Hrabrost da se kritikuje islam | Evropa | DW | 16.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hrabrost da se kritikuje islam

Napadi u Kopenhagenu deluju kao kopija masakra u Parizu – nakon nasilja, potrebna je kritička debata sa političkim krilom islama, piše u svom komentaru Barbara Vezel, urednica u briselskom studiju DW.

Ubica iz Kopenhagena je, po svemu sudeći, uzeo napad u Parizu kao uzor – danska policija je brzo došla do tog zaključka. Bio je to napad u tri čina, slično kao kod masakra u redakciji časopisa Šarli Ebdo i pucnjave u jevrejskoj samoposluzi – najpre napad na slobodu mišljenja, zatim na građane jevrejske vere i, na kraju, obračun sa policijom. Snage bezbednosti u Evropi reaguju nervozno, političari jedni drugima obećavaju pomoć i podršku, a premijerka Danske se zavetuje da će biti odbijen svaki napad na otvoreno i slobodno dansko društvo. Ipak, osećaj koji preovladava je određena vrsta nemoći. Odmah nakon napada otkazana je karnevalska povorka u nemačkom Braunšvajgu. Da li je to samo posledica nervoze i straha ili je zaista bilo naznaka da se napad planira?

Bez kompromisa

Uz sav opravdani oprez – čak i ako je policija imala konkretna saznanja – ne možemo da dopustimo islamistima koji su na ratnoj nozi sa našim društvenim poretkom i običajima da nam određuju svakodnevicu. Posle svakog od ovih napada, mora da važi princip koji je glasno iskazan i na upečatljivim demonstracijama u Parizu: „Ne plašimo se.“ Naravno da to nije lako, ali oni koji dozvole strahu da caruje u ovim okolnostima, već su izgubili.

I izgubljen je i svaki pokušaj da se umire duhovi idejama poput zabrane bogohuljenja i sličnim kompromisima, koji su usmereni prema očekivanjima određenog broja muslimana. Šta dolazi posle tog poteza? Iz raznih evropskih gradova već stižu vesti o samozvanim muslimanskim čuvarima koji maltretiraju ili prete devojkama u kratkim suknjama ili mladim ljudima koji idu u provod. Šta je sledeće, obaveza da žene nose marame?

Porträt - Barbara Wesel

Barbara Veze, DW Brisel

Otvoreno i kritički

Naša društva u Evropi nikada neće odgovarati gledištima vehabija ili drugih ekstremnih grupa u islamu. To ne bi ni smelo da se desi, ni po koju cenu i ni pod bilo kakvim okolnostima. Da bi to postalo sasvim jasno, rasprava mora da se vodi potpuno otvoreno i kritički. I tu nam ne pomažu teološke debate o manje ili više nasilnom hrišćanstvu, islamu ili drugim velikim religijama. Iz radikalnog krila islama dolaze najnoviji napadi i generalno agresivni ton protiv onih koji drugačije veruju, a to ne može da se objasni niti oslabi pogibijom tokom krstaških ratova ili posledicama španske inkvizicije. Niti je više validna primedba većine muslimana, koji su tolerantni i vole slobodu, da ne moraju da se bave ekstremizmom manjine. Njima pod ovim okolnostima ne preostaje gotovo ništa drugo neko da se aktivno razračunaju sa usijanim glavama i nasilnicima u sopstvenoj religiji. Unutar islama je odavno potrebna politička i teološka debata o razvitku religije u 21. veku, i o odnosu prema istoriji i tradiciji.

I zbog toga bi i mi Evropljani trebalo da imamo hrabrosti da otvoreno vodimo politički obračun oko ovih tema. I to na osnovu našeg pravnog poretka: nema pregovora o slobodi mišljenja, razdvajanju crkve i države i ravnopravnosti polova. Sudar između liberalnih vrednosti koje važe u našim društvima i one vrste islama koja ne razlikuje državno pravo i privatnu veru, temeljni je sukob koji ne može da se prećuti. Sloboda da se misli drugačije je dostignuće koje moramo da branimo jer ono daje prostor unutar kojeg svako može da bude posvećen nečemu – kao hrišćanin, musliman, Jevrejin, Hindus, ateista ili sledbenik bilo koje druge duhovne ideje.

Zapovesti Ustava važe za sve

Nijedan musliman u našoj sredini ne sme da nameće nekom ko drugačije veruje svoje shvatanje zemaljskog i večnog života, a isto važi i za tradicije i običaje. Istovremeno, on uživa slobodu da praktikuje svoju religiju, koja u mnogim islamskim zemljama više nije zaštićena. Osnova za suživot u Nemačkoj je Ustav. Tamo je zapisano sve što je neophodno, i to važi za sve koji žive u oblasti na koje se on odnosi, bez izuzetka. Premijerka Danske je u pravu: moramo da odbijemo napade onih koji žele da nasrnu na naša otvorena i slobodna društva.