Hronologija krize | Politika | DW | 06.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hronologija krize

Početak krize u Ukrajini nagovestili su protesti protiv bivšeg predsednika Viktora Janukoviča. U međuvremenu je kriza u toj zemlji prerasla u konflikt od svetskog značaja. Evo hronologije događaja.

Novembar 2013. Bivši ukrajinski predsjednik Viktor Janukovič na veliko iznenađenje odbija da potpiše Sporazum o saradnji i pridruživanju sa Evropskom unijom. O tom sporazumu se pregovaralo još od 2007. Janukovič se okreće Rusiji, čime izaziva velike proteste.

Decembar 2013: Demonstracije protiv vlade su sve jače. Trg Majdan u Kijevu pretvara se u centralno mesto protesta. Protivnici vlade zauzimaju Većnicu i sedište sindikata u Kijevu. Tokom demonstracija u intervenciji policije povređeni su brojni demonstranti.

Kiew Demonstranten 21.02.2014

Bez obzira na represiju policije, sve više demonstranata izlazi na Majdan

Januar 2014: Ukrajinski parlament usvaja više zakona koji ograničavaju slobodu demonstracija. Osim toga, povećane su kazne koje se izriču za zauzimanje i blokadu vladinih zgrada. Parlament je proglasio ilegalnim nošenje kapuljača na glavi tokom demonstracija, ali i „klevete i ekstremističke parole“ na internetu. Ti zaključci izazivaju nove proteste. Na ulicama su stotine hiljada ljudi. Specijalne jedinice policije nastupaju protiv demonstranata u Kijevu. Dolazi do sukoba pristalica opozicije i policije. Krajem januara, nakon pregovora s liderima opozicije, vlada izražava spremnost da ukine delove pooštrenih zakona o demonstracijama. Parlament usvaja amnestiju za uhapšene protivnike vlade, ali istovremeno traži od demonstranata da prekinu s blokadom ulica i vladinih zgrada.

Februar 2014: Snage bezbednosti sve brutalnije nastupaju protiv demonstranata. Među demonstrantima je u međunarodnoj javnosti najpoznatiji Vitalij Kličko, šampion sveta u boksu. Situacija se zaoštrava.

20. februar: U Kijevu dolazi do eskalacije nasilja. Osamdeset ljudi je poginulo kada je otvorena vatra na demonstrante. Šefovi diplomatija Nemačke, Francuske i Poljske počinju pregovaračku misiju.

21. februar: Uz posredovanje Evropske unije i Rusije počinju pregovori vlade i opozicije. Predsednik Janukovič najavljuje vanredne izbore i povratak na ustav iz 2004. koji mu daje manja ovlaštenja. Mnogi protivnici vlade nisu zadovoljni tim rešenjem. Neki najavljuju nastavak otpora, drugi traže da Janukovič odmah podnese ostavku. Postaje vidljivo da se protestni pokret sastoji od brojnih različitih grupacija, među njima su i ultranacionalisti. Opozicioni lideri Vitalij Kličko, Oleg Tjagnibok i Arsenij Jacenjuk potpisuju sporazum sa Viktorom Janukovičem. Ipak, brojni demonstranti ostaju na Majdanu i nastavljaju proteste protiv predsednika.

Janukowitsch PK 11.03.2014 Rostow

Viktora Janukoviča ukrajinske vlasti traže zbog „masovnih ubistava“

22. februar: Ukrajinski parlament smenjuje predsednika Janukoviča. Njemu je prebačeno da je sebi protivpravno dodelio dodatna ovlaštenja. Za 25. maj su zakazani prevremeni predsednički izbori. Iz zatvora je, nakon što je tamo provela dve i po godine, oslobođena poslanica Julija Timošenko. Narednog dana, parlament je imenovao Aleksandra Turčinova za privremenog predsednika države. On je najavio prozapadnu politiku Ukrajine. Protiv Janukoviča, koji je pobegao za Rusiju, izdat je nalog za hapšenje jer je osumnjičen za masovna ubistva građana.

27. februar: Takozvano Veće Majdana predlaže proevropskog političara Arsenija Jacenjuka za premijera prelazne vlade, što parlament i prihvata. Ruski predsednik Vladimir Putin naređuje održavanje vojnih manevara uz granicu s Ukrajinom. Nakon sukoba pristalica i protivnika nove vlade u Kijevu, proruske milicije zauzimaju sedište regionalne vlade u Simferopolju na poluostrvu Krim. Hiljade Tatara protestuju protiv namere da se Krim otcepi od Ukrajine. Proruski demonstranti traže približavanje Krima Rusiji.

