Hamburg: Skeneri i bezalkoholni autobusi

Skeneri za celo telo trebalo je da poboljšaju i ubrzaju kontrolu putnika na aerodromima, ali su se u Hamburgu, tokom desetomesečnog testiranja, pokazali očajno. Skener je kod čak 49 odsto putnika greškom prepoznavao nedozvoljene supstance i predmete – kojih nije bilo. Zato Nemačka za sada neće uvoditi skenere na svoje aerodrome.

„Jadna je etiketa za proizvođača to što ovako nepouzdan proizvod nudi kao rešenje bezbednosnih problema na aerodromima“, piše Merkiše odercajtung. „Tokom višemesečnog testiranja u Hamburgu svaki drugi putnik je izazivao lažnu uzbunu. A zašto? Jer je aparat nabore na odeći prepoznavao kao oružje, a znoj kao tečni eksploziv. To je toliko sramotno da ministru policije Fridrihu nije ostalo ništa drugo do da okonča tu ludoriju.“

Hamburger abendblat podseća da su skeneri uvedeni pošto je Nigerijac Umar Faruk Abdulmutalab decembra 2009. pokušao napad u avionu na liniji Amsterdam-Detroit. Ipak, rezultati su razočaravajući:

„Zašto dalje ulagati velike pare u tehnologiju? Jedan lanac je jak onoliko koliko je jaka najslabija karika. U ovom slučaju to znači da svaka članica EU može samostalno da odluči da li će uvesti skenere. Ako se odluče za skenere, spisak zahteva je dug: zdravlje putnika ne sme biti dovedeno u pitanje, privatnost takođe treba zaštititi. Time otpadaju rendgenski zraci kakvi se koriste na aerodromima u SAD. Svaki putnik ima pravo da odbije skener, a da zbog toga ne padne pod sumnju. (…)

I teroristi su ljudi – zato se problem može rešiti sa manje tehnike i više obučenog osoblja. Važnije od svih skenera i detektora jeste obezbeđenje koje može da uradi i više od opipavanja nabora na odeći ili zavirivanja u cipele. Eksperti mogu da prepoznaju osumnjičene prema njihovom ponašanju i ne daju se zavarati lako kao mašine. To možda laicima ne pruža osećaj bezbednosti poput velikog tehničkog postrojenja, ali je u praksi efikasnije. A samo efikasnost je bitna.“

Cuganje nije kul

Dakle, skeneri u Hamburgu su zakazali, ali tamošnja omladina ima važnije brige. Naime, od juče je zabranjeno konzumiranje alkohola u gradskom prevozu, kao i na stanicama. Šok za mlade Nemce koji su, izlazeći u provod, obavezno pili po tramvajima i autobusima.

„Zabrana je razumna mera“, komentariše Algemajne cajtung iz Majnca:

„Alkohol može izazvati zavisnost. Njegova opasnost decenijama nije bila prepoznata, a sve do danas je potcenjivana. Alkoholizam je bolest koja zahteva negu i lečenje. Strašne posledice alkoholizma traže odlučnost da se ljudi – ne samo mladi – zaštite od napijanja, svađa i nasilja koje piće često izaziva. Naposletku, vaspitanje igra važnu ulogu. Mladi ne smeju da misle da je cuganje kul.“

Rajn-nekar cajtung ima drugačije viđenje zabrane:

„Alkoholisani prestupnici ne napijaju se po gradskom prevozu. Po pravilu, oni već ulaze u vozove i autobuse pijani. Zato je nejasno kako će se sprovoditi ova zabrana. Povremene kontrole teško će odvratiti mlade od daljeg ispijanja alkohola u metrou. Stalna kontrola kroz dodatni personal nije finansijski isplativa. Političari su uveli zabranu koja ih ništa ne košta – ali i ništa ne donosi.“

Vestfalen Bilefeld ima zanimljiv pristup:

„Niko ne mora da pije u autobusu niti da pravi žurke po metrou. Ali ipak: zabrana alkohola u hamburškom gradskom prevozu je novo malo sužavanje građanskih sloboda. Ponašanje u javnom prostoru je ponovo za nijansu regulisanije – kao kod zabrane pušenja ili uvođenja video-nadzora. Zabrana je logičan potez, ako se u vidu ima porast nasilja. Na kraju krajeva, jasna većina putnika se u jednoj anketi izjasnila za prohibiciju. (…) Tužno je što manjina zloupotrebljava slobode i primorava većinu da zabranjuje. Tako nastaje klima nesigurnosti i straha koja nužno vodi u dalje restrikcije. A njih će biti. I o tome treba misliti.“

Priredio: Nemanja Rujević

Odg. urednica: I. Ivanović