1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Grčka je još u nokdaunu

25. februar 2019.

Punih šest meseci je Grčka finansijski zvanično na sopstvenim nogama. No boljitak na koji ukazuju brojke ne oseća se u narodu. Skoro deset godina su Grci u modusu preživljavanja i to bi moglo da košta premijera Ciprasa.

https://p.dw.com/p/3E1wb
Jedan grafit u AtiniFoto: picture-alliance/AP Photo/P. Giannakouris

Janis Papadopulos može samo da se osmehne kada čuje kako političari govore da je kriza gotova. Sve ide kako treba? Pita se – za koga? Dok je radio kao higijeničar u jedno školi mesečno je zarađivao 560 evra. Za taj novac je dnevno čistio 18 učionica. Situacija se nije poboljšala ni za vreme premijera Ciprasa: „Sve vlade samo hoće da dobiju na vremenu.“

U Nemačkoj je živeo 35 godina, studirao je biologiju i radio. Kada mu se majka razbolela pre desetak godina, vratio se u Grčku i - užasnuo. Susedi su preturali smeće da bi sastavili kraj s krajem. On to tako nije zamišljao. Ni danas ne vidi naznake da kriza prolazi. Brojke koje servira Atina ne mogu da ga impresioniraju. „Država duguje privatnim građanima milijarde evra koje treba da vrati od poreza. A kada oni kažu da imaju suficit, ja se pitam: gde je taj novac?“

Rast na papiru

Na papiru se stopa nezaposlenosti zaista smanjila, sa 27,5 odsto iz 2013. na aktuelnih 18,6 odsto, no još uvek je najviša u Evropi. A nezaposlenost mladih se smanjila sa 50 na 36,6 odsto. Malo ko se tome raduje. Jer, navodni rast ne može da se primeti u svakodnevnom životu. A nepoverenje prema optimističnim prognozama je veće nego ikad ove izborne godine.

Nikos Varsakelis, profesor ekonomije na Univerzitetu u Solunu, razume pesimizam svojih sugrađana. „Grčki narod ne bi trebalo da poveruje da će sada doći do brzog privrednog rasta. To će trajati još vrlo dugo. I biće potrebno da se ovde nasele nova preduzeća.“ A to se ne dešava, dodaje ovaj stručnjak. Naprotiv.

Upravo na planu proizvodnje i dalje ima ozbiljnih problema. Jer, za vreme krize mnoga preduzeća su pozatvarana ili su se odselila. I ona su ostavila ranu koja zjapi. A radno sposobni ljudi su masovno napuštali zemlju.

Varsakelis smatra da je za državu tako nastala šteta u iznosu između 80 i 100 milijardi evra. Samo slom građevinske branše je, prema njegovoj računici, značio gubitak oko 500.000 radnih mesta.

I industrijski sektor koji je važan za ekonomsku stabilnost zemlje, od sektora životnih namirnica pa do metalurgije, takođe je u opadanju. „Jedno radno mesto ovde znači stvaranje deset radnih mesta u drugim branšama. Zato smatram da je veoma važno da EU hoće da poveća udeo industrije u BDP na dvadeset odsto.“ U Grčkoj je to sada na nivou od devet odsto – premalo da bi se sustigao ogroman zaostatak iz proteklih godina.

Nema rasterećenja za male pogone

„Moj suprug i ja smo imali veliki fitnes-studio – za vreme krize. Članova više nije bilo, nisu imali novca za članstvo. Ali, najveći problem za većinu preduzeća je osiguranje. To su velike stavke“, objašnjava Marilena Papdaki iz Soluna.

Morali su da zatvore studio. Smatraju da je za to kriv i nepravedan sistem doprinosa. „Davanja se ne orijentišu prema prihodima već prema broju godina, tako da je svejedno da li vodite mali kiosk ili veliku samoposlugu – troškovi za osiguranje ostaju isti i kada ne zarađujete novac.“

Griechenland - Thessaloniki - Baubranche
Građevinska branša je gotovo kolabirala - prizor iz SolunaFoto: DW/F. Schmitz

Sada Papdakijeva, inače istoričarka, radi kao mala privrednica. Ima dvoje dece i plaćanje osiguranja je ozbiljno muči. Iako ima zdravstveno osiguranje, plaća posetu lekaru jer bi inače morala predugo da čeka. A tu je i porez. Plaćanje unapred za sledeću godinu i porez na dodatu vrednost od 24 odsto znače da tačno polovina prihoda ode državi. A kada se tu uračunaju i osiguranja, ispada da od svakog zarađenog evra njoj ostaje zapravo 30 centi.

Ekonomista Nikos Varsakelis poznaje te brige. I kaže da one nisu jedini problem. Veliki rashodi za preduzeća ne nastaju samo zbog poreza ili osiguranja, već i zbog struje i energije. A tu su i veliki izdaci za upravu.

„Komplikovana grčka birokratija stvara velike troškove preduzećima. Potrebno je mnogo vremena i osoblja za suočavanje sa tim problemima“, kaže Varsakelis. Prema jednoj studiji grčkog udruženja industrije, ti troškovi iznose sedam do osam procenata BDP.

Odliv mozgova u modernim branšama

No, njegova najveća briga je tehnološki sektor. On je zapravo branša sa najvećim rastom. Grčka ni tu nije profitirala: „Firme iz tog sektora se sele u inostranstvo. I tako visoko kvalifikovana radna snaga koja je otišla u vreme odliva mozgova sada neće više da se vrati.“

A preduzeća koja ostaju – dvostruko ispaštaju. U njima mladi zaposleni stiču prva iskustva, da bi potom otišli privučeni ponudom mnogo bolje plate u zemljama poput Nemačke ili Engleske.

Za to su, kako smatra Nikos Varsakelis, krivi strukturalni problemi: „Smatram da bi grčka država morala kompletno iznova da se osmisli. Trebalo bi početi od nule i zapitati se: kakva država mi zapravo hoćemo da budemo?“ Nije samo aktuelni premijer Aleksis Cipras obećao da će ponovo izmisliti grčki točak, već su to učinili i svi njegovi prethodnici. Ali to nikom do sada nije uspelo.

Mnogi ljudi su sada razočarani Ciprasom. Kada je pobedio na izborima 2015, obećao je pravedniju državu. Velike su bile nade da će premijer fokusiran na socijalna pitanja uspeti da jednom za svagda reformiše korumpirane i trome institucije. A sada je on sateran u ćošak.

Novi izbori su u oktobru. Pitanje je da li će do tada premijer sa manjinskom vladom uopšte izdržati. I, ako izdrži, da li će mu Grci uopšte još jednom ukazati poverenje.

Grčki grad budućnosti

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android