Halid Bešlić, glas koji je spajao Balkan

Legendarni pevač, izvođač narodne muzike Halid Bešlić, jedan od velikana regionalne muzičke scene, preminuo je u utorak (7. oktobra) u Sarajevu u 72. godini. Vest o odlasku umetnika čiji je glas više od četiri decenije pratio mnoge u trenucima radosti i tuge, potresla je čitav region – od Bosne i Hercegovine, preko Hrvatske i Srbije, do dijaspore.

Halid Bešlić rođen je 20. novembra 1953. godine u Knežini kod Sokoca. Postao je, kako prenose regionalni mediji, univerzalni „glas naroda“, a njegova interpretacija ljubavi, bola, nostalgije i meraka pretvarala je stihove u čistu, razumljivu emociju, čak i za one koji nisu bili redovni slušaoci narodne muzike.

Karijeru je počeo krajem sedamdesetih godina, nastupima širom Jugoslavije. Popularnost je stekao početkom osamdesetih, kada su hitovi poput „Neću, neću dijamante“, „Eh, kad bi ti rekla mi volim te“ i „Mostovi tuge“ počeli da se emituju na radio stanicama. Tako su postavljeni temelji za jednu od najplodnijih karijera u regionalnoj muzici.

Pesmama spajao ljude

Tokom decenija, Bešlić je izdao više od deset studijskih albuma, prodao stotine hiljada nosača zvuka i održao nebrojene koncerte, posebno se ističući svojim jedinstvenim, snažnim glasom. Njegovi zlatni hitovi iz tog perioda, kao što su „Snegovi hladni dolaze“, „I zanesen tom lepotom“, „Poljem se širi miris ljiljana“ i „Vraćam se majci u Bosnu“, postali su neizostavni deo muzičke baštine.

Ono što je Halida Bešlića trajno upisalo u kolektivnu svest regiona jeste njegova sposobnost da pesmom spaja ljude i briše granice, i u tome su saglasni mnogi koji su se oglasili nakon tužne vesti. Njegov doprinos prevazilazio je muzičku scenu što potvrđuju i mediji širom Balkana, dok BHRT, HRT i RTS naglašavaju kako su Halidove pesme „spajale ljude“.

I tokom najtežih vremena devedesetih, Bešlić je ostao u Sarajevu i nastavio da peva, postajući tako simbol izdržljivosti, nade i bosanskog prkosa. Na prelazu milenijuma, Halid dostiže komercijalni i emotivni vrhunac s pesmama koje su danas evergrin za sve generacije, od kojih su najupečatljivije: „Miljacka“ – pesma koja je postala svojevrsna himna Sarajeva i regionalni fenomen, „Prvi poljubac“ – balada koja je obeležila bezbroj sentimentalnih trenutaka, te „Čardak“ i „Dvadesete“.

Tuga ujedinila region

Nakon teške saobraćajne nesreće 2009. godine, Halid se uz neverovatnu snagu volje vratio na scenu, što je dodatno učvrstilo njegov status borca i umetnika jakog duha. Njegov povratak obeležio je album „Romanija“, s istoimenom pesmom, dok je njegova poslednja snimljena pesma, „Sejda“, bila emotivna posveta supruzi, koju je uvek nazivao najvećom podrškom.

Reakcije na smrt Halida Bešlića političara, kolega umetnika, sportista i običnih ljudi širom regiona govore same za sebe. Društvene mreže preplavljene su porukama saučešća.

Pop zvezda Zdravko Čolić oglasio se na Instagramu: „Halide, već nedostaješ. Naša nezaboravna druženja, putovanja... Ostaju tvoje pesme kao lek za dušu.“

Dino Merlin, s kojim je Halid nedavno snimio pesmu „Godino vrela“, opisao je Halida kao „velikog i neponovljivog“ i „toplu dušu bosansku“.

„Kad odem, voleo bih da me pamte kao dobrog čoveka“

Osim po muzici, Halid Bešlić će ostati upamćen po svojoj skromnosti i dobročinstvima, što je osobina koju mediji posebno ističu. Nije bio opterećen slavom. Javno je govorio o tome da mu je važnije da pomogne drugima nego da vozi skupe automobile.

Njegova izjava: „Kad odem, voleo bih da me pamte kao dobrog čoveka, a ne samo kao dobrog pevača“, postala je testament njegove ličnosti.

Halidova želja je ispunjena – sudeći po reakcijama, ostaće upamćen kao veliki čovek i umetnik. Muzička urednica na BH radiju 1 Enisa Hajdarević Šojko kaže da je Halidova ogromna popularnost nadrasla granice BiH, bivše Jugoslavije, pa i Balkana: „U njegovom opusu bezbroj je dijamantskih pesama kojima je vreme saveznik u isticanju sjaja i lepote.“

Odlazak čoveka „čiji je glas bio deo naših života“

Halid je mnogima, među kojima i Hanki Paldum, bio poput „člana porodice“. „Čini mi se kao da je otišao deo moje duše. Bio mi je kao brat“, rekla je Hanka Paldum za BH Radio 1.

Od Halida se opraštaju i druge regionalne muzičke zvezde, među kojima i Marija Šerifović: „Prestalo je da kuca muzičko srce Bosne i Hercegovine. Halide, neka vam je večna slava, i hvala za svaku slomljenu čašu i puštenu suzu.“

Reagovali su i brojni sportisti, među kojima i bh. fudbalski kapiten Edin Džeko: „Otišao je čovek čiji je glas bio deo naših života. Halide, hvala ti za sve emocije... Tvoj će glas zauvek ostati deo naše duše.“

Reakcije političara

Jedan od snažnijih opisa njegovog nasleđa dao je predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, čije reči prenose BHRT i HRT: „Bio si simbol jedne duše, jedne topline, bosanskog čoveka, jednostavnog, iskrenog, a tako velikog. U tvojim pesmama živele su naše radosti i tuge, naša sećanja. Svojim glasom i stihovima spajao si ljude, brišući granice i razlike.“

„Halid Bešlić je bio izuzetan pevač, simbol dobre bosanske duše – jednostavne, tople i postojane“, kazao je član Predsedništva BiH Denis Bećirović. Predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović uveren je da će Halidovo „izuzetno i bogato nasleđe zauvek živeti u BiH i šire“.

Bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik naglasio je da je „otišao dobar čovek, umetnik iz naroda, koji je pesmom spajao ljude“.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić oprostio se od „dragog prijatelja, velikog umetnika i čoveka izuzetnog srca“.

Legenda koja je spajala i nespojivo

Glavni urednik portala Klix.ba Semir Hambo piše: „Retko se na našim (ex Yu) prostorima dešavalo da se o nekome priča sa toliko emocija i poštovanja kao o Halidu Bešliću nakon njegove smrti. Halid je i za života doživeo status legende i univerzalnog pijemonta, koji je čak i nespojivima bio zajednički sadržalac.“

Halidove pesme i njegov glas ostaju trajni deo muzičke i kulturne baštine ovih prostora, a njegova muzika će i dalje živeti širom Balkana i u dijaspori.