Grubori: Nova stanica na putu pomirenja Hrvata i Srba | Politika | DW | 25.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Hrvatska

Grubori: Nova stanica na putu pomirenja Hrvata i Srba

U sablasno praznom selu održana je komemoracija ubijenim srpskim civilima. Za razliku od prethodnih komemoracija, ova je planirana mesecima i smatra se svojevrsnom prekretnicom u hrvatskoj politici.

Da nije stravičnog zločina počinjenog nekoliko nedelja nakon vojno-policijske operacije „Oluja“, verovatno se u malim i praznim Gruborima nikada ne bi našli predsednik Hrvatske Zoran Milanović, ministar branitelja Tomo Medved (HDZ), potpredsednik Vlade i politički predstavnik srpske zajednice Boris Milošević (SDSS), predsednik SNV Milorad Pupovac i izaslanik predsednika Srbije Veran Matić.

Trebalo je tačno 25 godina nakon ubistva šest civila srpske nacionalnosti da se na tom mestu, a koje su nekadašnje vlade pokušale da uklone s karte ratnih sećanja, okupe politički lideri kako bi poručili da su svesni ratnih stradanja nekadašnjih protivnika.

Pravoslavna služba na komemoraciji u Gruborima

Pravoslavna služba na komemoraciji u Gruborima

Za zločin u Gruborima počinjen tokom paljevine i pljačke takozvane „Krajine“ nakon „Oluje“, nije odgovarao niko. Iako je suđenje kao zločince označilo pripadnike elitne Antiterorističke jedinice „Lučko“, a koja je tih dana proveravala teren pre nego što se kroz njega „Vlakom slobode“ provezao hrvatski predsednik Franjo Tuđman, tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je optuženi trojac zaista kriv. „Zavet ćutanja“ i „državno prikrivanje zločina“ – to su samo neke od fraza koje su se vezale uz taj postupak u kojem je pod sumnjivim okolnostima stradao i jedan od osumnjičenih, prema zvaničnoj verziji – samoubistvom.

-pročitajte još: Poruka iz Knina: Oluju treba slaviti i počast odavati svim žrtvama

„Mržnju ne prenositi novim generacijama“

„Empatija i priznanje svih nevinih žrtava pretpostavka su pomirenja i prestanka mržnje, a vreme je da mržnja prestane i da se ne prenosi na nove generacije, da nam deca ne rastu s predrasudama prema drugima samo zato što su ti drugi druge nacionalnosti“, izjavio je Šibenčanin Boris Milošević i sam stradalnik rata čiji je otac bio hrvatski vojnik u „Oluji“ da bi mu majku (Miloševićevu baku) ubio jedan od pripadnika hordi koje su pljačkale i pustošile „Krajinom“ mesecima nakon rata.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović: Ostajte ovdje!

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović: Ostajte ovdje!

„Šteta zbog zločina u Gruborima napravljena je i Hrvatskoj kao državi. Zbog tog zločina je na Hrvatsku navučena mrlja kao na državu napadnutu u ratu. Šteta koju država sama sebi nanese je nešto što nije apsolut, država ne može biti po svaku cenu. Užas izaziva ubistvo šest nevinih starih ljudi. U ime koje proklete pravde deluju ljudi koji su mogli da ubiju nevine civile? Nakon ovoga više ništa nije isto“, rekao je nadahnuto predsednik Zoran Milanović.

Ali najveći lični kapital u tu komemoraciju je uneo Tomo Medved, ministar branitelja koji je tri puta ranjavan u ratu, a čiji je brat poginuo upravo kao vojnik u „Oluji“. „Ovakve komemoracije prilika su da odamo počast nevinima, koji nas podsećaju da je potrebno ulagati napore za dobrobit svih naših građana i da se ovakve stvari iz prošlosti više nikada ne ponove“, rekao je Medved iskazujući žaljenje zbog svih nevinih žrtava rata koji je razorio i raselio brojne porodice. „Otiđimo danas iz ovog mesta sa željom da tišinu u ovom mestu što pre zamijeni radost. Sve žrtve neka počivaju u miru“, rekao je Medved.

