1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Holokaust nad Sintima i Romima: sećanje i opomena

2. avgust 2020.

2.8. nas podseća ne genocid koji su nacionalsocijalisti počinili nad Romima i Sintima. Romani Rose, predsednik Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma, smatra da bi ovaj dan trebalo da podstakne na borbu protiv rasizma.

https://p.dw.com/p/3gHWb
Spomenik Romima i Sintima, žrtvama Holokausta naalzi se u Berlinu. Podignut je 2012. a deo spomenika je i muzika ‘Mare Manušenge’.
Spomenik Romima i Sintima, žrtvama Holokausta naalzi se u Berlinu. Podignut je 2012. a deo spomenika je i muzika ‘Mare Manušenge’.Foto: picture-alliance/dpa/J. Raible

2. Avgusta 1944. u gasnim komorama "Ciganskih logora", pogubljeno 4.300 Sinta i Roma. Ovaj dan je postao simbol za Holokaust nacista nad preko 500.000 Sinta i Roma u okupiranoj Europi.

Mi se prisećamo ovih žrtava, prisećamo se svih žrtava genocida nad Sintima i Romima i prisećamo se svih žrtava nacionalsocijalizma. Ovaj dan je za Sinte i Rome u celoj Evropi od velike važnosti. Sećanje na žrtve nacističkog genocida je postalo sastavni deo našeg identiteta.

Evropski parlament je u jednoj odluci od pre pet godina 2. Avgust proglasio Evropskim danom sećanja, a od zemalja članica EU se još uvek traži da taj datum u svojim zemljama proglase Danom sećanja na Holokaust nad Sintima i Romima. Poljska je prva zemlja koja je to učinila.

Anticiganizam, antisemitizam i rasizam su sve nasilniji

Zbog etabliranog rasističkog nacionalizma u mnogim zemljama, Evropa se danas nalazi pred velikim izazovima. Svest o našoj demokratiji, pravnoj državi i našim evropskim vrednostima već odavno nije garant očuvanja demokratije jer nacionalističke stranke i vlade u mnogim evropskim zemljama nalaze potvrdu upravo u tom rasističkom nacionalizmu.

Već duže vrijeme smo svedoci širenja mržnje prema Sintima i Romima, prema Jevrejima i ostalim manjinama. Napadi na sinagogu u Haleu u oktobru prošle godine ili na jedan kafić u Hanauu u kojem su se okupljali stranci u februaru ove godine, su najnoviji primeri za jedan, sve agresivniji i nasilniji anticiganizam, antisemitizam i rasizam.

Podele u društvu su loše za Sinte i Rome

Sinti i Romi u Evropi žive već preko 700 godina i državljani su zemalja u kojima žive. Nacisti su ti koji su nas isprva popisali i odvojili od ostatka društva, oduzeli nam državljanstvo i građanska prava i na kraju nas deportovali sa ciljem da nas potpuno unište. Rasizam nacista, koji se temeljio na ekstremnom i radikalnom antisemitizmu i anticiganizmu, je zapravo bio glavni aspekt Trećeg Rajha i ključan za Holokaust - zločin nad čovečanstvom, dotad nezapamćeni raskid sa civilizacijskim normama.

20. vek su obeležila dva svetska rata i nebrojeni drugi ratovi u gotovo svim delovima sveta. Sada, u 21. veku, smo suočeni s situacijom u kojoj demokratije proživljavaju proces samouništenja, u kojoj se državno-pravni principi sistemski ukidaju i u kojoj suprotstavljene strane unutar jednog društva jedva da još mogu ili žele govoriti jedna s drugom.

Sve to zajedno je jedna neodrživa situacija koju možemo prevladati samo zajedničkim naporima. Za Rome u Evropi ova podela u mnogim društvima kontinenta predstavlja posebnu opasnost. Napetosti u društvu se oduvek i još uvek se prelamaju preko leđa manjina u jednom društvu. Trenutno ponovno postoji opasnosti pogroma nad Romima.

Evropske vlade moraju osuditi anticiganizam, antisemitizam i rasizam

Romani Rose
Romani Rose Foto: picture-alliance/dpa/C. Schmidt

Aušvic je savest zajednice vrednosti demokratskih država. Mi ne smemo više ćutati i umanjivati značenje, ne smemo odvraćati pogled pri prvoj pojavi rasizma, kada se nacionalizam okreće protiv Evrope i naših zajedničkih demokratskih vrednosti, kada nacionalisti i ekstremni desničari žele da uklone našu demokratiju i pravnu državu.

Sada je zadatak evropskih vlada da konačno nedvosmisleno i dugoročno osude anticiganizam, antisemitizam i rasizam. Centralni savet nemačkih Sinta i Roma stoga pozdravlja "Nezavisno poverenstvo anticiganizam" koje je osnovala Nemačka vlada i čiji je zadatak da analizira anticiganizam u Nemačkoj i razvije metode i predloga u borbi protiv ove pojave.

To je obaveza koja proizlazi iz iskustva Aušvica i ostalih koncentracionih logora i delovanja pripadnika SS-a i s kojom se svi mi u Evropi moramo suočiti.

Romani Rose je od 1982. predsednik Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android