Hiljade ljudi na crnim listama neonacista
1. avgust 2018.
Iz odgovora nemačkog Ministarstva pravde na upit stranke Levice proizilazi da su samo tri osobe sa spiska obaveštene da se nalaze na njemu. Zbog toga se vlada našla na meti oštrih kritika. Zamenica predsednice te stranke Martina Rener optužila je vladu da ignoriše opasnost od desničarskog terorizma.
Fraje prese navodi da su pomenute liste zaplenjene među članovima neonacističke grupe Nordkrojc. „To su takozvani preperi – oni koji se stvaranjem zaliha i vežbanjem tehnika preživljavanja pripremaju za katastrofu. (...) Na listama se nalaze imena stranaca, Jevreja i raznih udruženja, novinara, političara, advokata, državnih tužilaca te društveno ili politički angažovanih osoba. Uve Adamčik, bivši odbornik Levičara u Gradskoj skupštini Kemnica, nije iznenađen time što se nalazi na listi neonacista. On je više puta fizički napadnut, a 2006. mu je zapaljena kuća.“
Tilo Vajhert, jedan od članova uprave u Nemačkom društvu za zaštitu podataka, za DW je rekao da činjenica da je na listama 25.000 imena ne govori u prilog tvrdnji da su svi ti ljudi u konkretnoj opasnosti: „Sakupljanje informacija o političkim protivnicima je veoma rasprostranjeno, to rade i levičarske grupacije sa radikalnim desničarima. To još ne znači da su te osobe ugrožene. Ukoliko, međutim, naiđe na dodatne indicije koje ukazuju na mogućnost da neke osobe budu napadnute, onda policija mora da obavesti te osobe.“
Istoričar i publicista Gec Ali je za radio Dojčlandfunk je rekao da se „čudi zašto nemačka vlada ne govori o takvim stvarima“. Serija ubistava i napada Nacionalsocijalističkog podzemlja „je pokazala da je desničarsko nasilje u nekim delovima Nemačke bolje ukotvljeno i društveno priznato“, dodao je, navodeći da postoji „zid ćutanja“ jer su u pitanju „naši momci“. Ali smatra da bi „desničarsku scenu koja je decentralno organizovana trebalo mnogo pažljivije pratiti“.
Levičarski dnevnik Junge velt prenosi da je Savezni ured za borbu protiv kriminala među podacima o 10.000 „protivnika neonacističke NSU našao adrese, kao i karte na kojima su markirana mesta koja ne mogu jasno da se lokalizuju. Kada je reč o tim podacima, vlada je na poslanički upit odgovorila da nije moglo pouzdano da se ustanovi koje adrese ili koja markirana mesta bi mogli biti mete napada. Tematika je, međutim, postala vrlo škakljiva nakon brzog puštanja na slobodu osoba koje su osuđene kao pomagači NSU.“
priredio Saša Bojić