Hamas i Izrael - dva zakleta neprijatelja

Izraelske vazdušne snage uporno bombarduju Pojase Gaze. Samo u jednom danu vojska izvede preko 200 intervencija, potvrđuju u izraelskom vojnom vrhu. Od početka operacije "Zuk Eitan" poginulo je, prema podacima Ujedinjenih nacija 58 Palestinaca, a više stotina ljudi, pretežno civila je ranjeno. Istovremeno, takođe uporno „s druge strane“ raketiraju i Kasam-brigade, militantno krilo Hamasa, i militantne snage pokreta organizacije Islamski džihad, ciljeve na području Izraela.

Pretnja za Tel Aviv i Jerusalim

Gotovo svakodnevno zavijaju sirene za uzbunu u Tel Avivu i Jerusalimu, podsećajući izraelsko vođstvo da Hamas sada zaista može svojim raketama da dobaci do "srca Izraela". Eskalacija sukoba mogla se naslutiti, kada su tri izraelska mladića oteta u blizini jednog naselja u delu Zapadne obale Jordana, čiju su kontrolu preuzeli Izraelci i kada je izraelska vojska na to odgovorila vojnom operacijom širokih razmera. Oteti mladići su početkom prošle sedmice (30.6.) pronađeni mrtvi. Izrael za njihovu smrt optužuje Hamas koji, međutim, nije preuzeo odgovornost za ovaj čin. Samo dva dana kasnije su jednog palestinskog mladića iz istočnog Jerusalima, očigledno u činu odmazde, ubili jevrejski ekstremisti. Od onda se situacija stalno pogoršava.

Žestokim vazdušnim napadima Izrael želi da oslabiti Hamas i onemogući da u kratkom roku ponovno konsoliduje svoje snage. Do sada Izrael napadima iz vazduha, s mora i artiljerijskom paljbom s kopna, pokušava da uništi vojnu infrastrukturu Hamasa. Deo te taktike je i pokušaj ciljane likvidacije vojnih vođa i uništavanja njihovih kuća. Pitanje je, međutim, jesu li vazdušni napadi dovoljni za ostvarivanje zamišljenog. Zbog toga Izrael razmatra mogućnost slanja kopnenih jedinica u Pojas Gaze i u tu svrhu je već mobilisao 20.000 rezervista. Ali uprkos svim pretnjama premijera Benjamina Netanjahua, da "će se ići do kraja", izraelska vlada okleva sa napadima pešadije. Neki članovi kabineta bi, s druge strane, rado iskoristili priliku i ponovno preuzeli kontrolu nad kompletnim Pojasom Gaze.

Zastrašivanje Palestinaca?

Izraelska vlada, međutim, prevashodno želi da zastraši Palestince. Činjenica da rakete iz Gaze mogu da prodru duboko u izraelsku teritoriju, očigledno ne ugrožavaju svakodnevicu izraelskog stanovništva, jer ih izraelski protivraketni sistem "Čelična kupola" zaustavlja. Međutim, poslednji napadi su probudili strah kod mnogih Izraelaca da su ranjiviji nego što su mislili. Za Izrael ofanziva protiv Hamasa ostaje hodanje po žici. Jer ako Hamas bude previše oslabljen, nakon prekida vatre neće moći da suzbije uticaj drugih militantnih grupa. Od kraja poslednje vojne ofanzive u novembru 2012. zahvaljujući Hamasu je ipak bilo ostvareno kakvo-takvo primirje. Ono je bilo krhko, ali se poštovalo. Hamasove patrole oko granice su sprečavale male, često još radikalnije grupacije da ispaljuju rakete na izraelsku teritoriju.

Izolacija Pojasa Gaze i Hamasa dodatno se pooštrila smenom vlasti u Egiptu. Novo egipatsko rukovodstvo pod Abdelom Fatahom Al-Sisijem okreće leđa Hamasu, ali zato slovi kao saveznik još omraženije Muslimanske braće. Egipatske snage bezbednosti uništile su brojne mreže tunela između Pojasa Gaze i Egipta, a time i podzemne privredne tokove Palestinaca. Umesto jeftinih proizvoda iz Egipta, oni sada dobijaju samo skupe proizvode iz Izraela, a građevinski materijal u Gazu dolazi samo u ograničenim količinama, preko izraelskog graničnog prelaza Kerem Šalom. Izvoz i dalje gotovo da i nije moguć. I egipatsko-palestinski granični prelaz Rafah mesecima je samo sporadično otvoren. Njegovo trajno otvaranje jedan je od glavnih uslova Hamasa za potpisivanje primirja.

Ništa od pomirenja Hamasa i Fataha

Ostaje da se vidi, da li će Hamas uspeti da ostvari političke zahteve i vrati se miru. Upućeni tvrde da bi novim vojnim sukobom, ovaj pokret mogao da pokuša da vrati izgubljenu popularnost. Drugi cilj bi mogao biti ujedinjenje Palestinaca suočenih sa zajedničkom pretnjom. Ali ta opcija je riskantna, s obzirom da nije sigurno hoće li Hamas zaista iz sukoba izaći jači.

Stanovništvo Gaze već po treći put u poslednjih šest godina živi u ratnim uslovima i ni u kojem slučaju ne podržava napade na Izrael. "Sve smo to već više puta videli. Ponavlja se, ljudi su umorni i skupo plaćaju ovu situaciju", kaže jedan Palestinac iz Gaze. Već osam godina stanovništvo pati zbog izraelske politike blokade koja onemogućava bilo kakav privredni oporavak. Nezaposlenost je nakon smene vlasti u Egiptu porasla. 65 odsto stanovništva u Gazi mlađe je od 24 godine, a stopa nezaposlenosti među njima, veća je od 60 odsto.

Nakon poslednjeg rata u novembru 2012. popularnost Hamasa bila je nešto veća, ali je to kratko potrajalo. Loši uslovi života u Pojasu Gaze narod su okrenuli protiv Hamasa. Visokorangirani čelnici Hamasa od početka izraelske ofenzive nestali su iz javnosti - navodno se kriju u podzemnim bunkerima. Tu mogućnost ostalih 1.700.000 stanovnika Pojasa Gaze nema. Uprkos svemu, većina u Izraelu vidi krivca za najnoviju eskalaciju sukoba. Oni izraelske napade doživljavaju kao kolektivnu kaznu - baš kao i dugogodišnju izolaciju.