Početak marta: Vojnici u uniformama bez obeležja kome pripadaju, preuzimaju kontrolu nad više važnih punktova na Krimu. Vlada u Kijevu tvrdi da je Rusija stacionirala više hiljada svojih vojnika na Krim. Doneta je odluka da se referendum o budućnosti Krima održi već 30. marta. Bez obzira na žestoke proteste Zapada, Rusija nastavlja sa prebacivanjem trupa u taj region. Evropska unija i SAD najavljuju sankcije. Termin održavanja referenduma ponovo je pomeren – za 16. mart.

Krim Referendum Ukraine Abstimmung Wahlurne Glas

Na Krimu je „na brzu ruku“ organizovan referendum

16. mart: Na spornom referendumu većina birača izjašnjava se za otcepljenje Krima od Ukrajine. Ubrzo nakon toga, Putin potpisuje ugovor kojim se Krim pripaja Rusiji.

24. mart: Rusija je zbog aneksije Krima isključena iz G8. Planirani samit G8 u ruskom Sočiju je otkazan. NATO obustavlja saradnju sa Rusijom.

Početak aprila: Proruski aktivisti zauzimaju zgrade regionalne uprave u milionskim gradovima Harkovu i Donjecku na istoku Ukrajine. Oni traže održavanje referenduma o otcepljenju od Ukrajine. Nekoliko dana kasnije, jedinice ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova vraćaju kontrolu nad jednom od zauzetih zgrada. Oko 40.000 ruskih vojnika nalazi se u pograničnom regionu ka Ukrajini, glase procene NATO. Rusija odbacuje te tvrdnje. Moskva upozorava Kijev da ne pokušava da rešava problem upotrebom sile. U suprotnom „Ukrajini preti građanski rat“.

12. april: Naoružane osobe u maskirnim uniformama zauzimaju stanicu policije i sedište obaveštajne službe u gradu Slavjansku. U Kramatorsku i Donjecku separatisti takođe zauzimaju stanice policije. Dan kasnije, ukrajinska armija počinje „antiterorističku akciju“ protiv separatista u Slavjansku. Ima mrtvih i ranjenih. Nakon toga, proruske snage osvajaju šest oklopnih vozila, a vojna operacija je obustavljena. Većnica u Donjecku nalazi se u rukama separatista.

Ukraine Donezk 3.5.14

Proruski aktivisti u Donjecku

17. april: Ukrajina i Rusija na pregovorima u Ženevi postižu sporazum koji podrazumeva razoružavanje ilegalnih grupacija, oslobađanje zauzetih zgrada regionalne uprave i amnestiju. Na terenu se ne vidi ništa od toga.

25. april: U blizini Slavjanska proruske milicije hapse grupu vojnih posmatrača OEBS-a. Među osmoricom uhapšenih su i četvorica Nemaca. Dva dana kasnije oni su izvedeni pred novinare. Lokalni lider proruskih snaga opisuje ih kao „ratne zarobljenike“ i želi da ih razmeni za uhapšene proruske aktiviste. Evropska unija i SAD podižu nove sankcije protiv Rusije. Moskva preti da će to imati „ozbiljne posledice“, ali ipak dodaje da nema nameru da umaršira u Ukrajinu.

1. maj: Separatisti na juriš zauzimaju zgradu državnog tužilaštva u Donjecku. Dolazi do teških sukoba s policijom.

Ukraine Odessa Gefechte 2.5.14

Požar u Odesi

2. maj: Najkrvaviji dan nakon okončanja protesta u Kijevu. U novoj ofanzivi protiv separatista u Slavjansku gine devet ljudi. Proruski aktivisti oborili su dva helikoptera ukrajinske armije. U luci Odesa na jugu Ukrajine u sukobima demonstranata i policije, kao i u požaru u jednoj zgradi lokalnog sindikata, gine više od 40 ljudi.

3. maj: Nakon intervencije specijalnog ruskog izaslanika, separatisti oslobađaju posmatrače OEBS-a. Akcija ukrajinske vojske u Slavjansku i Kramatorsku se nastavlja.

4. maj: Ukrajinska armija i dalje vodi akcije protiv separatista. Više gradova je ponovo pod kontrolom vlade u Kijevu. Najveći deo proruskih aktivista zabarkadiralo se u Slavjansku. Ukrajinska armija počela je da steže obruč oko grada.