Hapšenje Edina Vranja: pravo, politika i diplomatija

Nakon hapšenja državljanina Bosne i Hercegovine Edina Vranja u Srbiji, ambasadorka BiH u Beogradu pozvana je na konsultacije u Sarajevo, dva člana Predsedništva BiH otkazala su učešće na predstojećem skupu Nesvrstanih u glavnom gradu Srbije, a ambasador Srbije u BiH Aleksandar Đorđević odbio je poziv predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića na razgovor.

Ti događaji ukazuju na novo pogoršanje odnosa između dveju zemalja, što potvrđuje i izjava ambasadorke BiH u Srbiji Aide Smajić, nakon što ju je ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković pozvala na hitne konsultacije. „To je praksa u diplomatiji u slučaju narušavanja bilateralnih odnosa, kao što je slučaj između Srbije i BiH“, rekla je ambasadorka Smajić.

Ambasador Srbije odbio Komšićev poziv

Zbog hapšenja Edina Vranja, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić pozvao je ambasadora Srbije u BiH Aleksandra Đorđevića na razgovor. No, Đorđević se nije odazvao pozivu ističući da je u stvari „pozvan na kafu“.

„Nisam imao vremena da se odazovem na nezvaničan poziv, diplomatija tako ne funkcioniše. Rekli su da će biti neprijatno ako se u medijima objavi da sam odbio poziv, a ja ne volim da mi ljudi prete. Rekao sam da svako treba da radi svoj posao, a da su protokol i procedure poznate. Nisam rekao da neću doći, nego da sam imao obaveze, a to što su me pozvali ’na kafu'’ malo je neprijatno i degutantno“, rekao je Đorđević za BH radio 1.

Komšićev savetnik Davor Vuletić demantovao je te navode ističući da uopšte nije razgovarao direktno sa ambasadorom, nego, kako to praksa nalaže, sa ambasadom. „Ambasador Srbije nije pozvan na kafu i ćaskanje, nego na razgovor zbog ozbiljnih stvari koje se tiču dve države. Ako mu nije jasno šta je uradio postupajući ovako, predlažemo mu da se konsultuje s nekim ko ima ozbiljno diplomatsko iskustvo, a ne sa kolegama iz BIA“, naveo je Vuletić.

Za šta se Vranj tereti u Srbiji?

Sumnje u namere ambasadora Đorđevića iznosi i sarajevski novinar Ernad Metaj: „Kako verovati ambasadoru koji je bio direktor obaveštajne službe susedne države? Teško! Aleksandar Đorđević ambasador Srbije u BiH na tu poziciju došao je s mesta direktora BIA“, objavio je Metaj na sarajevskom internet-portalu „Patria“, napominjući da nije prvi put da se ambasador Đorđević „oglušio“ o pozive iz Predsedništva.

„Prvi put je Đorđević odbio poziv Šefika Džaferovića kada je u Srbiji uhapšen bosanskohercegovački državljanin Husein Mujanović. Tada se Đorđević barem pravdao hitnim pozivom iz Beograda“, piše Metaj, uz ocenu da je reč o „gestu nepriznavanja institucija BiH“.

Bivši načelnik sektora za organizovani kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova Federacije BiH Edin Vranj, uhapšen je u nedelju (12.9.) na graničnom prelazu Uvac između BiH i Srbije i nalazi se u pritvorskoj jedinici Odeljenja za ratne zločine Suda u Beogradu. Detalji optužnice, koju bi pravosuđe Srbije moglo da objavi u utorak (14.9.) još nisu poznati. Vranj je, prema MUP-u Srbije, osumnjičen da je „u periodu od januara 1993. do oktobra 1994. godine, kao islednik u logoru u Goraždu učestvovao u maltretiranju i prebijanju ratnih zarobljenika srpske nacionalnosti koji su bili pripadnici Vojske Republike Srpske“.

