Hašim Tači, pobednik izbora na Kosovu

Ovi izbori su pokazali da su na Kosovu ličnosti još uvek važnije od partija ili njihovih programa. Tako je stranka Ramuša Haradinaja na prošlim izborima još mogla da se podiči nekim uspehom, ali sada je Haradinaj u Hagu. Njegov naslednik na funkciji premijera, Agim Čeku, kao nestranačko lice nije se ni kandidovao na ovim izborima. To je Haradinajevu stranku survalo u vakuum zbog koga je sada pretrpela težak poraz.

I tradicionalno jaka demokratska liga Kosova, posle smrti njenog predsednika Ibrahima Rugove, razdvojila se na dva velika dela. I njihovi lideri, predsednik Fatmir Sejdiu i Nedžat Daci, jake su integracione figure u svojim strankama.

Ličnost je ključ i meteorskog uspeha Bedžeta Pacolija, multimilionera koji je do bogatstva došao pre svega poslovima u građevinskoj branši, i ne samo njoj, i to u Švajcarskoj i Rusiji. Pacoli je u poslednjih desetak godina izgradio malu medijsku imperiju kako bi se pripremio za ulazak u politiku. Njegova poruka glasačima bila je da uspešan biznismen može biti i uspešan političar. No, taj korak mu ne bi uspeo da nije formirao i mrežu lojalnih klijenata. Takva klijentela očigledno nedostaje jednom drugom izdavaču, Vetonu Suroiju, čija stranka ORA nije uspela da pređe cenzus od pet procenata.

Sutra će u Briselu biti nastaljeni pregovori o statusu Kosova. Teško je očekivati da će ovi izbori imati uticaja na taj proces. Doduše, predsednik Fatmir Sejdiu bi još mogao da promeni sastav prištinskog pregovaračkog tima, no to ne bi donelo bitne promene u pregovaračkim pozicijama Prištine.

Problematično je to što je srpska manjina gotovo u potpunosti bojkotovala izbore. To bi moglo dovesti do situacije u kojoj bi čak i srpska manjinska područja u budućnost mogla biti pod upravom albanskih političara. To praktično ne bi moglo da se ostvari. Zato postoji strahovanje da će se Srbi uglavnom povući iz institucionalnog života Kosova. Ukoliko posle 10. decembra dođe do očekivanog proglašenja nezavisnosti, kosovski političari i međunarodna zajednica će biti pred izazovom vraćanja kosovskih Srba u zajednicu.

To bi čak moglo i uspeti. Jer, kosovski Srbi znaju da svoje interese najbolje mogu da zastupaju u institucijama Kosova a ne da prepuste Beogradu da to čini. Doduše, niko od njih baš u ovom istorijskom trenutku neće za to da preuzme odgovornost, jer izgleda da predstoji bolno odvajanje od Srbije. Ali posle toga, karte će ponovo biti zamešane.