Grčka: Siva ekonomija procvetala

Jorgos Flesas je uzorni preduzetnik koji je uspeo sopstvenim snagama. Izgradio je kompaniju koja posluje u svim oblastima marketinga i rada sa javnošću, firmu koja deluje i drugim zemljama jugoistočne Evrope. Međutim, ni ova atinska firma nema dobrih vesti: najmanje pet do deset godina trajaće ekonomsko vanredno stanje u Grčkoj, strahuje Flesas, zato što nedostaju impulsi za privredni rast i zato što je teret krize nepravedno raspodeljen.

„Najveća nepravda je nemoć države prema poreskim beguncima. Dok državni činovnici, penzioneri i zaposleni u privatnim firmama ne mogu da izbegnu plaćanje poreza, mnoge druge profesionalne grupe, kao na primer slobodni saradnici, to mogu. Tu spadaju i obični ljudi, na primer vlasnici malih firmi koji se, kada je reč o porezu, kreću po sivoj zoni. Za razliku od njih, velike firme imaju uredno knjigovodstvo i njih kontrolišu kvalifikovani stručnjaci.“

A jahte u Pireju?

Flesas tvrdi da bogataši nisu krivi za privrednu krizu u zemlji, iako frustrirani pripadnici takozvane „generacije 700 evra“ upravo to tvrde. A šta je sa raskošnim noćnim životom u Atini ili sa luksuznim jahtama u Pirejskoj luci? Flesas upozorava na opasnost od ishitrenih zaključaka:

„I ovde je istina negde na sredini. Ne smemo zaboraviti dve stvari: mentalitet Grka je takav da oni radije štede na jelu ili odeći, kako bi mogli sebi da priušte piće sa dobrim prijateljima. A kada je reč o jahtama u Pirejskoj luci, ne sme se gubiti iz vida sledeće: zbog velikog broja ostrva, Grčka privlači jahte iz celog sveta i mnoge ostaju u ovoj luci, zato što su marine u zemlji loše organizovane.“

Ulice Atine – velika siva zona

U dobrostojeće Grke spada i Panagis Karelas, naslednik poznate preduzetničke porodice iz tekstilne branše. Sada se nalazi na čelu Trgovinske komore u Atini i pokušava da se preorijentiše na uslužne delatnosti. Još pre krize grčka tekstilna industrija više nije bila konkurentna. Recesija je sada pogodila i trgovinu na malo:

„U centru Atine je već svaka druga radnja zatvorena, zato što ljudi više nemaju para da kupuju. I uopšte ulice Atine izgledaju tako da ne podstiču na kupovinu – svuda se nailazi na ilegalne trgovce i prosjake. To nije posebno privlačno za porodice sa decom.“

Autori: Janis Papadimitriju / Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević