Heroj kulture iz Timbuktua | Mozaik | DW | 06.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Heroj kulture iz Timbuktua

Kada su islamisti počeli da uništavaju kulturno nasleđe Timbuktua, gradu na severu Malija, Abdel Kader Haidara je spasao stotine hiljada rukopisa, rizikujući svoj život. Za to herojstvo, sada ga je nagradila i Nemačka.

Abdel Kader Haidara se prijateljski smeje. U svojoj tradicionalnoj zelenoj nošnji ovaj čovek zrači mirom. Ali, šef privatne „Biblioteke Mama Haidara“ u Timbuktu spreman je na sve kako bi spasio vredne rukopise svog regiona – čak i na smrt. „Ne radi se o meni lično“, kaže Haidara. „Samo sam igrao svoju ulogu. Znamo koliko je važno ovo nasleđe i koliko je krhko. Kada je rukopis jednom uništen, nestao je zauvek.“ Zgrada može da se obnovi, kaže Haidara, rukopis i znanje koje nudi, međutim, izgubljeni su zauvek. „Zato sam se žrtvovao. Ne za sebe, ne samo za Mali, već za celo čovečanstvo.“

U proteklih godinu i po dana Haidara je spasio gotovo 500.000 rukopisa. Zbog toga ga je nagradila i nemačka fondacija Afrika. Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer se još u junu se sreo sa Haidarom, prilikom njegove posete Berlinu: „Imam veliko poštovanje za ono što ste uradili“, rekao je ministar.

Afrika ima pisanu kulturu

Najstariji rukopisi su iz 11. i 12. veka, iz vremena kada je Timbuktu bio važan grad na raskrsnici mnogih trgovinskih puteva. U gradu su se sretali najveći intelektualci arapskog i muslimanskog sveta i za sobom ostavili svoje tekstove. Najnoviji rukopisi datiraju iz ranog 20. veka, kada je Mali bio francuski kolonija. Tokom tog perioda vlasnik rukopisa je svoje blago sakrio od evropskih okupatora, i ono je bilo zaboravljeno. Tek kada je Mali postao nezavisan 1960, svet je uz pomoć UNESKO ponovo otkrio ove istorijske tekstove. „Mnogi ljudi su bili iznenađeni, jer je čak i u školama rečeno da u Africi ne postoje pisani istorijski dokazi“, kaže Abdel Kader Haidara. „Ali, mi imamo stotine hiljada ovih rukopisa – na arapskom, ali i na afričkim jezicima.“

Do 2012. Haidara je registrovao stotine hiljada rukopisa. Preko svoje nevladine organizacije pokušao je da zaštiti stare dokumente od propadanja i insekata. Ali od 2012, vreba još veća opasnost: islamistički pobunjenici zauzeli su Timbuktu, šireći strah i teror. Kada su naoružani islamisti počeli da uništavaju istorijske mauzoleje, Haidara je shvatio: rukopisi su u opasnosti. Kontaktirao je porodice u čijem posedu se oni nalaze i međunarodne partnere uključujući i Nemačku ambasadu u Maliju, kako bi rukopisi bili prebačeni u prestonicu Bamako.

Galerie - Timbuktu Manuskripte

U ovim sanducima su rukopisi prebačeni u Bamako

Akcija je bila opasna po život, jer su rukopisi bili transportovani preko hiljadu kilometara, kroz oblasti u kojima vrebaju islamisti. Avanturistički transport oko 491.000 rukopisa, u običnim metalnim sanducima, počeo je noću, skrivanjem ispod robe za prodaju, na kanuima i u autobusima. Niko osim onih koji su učestvovali u toj akaciji, ne zna tačno kako se odvijala, čak ni Štajnmajer. Haidara je 2012. u Švajcarskoj od stručnjaka saznao o sličnim akcijama u Avganistanu i Iraku. Oni su ga savetovali da ne otkriva sve detalje operacije, kako bi buduće spasilačke operacije visokog rizika takođe mogle da budu uspešne.

Nova biblioteka u Bamaku?

Spaseni rukopisi sada se čuvaju u glavnom gradu Malija. Ali, posle islamista, istorijskim rukopisima sada preti – prevelika vlažnost vazduha. Naslagani u metalnim kutijama stari papiri će vremenom biti oštećeni. Dakle, više nego ikad, potrebna je međunarodna podrška.

Uz pomoć fondacije Gerda Henkel iz Diseldorfa, nemačka Savezna vlada je sredinom juna organizovala strateški sastanak u Timbuktu. Nakon fizičkog spasavanja rukopisa i nemački stručnjaci će pomoći oko digitalizacije i analize rukopisa. Predstojeću restauraciju će finansijski podržati između ostalog Dubai i Švajcarska. Ministarstvo inostranih poslova Nemačke i fondacija Gerda Henkel su već obećali po 500.000 evra.