„Prvi put se događaju zajedničke komemoracije i kreira politika koja će predstavljati jedan stabilan, stalni odnos prema suočavanju s prošlošću“, rekao je Veran Matić, izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

-pročitajte još: Oluja nad Krajinom

Tamna strana „Oluje“

Grubori su samo jedna od stanica na putu međusobnog priznavanja žrtava iz „Domovinskog rata“, a koji je zacrtala vlada Andreja Plenkovića (HDZ) uz pomoć koalicionog partnera – Samostalne demokratske srpske stranke. Do sada državno propisan narativ o „Oluji“ kao čistoj i besprekornoj akciji, od koje bi trebalo strogo odeliti naknadne pljačke i ubistva, u javnom prostoru više ne funkcioniše.

Predstavnik hrvatskih Srba Boris Milošević (u sredini) bio je i na proslavi godišnj „Oluje“ u Kninu

Predstavnik hrvatskih Srba Boris Milošević (u sredini) bio je i na proslavi godišnj „Oluje“ u Kninu

Prvi korak učinio je Boris Milošević koji je, uprkos verbalnom granatiranju iz Srbije, prisustvovao obeležavanju „Oluje“ u Kninu. To je pak u hrvatskoj javnosti, a zahvaljujući i izjavama manjinskog poslanika Milorada Pupovca (SDSS, SNV), protumačeno kao svojevrsna emancipacija hrvatskih Srba od Beograda koji je u velikoj meri i odgovaran za njihova ratna stradanja na području Hrvatske. Prema najavama iz sedišta vlade, premijer Andrej Plenković odaće počast srpskim civilima u Varivodama. Njih devet je ubijeno 28. septembra 1995. godine, za šta takođe niko do sada nije odgovarao.

-pročitajte još: Švarc-Šiling: „Oluja“ je zaustavila rat, ne NATO

Da podsetimo, u akciji „Oluja“ oslobođena je petina hrvatskog teritorija iz koje su pobunjeni Srbi prvobitno isterali Hrvate da bi pod patronatom Beograda proglasili nikad priznatu „Republiku Srpsku Krajinu“. Iako je ta akcija i na haškom sudu proglašena legitimnom, nedeljama nakon nje oslobođeno područje bilo je mesto divlje pljačke i paljenja kuća, što država nije sprečila. Prema Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava, ubijeno je najmanje 410 civila, uprkos tome što nisu pružali otpor. Pred hrvatskom vojskom izbeglo je od 90 do 250 hiljada srpskih civila i pripadnika paravojske – u zavisnosti koji se izvor citira.

Nisu svi za ovakvo pomirenje

Gradonalčelnik Knina Marko Jelić

Gradonalčelnik Knina Marko Jelić

Uz pozive izbeglim Srbima da se vrate na svoja ognjišta, nakon komemoracije se čulo i da će država dodatno uložiti napore u obnovu tih područja. Iako to nije naglašeno, ne bi trebalo zanemariti činjenicu da su na komemoraciji bili i ministarka regionalnog razvoja i EU-fondova Nataša Tramišak, te državni sekretar Centralnog državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Nikola Mažar. Kninski gradonačelnik Marko Jelić izneo je predlog da se u obnovu uključi i Srbija koja – važno je dodati – iz hrvatske vizure još uvek jednostrano tumači ratna zbivanja, isključivo kroz prizmu stradanja Srba.

Iako najveći deo hrvatske građanske i političke javnosti blagonaklono gleda na novu politiku pomirenja, političari desnice smatraju da se radi o izjednačavanju srpskog agresora i hrvatske žrtve. Da nema razloga za pomirenje, rekao je i potpredsednik Sabora Miroslav Škoro, vođa „Domovinskog pokreta“, koji je pre izbora pokušao da ukrupni suverenističke i desne stranke. Ali njegova ljutnja je razumljiva, jer je postao višak prilikom sastavljanja vlade upravo zbog poslanika nacionalnih manjina uz čiju je pomoć Andrej Plenković došao do saborske većine. Takvi stavovi, čini se, u potpunosti se odbijaju od politike druge Plenkovićeve vlade koju, uprkos prividnim sukobima, podržava i predsednik Milanović.

„Ostajte ovdje! Sunce tuđeg neba neće vas grijat k’o što ovo grije. Grki su tamo zalogaji hljeba. Gdje svoga nema i gdje brata nije“, stihovi su srpskog pesnika Alekse Šantića koje je Milanović izgovorio pred dvestotinak učesnika komemoracije u Gruborima koji su pristigli iz susednih, pustih sela ili iz Srbije. I pri tom ne bi trebalo smetnuti s uma da su upravo premijer Plenković i predsednik Milanović političari koji prema istraživanjima javnog mnjenja uživaju najveću podršku hrvatske javnosti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama