Hoće li EU uvesti sankcije Mađarskoj? | Evropa | DW | 28.04.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

EU

Hoće li EU uvesti sankcije Mađarskoj?

EU je prvi put pokrenula takozvani mehanizam za zaštitu vladavine prava - protiv Mađarske. Toj zemlji sada prete ozbiljne finansijske sankcije. Kako taj mehanizam funkcioniše?

Godinama jedno od najvećih pitanja u EU glasi: kako se nositi s vladama zemalja-članica koje sistemski krše osnovne demokratske vrednosti i potkopavaju načelo vladavine prava. Rasprava i natezanje oko te teme su trajali desetak godina, da bi Brisel konačno dogovorio tzv. mehanizam vladavine prava koji je stupio na snagu početkom 2021. godine.

Nakon što su Mađarska i Poljska podnele tužbu protiv ovog instrumenta, trebalo je još godinu dana da Evropski sud pravde (ECJ) u februaru 2022. proglasi taj mehanizam kompatibilnim s pravom EU i time pravno valjanim. Sada se on prvi put koristi: protiv Mađarske, zemlje EU koja je zbog antidemokratske transformacije sa Orbanom 2010. i bila povod za pokretanje čitave rasprave o vladavini prava.

U sredu (26.4.2022.) je zamenik šefice Evropske Komisije Margaritis Šinas u Briselu objavio da je Komisija EU pokrenula postupak protiv Mađarske u skladu s mehanizmom vladavine prava. Glavni razlozi su brojne indicije za korupcu i nepravilnosti na javnim konkursima te ugrožavanje nezavisnosti pravosuđa. Mađarska bi mogla biti podvrgnuta vrlo strogim financijskim sankcijama - i potencijalno bi mogla da izgubi stotine miliona evra subvencija EU.

Margaritis Šinas

Margaritis Šinas

Budući da se radi o novcu koji je ekonomski vitalan za Mađarsku i svake godine čini do četiri odsto bruto društvenog proizvoda, to bi moglo da bude sredstvo za zaustavljanje Orbanove vlade u procesu razgradnje načela vladavine prava u zemlji. Tome se bar nadaju kritičari mađarskog premijera.

Manji, komplikovaniji

Ono što na prvi pogled zvuči jednostavno i ubedljivo, u stvarnosti je prilično komplikovano. Najpre će Komisija da pošalje pismo mađarskoj vladi u kojem će da izrazi zabrinutost zbog kršenja vladavine prava u zemlji i da formuliše neka pitanja. Konkretno, radi se o sistemskim nepravilnostima na javnim konkursima. Državne ugovore često dobijaju ljudi iz porodice i kruga prijatelja premijera Orbana ili iz njegove stranke Fides. U pravilu se tu radi o poslovima u koje je uključen i novac iz fondova EU. Postoje opravdane sumnje da se tenderi raspisuju tako da odgovaraju Orbanovim prijateljima.

Šef Orbanove kancelarije u rangu ministra, Gergelj Guljaš, još pre nekoliko meseci - nakon kritika EU - najavio je da će javni konkursi u budućnosti biti drukčije raspisivani. Međutim, to se do sada nije dogodilo.

Problemi u primeni

S druge strane, reč je o sistemskim nepravilnostima oko prodaje poljoprivrednog zemljišta preduzetnicima bliskim Orbanu, o transferima javne imovine koje je vrlo teško kontrolisati. A saradnja između Kancelarije EU za borbu protiv prevara (OLAF) i mađarskog državnog tužilaštva praktično ne postoji.

OLAF je poslednjih godina istraživao brojne slučajeve prevare i korupcije u vezi sa fondovima EU, a zatim je spise prosledio mađarskom državnom tužilaštvu. Ali ono u pravilu ili nije pokretalo postupke ili ih je završavalo bez rezultata - čak i u vrlo očiglednim slučajevima prevare.

Mađarska vlada ima tri meseca da odgovori na pismo Evropske Komisije. Ona pri tome s Komisijom može da se dogovara i o konkretnim potezima i rokovima u kojima bi trebalo da se reše problemi.

Ako Komisija ne bude zadovoljna odgovorom, može da uvede finansijske sankcije. One bi, međutim, na snagu mogle da stupe najranije za šest do devet meseci. Problem je i što te sankcije kvalifikovanom većinom mora da potvrdi i Evropski savet, telo šefova država i vlada EU. To znači da najmanje 15 od 27 zemalja-članica sa najmanje 65 odsto stanovništva EU mora biti saglasno sa tom merom.

Ungarn Wahlplakat der Jobbik Partei zeigt Viktor Orban und Lorinc Meszaros

Redovno dobiaj tendere - Orbanov prijatelj Lorinc Mesaroš

To je značajna, mada ne i nepremostiva, prepreka. Drukčiji je slučaj sa postupkom u vezi sa članom 7 Ugovora o EU: Državi-članici se može oduzeti pravo glasa u EU – što faktički predstavlja isključenje iz članstva bez formalnog izbacivanja iz Unije. Tu odluku mogu da donesu samo jednoglasno sve ostale zemlje EU, a prilično je sigurno da bi u slučaju Mađarske bar Poljska bila protiv nje (i obrnuto).

Samo nova politička igrica?

Ovaj instrument se može koristiti samo ako su u neki slučaj kršenja načela vladavine prava uključena sredstva EU. Bez tog uslova, EU ne može da interveniše čak ni u ozbiljnim slučajevima korupcije. Samo opšta pretnja nezavisnosti pravosuđa može biti razlog za pokretanje postupka uvođenja sankcija.

Zbog toga kritičari taj mehanizam vide pre svega kao instrument za borbu protiv korupcije, a manje kao neko kao efekno sredstvo protiv opštih kršenja vladavine prava.

U trenutnoj situaciji ruskog rata protiv Ukrajine, postoji još jedan važan aspekt: mađarska vlada bi na ovu pretnju mogla da odgovori svojom pretnjom da će u tom slučaju da uloži veto na određene sankcije EU Rusiji.

Zato nije isključeno da bi primena toliko hvaljenog mehanizma EU za zaštitu vladavine prava ponovo mogla da postane deo političke igre – koju Viktor Orban već dugi niz godina igra sa EU.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.