihovi kafići budu kompletno pušačka zona“, kaže Milinović.

Deo ugostitelja ipak tvrdi kako im je cena ugradnje snažnih ventilacionih sistema previsoka, a tokom prolećnih i letnjih meseci, proceniće da li će odlučiti da svoj kafić proglase prijateljskom zonom za pušače. Predsednik udruženja ugostitelja pri Privrednoj komori Zlatko Puntijar smatra da su zakonske izmene dobre jer ostavljaju mogućnost izbora. „A pravo izbora ima ugostitelj – da li će urediti lokal kao pušački ili nepušački i da li će napraviti prostor za pušače ili ne. Ali pravo izbora ima i gost – da li će ići u lokal za pušače ili za nepušače“, istakao je Puntijar. Kazne za one koji se ne budu pridržavali slova zakona su velike – hiljadu kuna za pušače (oko 130 evra), a od pet do 15 hiljada za vlasnike lokala.

Kroz dim izađe i 1.300 evra godišnje

U Hrvatskoj od posledica pušenja, aktivnog ili pasivnog, godišnje umre 12 hiljada ljudi, a procenjuje se da se za lečenje obolelih izdvaja od dve do tri milijarde kuna. Zanimljivo je da je pušenje i dalje dozvoljeno u psihijatrijskim ustanovama.

U Hrvatskoj puši 32 odsto građana, međutim, upućeni tvrde kako se taj broj penje i do 40 odsto jer dobar deo pušača cigarete kupuje na crnom tržištu. Šverceri cigarete nabavljaju iz susednih država, gde su niža davanja na duvanske proizvode a i slabija je kontrola proizvodnje i prodaje. U prvoj godini zabrane pušenja prodaja duvanskih proizvoda je opala za oko 3-4 odsto, ali se u drugoj ili trećoj godini vraća na raniji nivo. Hrvatski pušači dnevno popuše do dve kutije cigareta, pokazuju statistički podaci. Sve u svemu, duvanska industrija državnu kasu puni na nivou od oko pet odsto budžeta.

Poređenja radi, u zapadnoj Evropi puši oko 20 odsto građana, a tvrdi se da s jačanjem ekonomske snage građana i boljom edukacijom, opada broj pušača. Otuda ne čudi što se proteklih dana na savest pušača apelovalo i podatkom da oni u vetar „ispuste“ oko 10 hiljada kuna (1.300 evra) godišnje, što nikako nije zanemarljiv novčani iznos.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb

Odg. urednik: Nemanja Rujević