U Francuskoj, Nemačkoj i drugim državama Evropske unije, pravim demokratama svakako je pao kamen sa srca. Holandija ne skreće u pravcu desnog populizma. Liberalni premijer verovatno ostaje na funkciji, a neprijatelj EU i islama Gert Vilders kaska daleko za svojim očekivanjima i tuđim strahovima. Nakon pobede populista na referendumu o „bregzitu“ i na predsedničkim izborima u SAD, sada su holandski birači pokazali kako treba: dovde i ni korak dalje. I Austrijanci su tesnom većinom zaustavili desnopopulističkog predsednika, ali to je ipak bila borba za manje-više simboličnu funkciju.
Izbori u Holandiji bi mogli da deluju kao moćan signal pred predsedničke izbore u Francuskoj u maju i parlamentarne izbore u Nemačkoj u septembru. Poruka glasi: populisti su pobedivi. Holandski birači su, tokom krize u odnosima sa Turskom, očigledno prepoznali da Gert Vilders niti zna kako bi vladao niti bi ima državničku umešnost u situaciji u kojoj bi morao da donosi odluke. Njegovi recepti za holandske probleme ukazuju se kao nedokrčkani, slični onima koje serviraju pobednici u SAD i Velikoj Britaniji.
Tokom kampanje u Francuskoj i Nemačkoj mora se jasno ukazati da populisti imaju samo parole, a ne i rešenja. Dilema u Francuskoj jača, jer kandidat građanskog tabora Fransoa Fijon upravo sebi puca u nogu. Nacionalistkinja Marin Lepen ima samo još jednog ozbiljnog protivnika. Francuzi, ako hoće da je zaustave, sada moraju da glasaju za nezavisnog, mladog lava Emanuela Makrona. U Nemačkoj je druga priča. S vetrom u leđa iz susedne Holandije i argumentima, kancelarki Angeli Merkel i drugim snagama razuma možda može poći za rukom da takozvanu Alternativu za Nemačku zadrže na distanci.
Kočenje desničara međutim ima cenu. Barem u Holandiji, gde je liberalna partija premijera Rutea osetno otišla udesno, udarila u nacionalističke dirke ne bi li ukrala tonalitet Gertu Vildersu. To znači da desničarski populisti, čak i ako ne mogu da pobede, utiču na političku agendu i stavove konzervativaca i liberalnih snaga partijskog spektra. Mark Rute je naprosto imao sreće jer je potpuno podivljali turski predsednik Erdogan mobilisao i ujedinio holandske birače suludim optužbama za fašizam i genocid u Srebrenici. Rute je dobio priliku da pokaže mišiće, zahvaljujući Erdoganu.
Evropska unija treba da iskoristi zamah iz Holandije, a ne da zabije glavu u pesak. Na rođendanskom samitu sledeće sedmice u Rimu bi EU morala da pruži jedinstven odgovor na populističke tendencije. Treba jasno imenovati i prekinuti loš razvoj u Mađarskoj, Poljskoj i – da ne zaboravimo – Grčkoj kojom vladaju levi populisti. Birači u Holandiji su zaustavili talas. EU mora da čuje tu sirenu i pripremi obalske utvrde.