Hakerski napadi na nemačku vladu

Na prvi pogled elektronska pošta ne izgleda sumnjivo. Ali ona sadrži tzv. trojance koji špijuniraju računare. Kradljivci podataka su pretežno zainteresovani za planove u oblastima energije i finansijske privrede, ali i za strategije Nemačke prema drugim državama. Prema podacima stručnjaka za bezbednost, omiljeni ciljevi onlajn-špijunaže bili su kabinet kancelarke i Ministarstvo spoljnih poslova.

Napadači iz Rusije i Kine

To odakle napadi potiču može da se zaključiti na osnovu veličine virusa. Pre svega je reč o Rusiji i Kini, premda su njihove vlasti deklarativno protiv kibernetičke špijunaže i poriču napade. Američke firme koje se bave odbranom od internet-napada, sakupile su mnogo informacija koje potvrđuju da iza napada često stoje hakeri iz Kine. I nemački stručnjaci za bezbednost znaju koje se metode primenjuju za prikupljanje informacija u oblasti politike. Tako u kineskoj vojsci postoji specijalno odeljenje za hakerisanje.

Mirko Manske, istražitelj pri Saveznom uredu za kriminalistiku, prati hakersku scenu širom sveta i tvrdi: „Aktivisti su kineski hakeri.“ To potvrđuje i Sandro Gajken, istraživač tehnike na berlinskom Slobodnom univerzitetu: „Kineske jedinice zapošljavaju i do 150.000 hakera, među njima je i mnogo talentovanih studenata. Kinezi imaju dobru strategiju i taktiku, i daleko su moćniji od Amerikanaca.“

Mere odbrane

Stručnjaci za bezbednost priznaju da nema stopostotne zaštite od internet-špijunaže. Teško je proceniti koliko su hakerski napadi uspešni, s obzirom na to da hakeri često perfektno uklanjaju svoje tragove. Mnogi napadi na računare nemačkih vladinih institucija odvijaju se preko iznajmljenih servera u Sjedinjenim Američkim Državama.

Otuda se Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka trudi da kroz direktne razgovore obuči i senzibilizuje vladine službenike, kako bi lakše prepoznali trikove špijuna i reagovali na odgovarajući način.

Pretnja raste

Dirk Majsner, stručnjak za bezbednost i poznavalac Azije, kaže da se previše govori o špijunaži, kada je reč o virusima i hakerskim napadima: „U budućnosti ćemo biti suočeni sa sabotažom, rukovođenom ucenjivačkim motivima“. To znači da bi ucenjivači, ukoliko mogu da prete objavljivanjem ili čak uništavanjem osetljivih podataka, od jedne vlade mogli da zahtevaju određeno političko ponašanje.

Stručnjak Sandro Gajken smatra da su hakerski napadi sve opasniji: „Tehnički je moguće da se isključi kompletno snabdevanje strujom na dve do tri nedelje. To bi predstavljalo ogroman problem. Mere za snabdevanje u vanrednim situacijama bile bi dovoljne u prva 24 sata. Posle toga više ne bi bilo vode i snabdevanja namirnicama. Krizni menadžment bi postepeno izostao.“

Nemački bezbednosni organi ne žele da komentarišu takve scenarije. Ali oni potvrđuju da hakerski napadi na političke centre sve više dobijaju na značaju.

Autori: Volfgang Dik / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković