Hiljade dolara za ubijenog tigra | Mozaik | DW | 24.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Hiljade dolara za ubijenog tigra

Indija se veoma trudi da zaštiti preostale tigrove koji žive u toj zemlji. Ali lovokradice ne odustaju. Samo ove godine ubijeno je gotovo 50 tigrova čije se ne samo krzno, već i kosti mogu dobro prodati.

Tigrovi u Indiji žive u svom prirodnom okruženju u oko četrdeset rezervata, nacionalnih parkova i zaštićenih područja. U svima njima postoje čuvari i što iz nacionalnih, što iz međunarodnih fondacija se u zaštitu tih velikih mačaka ulaže sve više novca.

Ali uprkos svim naporima, čuvari su opet počeli da gube trku sa lovokradicama. Ove godine uginula su 83 tigra, od čega je gotovo 50 ubijeno u krivolovu. Najviše odstrela dogodilo se u indijskim saveznim državama Maharaštra i Karataka gde je ubijeno po četrnaest tigrova. Sledi savezna država Utrakhand sa dvanaest nađenih tigrova i Madhja Pradeš gde je ustreljeno još osam životinja.

Izdata je naredba da se baš svaki uginuli tigar pažljivo proveri, da li je možda reč o krivolovu

Izdata je naredba da se baš svaki uginuli tigar pažljivo proveri, da li je možda reč o krivolovu

Više tigrova, ali i veća smrtnost

U preostalim slučajevima reč je o prirodnoj smrti, ali ukupan broj mrtvih tigrova sve više raste: 2010. je bilo ukupno 53 mrtve životinje, prošle godine 56. Smrtnost je neuobičajeno visoka u nacionalnim parkovima Dorbet u Utarakhandu i u Tadobi u Maharaštri.

„Indija je imala određeni uspeh proteklih godina u zaustavljanju smrtnosti tigrova. Njihov ukupan broj se od 2008. povećao za preko 20 procenata, od 1.411 životinja na 1.706. Na neki način, taj uspeh i doveo je do većeg broja mrtvih životinja“, objašnjava S. P. Jadav, zamenik glavnog inspektora u nacionalnoj službi za zaštitu tigrova NTCA.

Indiji se i na međunarodnom nivou posvećuje naročita pažnja jer u toj zemlji živi više od polovine od oko 3.200 tigrova koliko ih uopšte ima na svetu u divljini. Zato je i Indija u tom periodu mnogo učinila u pogledu zaštite i nadzora tigrova u njihovom prirodnom staništu.

Mada je životni vek tigra oko dvadesetak godina, oni se u stvari razmnožavaju prilično brzo: period skotnosti traje samo stotinak dana nakon čega ženka donosi na svet u proseku oko troje mladunčadi. Ali tigrovi su veliki samotnjaci i ne podnose bilo koju drugu životinju u širokom okruženju – osim u par dana kada je ženka spremna na parenje. Ako se pak životinje ometaju, na primer posetom turista, onda se ređe i pare. Zato i u Indiji tigrovi pripadaju u kategoriju životinja koje su na ivici izumiranja.

Velike zarade na krivolovu

Tigrovi privlače i reke turiste - što baš nije povoljno za njihov opstanak

Tigrovi privlače i reke turiste - što baš nije povoljno za njihov opstanak

Tigrovima se zato obezbeđuju utočišta u koja nikome nije dozvoljen pristup kako se ne bi uznemiravali. Na životinje se stavljaju elektronske ogrlice kako bi se tačno znalo, gde se taj tigar nalazi i da li mu je dobro, a u parkovima ima sve više kamera koje prate kretanje divljih životinja. Ali ovogodišnji broj ubistava pokazao je da su tigrovi i dalje omiljena meta lovokradica i da su i oni postali veštiji.

„Stanje je zaista u nekim krajevima ozbiljno. Motivacija za krivolov je porasla jer su i zarade postale veće, a uprkos naporima čuvara, mreža lovokradica izgleda da je opet preuzela primat“, smatra Beminda Rajt. Ona je u Indiji stekla ime kao zaštitnica divljih životinja i na čelu je Društva za zaštitu divljine te zemlje.

Iako u mnogim zemljama zapada možete imati velikih golemih problema samo prilikom pokušaja uvoza krzna ili nekakvog „suvenira“ od te plemenite životinje, čak i ako je tigar bio ubijen još pre vek ili dva, u mnogim drugim zemljama nemaju takvih nedoumica. U ponekim se krzno tigra lako može prodati za najmanje deset, a za naročite primerke i za preko 20.000 dolara.

„Zahvaljujući“ kineskoj medicini i verovanju u naročite moći kostiju tigra, čak i kosti životinje su prava dragocenost. Jer tigar je za Kineze simbol moći, snage i hrabrosti i povezan je sa muškim elementom – jangom, što uveliko objašnjava potražnju. Na kraju će kupac morati da plati i po hiljadu američkih dolara za samo 100 grama „pravih“ tigrovih kostiju.

Lovokradice koriste sva sredstva

Doduše, nije poznat slučaj da je ta „medicina“ išta i ikome pomogla jer je i hemijski sastav tigrovih kostiju gotovo identičan kao i kod svake druge životinje iz porodice mačaka. Ali sve to nije razlog da, naročito zbog sve većeg blagostanja u Kini, i potražnja sve više raste.

Za krzno i kosti tigra lovokradica može da dobije pravo bogatstvo

Za krzno i kosti tigra lovokradica može da dobije pravo bogatstvo

Vijaj Jung Tapa, još jedan indijski aktivista u zaštiti divljih životinja, objašnjava da su i mere koje se preduzimaju za zaštitu tigrova – postale zamka za divlje zveri: „Sa sve boljim (elektronskim) nadzorom tigrova, oni su postali i sve lakši cilj. Sve veća potražnja za krznom i kostima tigra, i lovokradice je dovela do toga da koriste sva moguća sredstva kako bi zadovoljili potražnju.“

S obzirom na sve veći broj ubijenih tigrova, indijska nacionalna služba za zaštitu tigrova objavila je uzbunu u svim nacionalnim parkovima u kojima su smešteni tigrovi i izdala nalog da se baš svaki slučaj uginuća tigra mora smatrati i istražiti kao krivolov – sve dok se ne dokaže da je smrt nastupila iz nekog drugog razloga. Letos je i Vrhovni sud Indije doneo odluku kojom se zabranjuje ulazak turista u zaštićene, ključne delove nacionalnih parkova kako bi se zaustavio krivolov. Ali to je loše i za parkove koji žive od turističkih prihoda, tako da je i ta zabrana uglavnom ostala mrtvo slovo na papiru nakon što pojedine savezne države objave vlastiti „plan“ za spas divljih životinja.

Panika među glodarima

I na kraju, jedna zanimljivost: naučnici nisu našli nikakvih dokaza za medicinsku korist od kostiju tigra, ali je potvrđeno da jedan produkt te životinje ima gotovo čarobno svojstvo: mokraća od tigra. Doduše, kao i svaka mokraća mačke, ona i ljudima prilično smrdi, ali sa njom, čak i u najmanjim količinama, možete biti sigurni da više neće biti ni jednog jedinog pacova u vrlo širokoj okolini, čak i na područjima na kojima nije moguće da su se ti glodari ikada sreli sa tigrom. Ali za to ne treba ubijati te plemenite životinje.

Autori: M. Krišnan / A. Šubić
Odgovorni urednik: I. Đerković