Slučaj u BiH već procesuiran, „nesprovođenje istrage“ protiv Vranja

Tužilaštvo BiH nije dobilo nikakvo zvanično obaveštenje ili informaciju o tom hapšenju od nadležnih organa Srbije. Ta institucija pojašnjava da je u BiH već pokrenut postupak u vezi s navodima o ratnim zločinima nad žrtvama srpske nacionalnosti u zgradi ZOIL-a u Goraždu, 1993. i 1994. godine. Podignuta je optužnica protiv više osoba i suđenje je u toku, ali je 2018. godine donesena naredba o „nesprovođenju istrage“ u odnosu na Edina Vranja, na šta nije bilo prigovora.

„Tužilaštvo BiH je o navedenom prosledilo upit prema Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, u kojem su zatražene detaljne informacije, te je prosleđena Naredba o nesprovođenju istrage, koja je postala konačna u BiH“, saopšteno je iz Tužilaštva BiH.

Advokatkinja iz Sarajeva Vasvija Vidović potvrđuje da, kada je reč o ratnim zločinima, važi načelo univerzalne jurisdikcije, što znači da svaka država, ako ima podatke da je osoba koja se nalazi na njenoj teritoriji, ima pravo da vodi istragu, sudi za ratne zločine, te koristiti pravna sredstva, što uključuje i poternicu. „Da bi međunarodna poternica bila izdata kao u ovom slučaju, nadležni sud mora da sprovede istragu i utvrdi da li ima dovoljno dokaza koji ukazuju na sumnju da je počinjeno krivično delo. Međutim, taj predmet je u Sudu BiH i već je sprovedena istraga koja je rezultirala optužnicom“, kaže Vidović, napominjući da je upoznata s dokazima u navedenom predmetu koji nigde ne ukazuju da je Edin Vranj počinio ikakav ratni zločin.

Optužbe Komšića i Džaferovića na račun Srbije

Zbog hapšenja Edina Vranja, predsedavajući i član Predsedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović otkazali su učešće na konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, najavljenoj za oktobar, ali u Beograd na taj skup ide treći član Predsedništva Milorad Dodik.

Komšić i Džaferović ocenili su da je hapšenje Edina Vranja novi u nizu sračunatih progona nad građanima BiH koje vrše vlasti Srbije, zloupotrebljavajući princip univerzalne nadležnosti u procesuiranju ratnih zločina. Tvrde i da je cilj „revidiranje istine o ratu u BiH“.

„Vlasti Srbije štite pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Novaka Đukića, kao i čitav niz osumnjičenih za genocid u Srebrenici i druge zločine, a hapse pripadnike oružanih i policijskih snaga BiH, što je selektivni progon s političkim motivima“, navedeno je između ostalog u saopštenju Komšića i Džaferovića.

Slučaj rešavati pravno, a ne politički

Sarajevski advokat Vlado Adamović smatra da bi trebalo izbeći politizaciju slučaja i brzo reagovati kako bi se uhapšenom Edinu Vranju pružila pravna pomoć. „Mnogi komentari idu u smeru politike i nemaju pravni smisao. Činjenica je da je bosanskohercegovački državljanin lišen slobode u drugoj državi koja sprovodi određenu pravnu proceduru. Ambasada BiH mora hitno da reaguje, a onda i ministarstva i druge nadležne institucije. Sve se mora učiniti da se pomogne tom čoveku i ja apelujem da država zaštiti svog građanina od progona. Sad je to pravna bitka, treba videti ko će braniti gospodina Vranja u Beogradu i postupak treba pratiti pravno, a ne politički“, kaže Adamović.

Pred pravosuđem Srbije procesuirano je više državljana BiH zbog ratnih zločina nad srpskim vojnicima i civilima tokom rata u BiH. Najpoznatiji je predmet Ilije Jurišića, koji je oslobođen odgovornosti za navodne ratne zločine u vezi s „Tuzlanskom kolonom“. Pravosuđe Srbije raspisalo je više međunarodnih poternica protiv građana BiH, a najpoznatiji su slučajevi Jovana Divjaka i Ejupa Ganića – oba okončana odbacivanjem navoda iz poternica Srbije pred sudovima u Beču i Londonu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.