Hapšenja posle molitve | Politika | DW | 10.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hapšenja posle molitve

Nasilje u Siriji se nastavlja. Najbrutalnijih sukoba nije bilo u Damasku, već u drugim mestima po celoj zemlji. Ipak, ne može se reći da je u glavnom gradu Sirije mirno.

Više stotina pripadnika snaga bezbednosti autobusima je pristiglo u grad: mali broj među njima nosi gumenu palicu, većina kalašnjikove ili puške. Po odeći se ne vidi da li su oni vojnici, policajci ili pripadnici paravojnih snaga. Neki su u civilu, drugi nose jakne od uniforme i farmerke, ili pak pantalone od uniforme i pulover. „Mi smo policajci, ali u ovoj situaciji, moramo da improvizujemo“, kaže jedan od njih. Po krovovima okolnih kuća stoje neki ljudi, verovatno snajperi.

„Policija je tu samo da bi zaštitila ljude koji se mole u džamiji“, kaže komandant policije. Ne želi da oda ni ime ni rang, da ne bi bio na meti „terorista“. Misli na borce u ilegali, koji se protive režimu. Oni, policajci, ne pucaju, kaže komandant: „Osim u samoodbrani, to se zna. Ako naoružano lice na nas cilja. Ali, nama je zabranjeno da prvi otvorimo vatru.“

Demonstracije svakog petka

Na drugom kraju Damaska, jedan mladić pristaje da sa nama razgovara. Obećavamo mu da ćemo promeniti njegov glas. Radi u ilegali, za takozvani lokalni, koordinacioni komitet. Oni organizuju protestne akcije svuda u Siriji, svakog petka posle molitve u podne, ali uvek u nekoj drugoj džamiji.

„Naši znaju kod koje džamije se održavaju protesti, posle molitve. Ali, i policija zna. Ona uvek čeka spremna. I kada demonstranti posle molitve izađu iz džamije i skandiraju protiv režima, policajci nas jure da nas uhapse. Ili odmah pucaju. Zato tako često ima ranjenih i mrtvih“, kaže aktivista pa dodaje:

„Kad ima mrtvih i ranjenih, trudimo se da ih prebacimo do lekara. Oni su na našoj strani, u privatnim kućama organizovali su hitnu pomoć. Ako ranjeni ostanu, pripadnici organa bezbednosti ih saslušavaju , teraju ih da odaju imena saboraca. I na kraju ih primoravaju da potpišu, da su na njih pucali teroristi, ili naoružani demonstranti.“

Pomoć iz inostranstva?

Vraćamo se do džamije. Oficir policije nas prima u improvizovanoj stražarnici pred džamije, odakle komanduje akcijom. Molitva se bliži kraju. Ne isključuje mogućnost da će biti neprijatno. Postoje neprijatelji režima, kaže policajac:

„Oružje dolazi spolja. U Homsu, Hami i Idlibu oružje dolazi iz Libana ili Turske. Sto posto! To važi i za mnoge borce. Neki su poznati sirijski gangsteri. Mnogi dolaze iz ostalih arapskih zemalja. To su islamisti!“

Mladi Sirijac iz ilegale, sa kojim smo razgovarali, međutim, kaže da bi bilo lepo kada bi imali pomoć iz inostranstva, ali je nema. Pa ipak, predsednik Asad i njegov režim moraju da nestanu- kaže on: „42 godine pod Asadovim klanom su 42 godine korupcije. Od zemlje su napravili zemlju u razvoju. Ni ja, niti grupa kojoj pripadam, nikada nismo dobili novac iz inostranstva.“

Autori: Bjern Blaške (SWR) / Mirjana Kine Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković