Herkulovski zadatak za Papademosa

O novom premijeru Grčke Lukasu Papademosu koji danas predstavlja vladu i polaže zakletvu Frankfurter algemajne cajtung piše: „Papademos je srećan slučaj za Grčku. Malo Grka poseduje neograničeni međunarodni ugled i uverljivost kao što to ima profesor sa Harvarda, koji je drugačiji od obične klase grčke politike. Njemu nije važan ego, već kompetentnost. Dok je bio potpredsednik Evropske centralne banke od 2002. do 2010, svojom jasnom argumentacijom i zalaganjem za kriterijume stabilnosti zadobio je priznanje čak i izvan finansijskog sveta. Sada će biti suočen sa drugim izazovom. Moraće da stane na gladak politički parket i uprkos pritisku ulice sprovede nepopularne mere.“

Berliner cajtung piše: „Lukas Papademos preuzima herkulovski zadatak. Iako se njegov odlazeći prethodnik Jorgos Papandreu ozbiljno trudio da dovede u red državne finansije, nije uspeo da sprovede najvažnije reforme. Pre svega mu nije pošlo za rukom da reformiše finansije. Tada bi država imala 41 milijardu evra od poreza koje joj pripadaju, a 85 odsto te sume duguje samo pet odsto poreskih platiša. Većina Grka uviđa da se mora radikalno štedeti. Ali sve dok ne vlada kakva-takva poreska pravda, sve dok svi ne budu ’krvarili’, nezadovoljstvo će biti veliko.“

Minhner merkur piše: „Da li se sa novim premijerom Papademosom, privrednim stručnjakom, konačno nazire tračak nade? Ili je Papandreuovo nasleđe pre jedna varljiva nada? U svakom slučaju je bivši bankar, u nepodnošljivoj borbi stranaka poslednjih dana dokazao da neće dozvoliti da bude tretiran kao marioneta. Ipak, da li je to dovoljno? I dok su se gospoda socijalisti i konzervativci tako revnosno borili za svoje beneficije atinsko brdo dugova je ponovo poraslo. Prema prognozama EU, uskoro će se popeti na 200 odsto bruto društvenog proizvoda. Tada je možda prekasno i za dolazak jednog političkog Herkula.“

Kako smanjiti broj žrtava saobraćajki?

„Tempo ubija“ naslov je teksta u Zidojče cajtungu o automobilskim nesrećama na nemačkim ulicama: „U 2010. godini na ulicama je poginulo 3648 ljudi. To je nanelo veliku patnju porodicama. Ipak, od kada se broje žrtve saobraćaja, taj broj nikada nije bio tako nizak. Pre 40 godina je u saobraćaju godišnje ginulo i do 20.000 ljudi. I na međunarodnom nivou su nemačke ulice sigurne. Ali one mogu biti još sigurnije. Ministar saobraćaja Peter Ramzauer želi do 2020. da snizi broj žrtava nesreća za 40 odsto. Evropska komisija taj broj želi čak da prepolovi. To nije utopijski cilj. U Švedskoj ili Velikoj Britaniji manje ljudi gine u saobraćajnim nesrećama nego u Nemačkoj. To pre svega leži u činjenici da se tamošnje vlasti uspešno bore protiv ubice broj jedan: brzine koja ubija.“

Nirnberger nahrihten piše: „Ramzauer odbija da navede kako se može sprovesti ograničenje brzine. Ministar čiji su politički uspesi vrlo skromni, radije govori neodređeno. Biciklisti bi trebalo da nose kacigu, ali prinudom se ništa ne postiže; provera zdravstvenog stanja za starije vlasnike vozačke dozvole bi bila dobra, ali samo na dobrovoljnoj bazi. Sa takvim argumentima jednom je čak trebalo da se spreči vezivanje kaiša. Ali dobro je da to nije prošlo. Ramzauer sebe vidi na traci za preticanje. Ali za njega, sa njegovim skromnim reformskim tempom, važi zabrana vožnje na desnoj traci.“

Pripremila: Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković