Haški osuđenik odlazi u Poljsku? | Politika | DW | 11.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Haški osuđenik odlazi u Poljsku?

Poljaci su masakr u Srebrenici uglavnom povezivali sa dva imena: Ratko Mladić i Radovan Karadžić. Sada se tome pridodaje i treće: Radislav Krstić. Taj osuđenik bi ostatak kazne trebalo da služi u zatvoru u Poljskoj.

Krstić je prvi optuženik za genocid koji se našao pred Haškim tribunalom

Krstić je prvi optuženik za genocid koji se našao pred Haškim tribunalom

U Poljskoj se ponovo bude sećanja na oko 8000 Bošnjaka ubijenih u Srebrenici. Mediji u toj zemlji proteklih dana mnogo pišu o generalu Radislavu Krstiću. Oni podsećaju da je Krstić tokom 1995. bio član Glavnog štaba i komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske. A masakr u Srebrenici dogodio se upravo u regionu gde je taj korpus imao vojnu odgovornost.

General je uhapšen u decembru 1998. Haški sud je potom utvrdio da je dokazano da je on saučesnik u genocidu. Od 2001. se nalazi u zatvoru Vejkfild u Velikoj Britaniji gde služi zatvorsku kaznu od 35 godina.

Čeka se odluka suda u Varšavi

Upravo u tom zatvoru su trojica zatvorenika Pakistanaca pokušala da mu prerežu grkljan. Lekari su mu spasili život. Ipak, i ne samo Britancima, postalo je jasno da obezbeđivanje bezbednosti Radislavu Krstiću u tom zatvoru predstavlja nemoguću misiju. Naime, sve zapadne zemlje odbile su molbu Haškog tribunala da prihvate Krstića u neki od svojih zatvora. Upravo zato se, piše poljski list Gazeta viborča, Tribunal obratio Poljskoj. Ministarstvo pravosuđa je odgovorilo da to nije isključeno, ali da o tome prvo mora da se izjasni Okružni sud u Varšavi (naslovna fotografija članka).

Drinski korpus VRS je ocenjen kao glavna karika u sprovođenju dela genocida (Potočari, juli 1995.)

Drinski korpus VRS je ocenjen kao glavna karika u sprovođenju dela genocida (Potočari, juli 1995.)

Portparol tog suda, sudija Igor Tuleja, objasnio je novinarima da će na donošenje odluke morati da pričekaju nekoliko nedelja. U tu svrhu pokrenuta su dva odvojena postupka. Prvo će biti proverena pravna mogućnost preuzimanja tog zatvorenika, koji je osuđen na osnovu presude međunarodnog suda. Kako je Poljska potpisnica odgovarajućih konvencija Ujedinjenih nacija, to ne bi trebalo da predstavlja pravni problem.

Mnogo teže je to reći za kaznu na koju je Krstić osuđen. Poljski pravni sistem predviđa maksimalnu kaznu zatvora od 25 godina. Sud u Poljskoj bi dakle trebalo da prilagodi presudu Haškog suda svom pravnom sistemu. To bi moglo da znači da bi sud u Varšavi Krstiću trebalo da dodeli advokata i pravo na reviziju presude Haškog tribunala.

Eventualno skraćenje kazne Krstiću ne mora da znači da će se on na slobodi naći deset godina ranije. Igor Tuleja kaže kako bi Krstić po isteku „poljskog“ dela kazne mogao da bude izručen nekoj drugoj državi u kojoj bi odležao još deset godina u zatvoru. Sve to se, naravno, još uvek kreće u domenu sudske teorije, baš kao što je to i mogućnost da poljski predsednik može da amnestira Krstića.

Prvi osuđenik za ratne zločine u proteklih četvrt stoleća

Erih Koh (u sredini, pozadi) bio je načelnik civilnih vlasti Istočne Pruske (Tilsit, mart 1939.)

Erih Koh (u sredini, pozadi) bio je načelnik civilnih vlasti Istočne Pruske (Tilsit, mart 1939.)

Ukoliko bude prebačen u zatvor u Poljskoj, bivši general Vojske RS imaće isti tretman i uslove smeštaja kao i ostali zatvorenici. A to nije ni blizu uslovima koji vladaju u zatvorima Velike Britanije, koji su mnogo bolji.

Ipak, skoro da je nemoguće da bi Krstić u tim zatvorima mogao da naiđe na neke muslimane koji bi mogli da ugroze njegov život, naglašava poljska štampa. Troškove boravka Krstića u zatvoru preuzima država Poljska.

U svakom slučaju, eventualno prebacivanje bivšeg generala Vojske Republike Srpske u Poljsku značilo bi da se u zatvorima te zemlje po prvi put nakon 25 godina našao jedan ratni zločinac.

Poslednji takav bio je Erih Koh, nacista koji je za zločine tokom Drugog svetskog rata u Poljskoj 1959. osuđen na doživotnu kaznu zatvora. On je umro 1986. u zatvoru Barcevo, na severoistoku Poljske. Sudeći po spekulacijama poljskih medija, Krstić bi trebalo da dobije upravo njegovu ćeliju.

Autori: Mihail Jaranovski / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama