Hajduci sa Suve planine

U vreme Otomanskog carstva preko Suve planine u Srbiji išao je Carigradski drum, zbog čega je to bila i postojbina hajduka. Oni su tu boravili od Đurđevdana, do Mitrovdana. Na mestu „Tri lokve“ i danas se oko Vidovdana održavaju takmičenja u čast suvoplaninskih hajduka.

Suva planina je masiv jugoistočne Sbije koja se prostire od Niške banje do Lužničke kotline. Oduvek privlači turiste i ljubitelje prirode zbog svoje divlje lepote i neobičnog reljefa. Danas se tu tradicionalno održava višeboj u igrama koje su se igrale i u hajdučko vreme.

Na putu do hajdučkog višeboja srećemo smo Gorana Petkovića iz zaplanjskog kraja pod Suvom planinom, aktuelnog harambašu koji je tu titulu zaslužio pobediviši do sada na dva višeboja. Goran kaže da se nada da će i ove godine biti jednako dobar u svim disciplinama i da će zbog jake konkurencije osvojiti makar neko od prva tri mesta.

Harambaša traktorom, a konkurencija nešto modernijim prevozom – džipovima i motorima. I takmičari i publika došli su iz mnogobrojnih opština iz okoline Suve planine. Svi nestrpljivo čekaju da vide ko će ove godine postati harambaša u disciplinama nabacivanje obruča na štap, gađanje sekiricom u metu, gađanje lukom i strelom, bacanje kamena s ramena i pucanje iz vatrenog oružja.

Naizgled laka disciplina – nabacivanje obruča na štap – služi za zagrevanje. Hajduci su se baš na ovom mestu, „Tri lokve“, u 17. i 18. veku u trenucima dokolice takmičili na ovaj način.

Pokazati snagu bacanjem kamena s ramena, hajducima je u to vreme bilo za svako poštovanje. Ova disciplina zahteva sirovu snagu i veliku podršku publike.

Koliko je teško baciti veliki kamen što dalje od sebe, pokazuju grimase i „urlici“ takmičara. Kako se iz godine u godinu takmiče, međusobno se i poznaju, pa publika navijanjem pomaže „svojima“, a odmaže drugim takmičarima.

I u vreme hajduka na ovo mesto dolazili su stočari iz okolnih sela – i zbog posla i zbog zabave. Velika stada krava, ovaca i konja bila su na ovom prostranstvu okruženom gustom šumom. Pravio se sir, kosilo seno pa se nosilo u selo za zimu. Meštani su tokom leta na tom mestu uspevali da dobro da zarade i da tako dočekaju i sledeće leto.

Kasnije su ovde organizovali sabori, svetkovine, druženja i susreti, pa je i Turistička organizacija Opštine Gadžin Han nastavila tu tradiciju. Vidovdanski hajdučki višeboj je, kažu, jedan od omiljenih događaja među svim generacijama – zbog takmičarskog duha i dobre atmosfere.

Bacanje sekirice u metu zabava je za sve prisutne. Šest bacanja, različito bodovanje u zavisnosti od toga koji deo „kruga“ je pogođen… A dešava se i da u poslednjem bacanju, zbog siline udarca, sve prethodno bačene sekirice otpadnu sa mete i takmičar ostane bez bodova.

Gađanje lukom i strelom s druge strane zahteva i posebnu koncentraciju, i obuku za odapinjanje strele. Ovo je omiljena veština harambaše Gorana Petkovića koji je došao da sačuva svoju titulu.

Nakon iscrpljujućeg takmičenja, prisutne čeka upravo spremljeni hajdučki pasulj i hajdučki gulaš. Miris iz kazana na 1.350 metara nadmorske visine brzo se proširio među takmičarima i publikom, pa je i ručak brzo nestao. Za to vreme, komisija je izračunala postignute bodove u pojedinačnim disciplinama i ukupnom plasmanu. Onaj ko ima ukupno najviše bodova, biće novi harambaša.

Međutim, pored Gorana Petkovića ostali će morati da pričekaju na trijumf. Drugi put za redom, i treći put od kako postoji hajdučki višeboj, Goran zaslužuje posebno poštovanje ostalih takmičara. „Imam 46 godina i još nisam za bacanje, još mogu da pobeđujem“, sa osmehom zaključuje harambaša.