Hod po mesecu – zahvaljujući Hladnom ratu

Armstrong je komandovao letelicom „Apolo 11“ čiji je modul sleteo na Mesec 20. jula 1969. što je bila najsmelija naučna ekspedicija 20. veka. Njegove prve reči pošto je kročio na površinu Zemljinog prirodnog satelita su u istorijskim knjigama i uspomenama onih koji su ih čuli u direktnom prenosu. "Ovo je jedan mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo".

Opomena za ljudsku vrstu

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Nil Armstrong je ostavio traga, ne samo na Mesecu. Kada je kročio na Mesec, ujedinio je generacije i nacije pred televizijskim ekranima. Njegove slavne reči (ovo je mali korak za čoveka...) ušle su u kolektivno pamćenje – i ipak bile u suprotnosti sa realnošću. Jer, dole na Zemlji vladao je Hladni rat. Nil Armstrong se stalno držao podalje od velike politike. Može biti da je na svom dalekom putovanju osvojio određenu skrušenost. U svakom slučaju, njegov poznati korak je i opomena. Jer, otisak njegovog stopala na Mesecu postojaće večito, dok ljudi na Zemlji uništavaju sebe i svoj životni prostor.“

Nikson pobrao lovorike

Algemajne cajtung (Majnc): „Nila Armstronga svi nazivaju hrabrim pionirom – i ruski državni mediji to čine. To daje nade. Let na Mesec je bio možda najveće tehničko dostignuće ljudi. Ali, on je pre svega bio proizvod Hladnog rata. Svi ljudi na Zemlji su jedno – tim rečima je slavio američki predsednik Ričard Nikson. Ali, on je i tada lagao. Jer, bio je to američki trijumf, u krajnjoj liniji – trijumf Kenedija. To što ga on nije doživeo, već je slavu požnjeo baš Nikson koji je kasnije s pravom oteran sa funkcije, pokazuje koliko je istorija nepravedna. Ali, bilo da je u pitanju američki san ili ne: bez izazova i vizija kao što je sletanje na Mesec, čovek bi još sedeo na grani.“

Da li su takvi projekti uopšte primereni?

List u nastavku podseća da se ne može izbeći pitanje o koristi i primerenosti ovakvih projekata. Pri tome nije najvažnije to da li se projekat odvija na Mesecu, na dnu mora, ili u svetu računara. „Da li je dobro da se za misiju na Marsu potroše milijarde, ako svake godine 8,8 miliona ljudi – pretežno dece – umre od gladi? Ili ako čak i jedna bogata zemlja poput SAD ne može da obezbedi zdravstveno osiguranje za sve svoje građane? (...) Kao i u životu, ovde se radi o proceni i inteligentnoj podeli. Gledano samo prema resursima kojima raspolaže Zemlja, čovečanstvo bi bilo u stanju i da suzbije glad i da istražuje svemir...“

Sve je to zbog Hladnog rata

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Pionirski čin Nila Armstronga podseća na davna vremena. Iskrcavanje na mesec, koje su Amerikanci isterali kao projekat po svaku cenu, može se objasniti Hladnim ratom. Šok zvani Sputnjik duboko je potresao Zapad, a čitav svet se pribojavao upotrebe nuklearnog oružja. U mirnijim vremenima SAD ne bi uložile toliko novca i ne bi preuzele toliki rizik po živote posade.“

(Jer) sada – novca nema

Nadregionalni list Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt): „Sletanje Apola 11 na Mesec je pokazalo i da za istraživački duh Amerike ni nebo nije bilo granica. NASA je decenijama bila blistavi simbol tog duha. Ali, sjaj je odavno potamneo – nova nema ni za male skokove. Ne zna se da li će čovečanstvo pri sledećem velikom koraku u istraživanju svemira uopšte biti upućeno na organizaciju koja se finansira novcem od poreza – kao što je NASA. Svemirski letovi bi mogli da se komercijalizuju.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković