Harkov se priprema za rusku invaziju | Politika | DW | 19.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Harkov se priprema za rusku invaziju

Uprkos primirju u regionima Lugansk i Donjeck, stanovnici grada Harkova pripremaju se za invaziju proruskih separatista. Granica prema Rusiji se osigurava i utvrđuje.

Gužva na ukrajinskom graničnom prelazu Pletenivka. Dobrovoljci kopaju rovove. Većina njih došla je iz obližnjeg milionskog grada Harkova. U njemu vlada zabrinutost da se konflikt neće zaustaviti samo na susednim regionima.

Dobrovoljci su se odazvali pozivu sa društvenih mreža da pomognu da se ojača i učvrsti granica sa Rusijom, kaže Dmitro Makoveckij, pripadnik građanskih odbrambenih snaga „Hromadska varta“. Preko društvenih mreža prikupljan je i novac za lopate, rukavice, alat i iznajmljivanje vozila.

„Graničari su nam stavili na raspolaganje bagere, ali potrebne su nam veće mašine sa kojima bi za jedan dan mogli da uradimo ono za šta nam je sada potrebna sedmica“, kaže Makovjeckij. Za to međutim, nedostaje novca.

Pojačane zaštitne mere

Ukraine Russland Grenze Grenzbefästigung durch Freiwillige in Charkiw

Dobrovoljci pomažu u kopanju rovova

U Pletenivci je već skoro pola godine pojačana zaštita granice. Od tada su i radnici granične službe zauzeti gradnjom pograničnih utvrđenja. „Dobrovoljci rade po našim planovima i pod kontrolom naših inženjera. Aktivistima smo veoma zahvalni“, kaže Serhij Kolesničenko, oficir ukrajinske granične službe. Prema njegovim rečima, na ruskoj strani, na graničnom prelazu Šebekino, bili su „malo uznemireni“ kada su videli ljude sa lopatama kako pevaju patriotske pjesme. „Informisali smo Ruse da je reč o građevinskim radovima i da je situacija mirna“, kaže Kolesničenko.

Dobrovoljcima iz Harkova pomaže bivši saradnik ukrajinske službe za zaštitu od katastrofa Mikola Grigorjev. On je došao iz pet kilometara udaljenog Vovčanska. „Samo šest muškaraca iz mog grada došlo je ovde da pomogne u kopanju rovova. Gradonačelnik, poslanici i većina stanovnika su tokom izbora u maju glasali za predstavnike Partije regiona“, kaže Grigorjev. U Vovčansku, ističe, postoji još mnogo pristalica stare državne vlasti i bivšeg predsednika Viktora Janukoviča. Upravo zbog toga Grigorjev smatra da je ovaj granični prelaz veoma problematičan.

Vežbe samoodbrane

Iz straha od ruske invazije, na javnim mestima u 80 kilometara udaljenom Harkovu, već mesec dana je aktivan „Otvoreni univerzitet“. Sprovode se vežbe. Cilj je da se ljudi pripreme za moguće ratne akcije. „Svako bi trebalo da spakuje po jedan kofer sa najnužnijim stvarima – dokumentima, zalihama hrane, vode i lekova. Ne treba tražiti zaštitu u podzemnoj železnici, već u pravom skloništu“, govori okupljenim učesnicima Tatjana Rjabokon iz harkovskog udruženja padobranaca.

Više stotina stanovnika tog grada svakog vikenda učestvuju na vežbama „Univerziteta“. Pokazuje im se kako se koriste oružje i panciri, i kako se pomaže ranjenima. Postoji obuka koja se plaća, ali i besplatne vežbe za preživljavanje. Neki čak mogu da pristupe i partizanskoj jedinici. „Mogu da učestvuju i muškarci i žene. Oni moraju da budu osposobljeni za gerilske zadatke“, kaže jedna učesnica obuke partizanskog bataljona „Ost-Korps“. Njemu treba da se priključi i 22-godišnji Jaroslav. On kaže da iz zdravstvenih razloga nije mogao da služi armiju. Zbog „stanja u zemlji“ on sada želi da se obuči da može da odbrani sebe i svoju porodicu.

Aktivisti kontrolišu Bunkere

Ukraine Russland Grenze Oxana Martschuk

Oksana Marčuk (desno) objašnjava gde se nalaze skloništa

Vlasti pri tom obezbeđuju da se pripreme za odbranu područja Harkova organizuju već duže vreme. Region se već štiti velikim brojem uličnih barikada. Vojnici grade utvrđenja, a službe za odbranu registruju dobrovoljce za slučaj da dođe do rata. Regionalna uprava želi da u potpunosti informiše stanovnike o bunkerima i omogući im pristup do njih.

Ali to nije dovoljno, smatra Oksana Marčuk. Bile su, kaže, potrebne nedelje dok vlasti nisu njoj i drugim aktivistima dostavile spisak bunkera. Nakon jednog od obilazaka skloništa od vazdušnih napada, utvrđeno je da samo u jednoj trećini skloništa zaista mogu da borave stanovnici grada. „Ostala su zatvorena ili puna otpada. Ona nisu u funkciji i zbog toga smo organizovali dobrovoljce da ih počiste“, kaže Oksana.

„Evro-Majdan“ i „Anti-Majdan“

Vlasti mole aktiviste da ne unose nepotrebnu paniku među stanovnike. Međutim, aktivisti smatraju da – što je bolje grad pripremljen za invaziju ruskih trupa i paravojski iz Donjecka, manje su šanse za rat. „Bolje je sve stanovnike staviti u stanje pripravnosti, a da se ništa ne dogodi, nego obrnuto“, smatra Tatjana Pasinok iz harkovskog ogranka pokreta „Evromajdan“.

Proevropski aktivisti upozoravaju na „separatističku bombu“ u Harkovu. To se odnosi na pristalice proruskog „Anti-Majdana“. Iako su njihove aktivnosti zabranjene, oni se već šest meseci redovno okupljaju – svakog vikenda sakupi se oko sto demonstranata. Znatno veći broj pristalica ima „Evromajdan“. Između ta dva tabora stalno dolazi do sukoba i tuča.

Reklama