Grci i Turci – neprijatelji pa prijatelji? | Evropa | DW | 11.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropa

Grci i Turci – neprijatelji pa prijatelji?

Mnogi u Evropskoj uniji zabrinuti su zbog politike oslanjanja na Tursku u pogledu rešavanja izbegličke krize. Ali Turska ima dva velika zagovarača: Angelu Merkel i Aleksisa Ciprasa.

I samo mesto susreta imalo je veliku simboliku. Grčki premijer Aleksis Cipras susreo se s turskim premijerom Ahmetom Davutogluom u Izmiru, u Maloj Aziji, tamo gde su se Grci i Turci oštro sukobljavali nakon Prvog svetskog rata. Ali te dve zemlje kao da su u izbegličkoj krizi pronašle put jedna ka drugoj.

Razlog za to je najnoviji turski predlog s kojim je Davutoglu iznenadio učesnike samita Evropske unije. Turska je izrazila spremnost da primi izbeglice i migrante, ali da EU preuzme jedan broj sirijskih izbeglica iz Turske. Oni bi legalno došli u Evropu i krijumčarske bande više ne bi imale prostora za delovanje.

Egejsko more ne sme više biti „more tuge i beznađa“, rekao je Davutoglu misleći na tragične sudbine izbeglica koje su se utopile. A Cipras – da su opasna putovanja čamcima „sramota za našu kulturu“. I ne radi samo o humanitarnom aspektu. Za Grčku bi turska ponuda bila veliko olakšanje jer nakon zatvaranja Balkanske rute u Grčkoj ostaje sve veći broj izbeglica i migranata koji bi želeli da se probiju ka severu.

Griechenland Premierminister Alexis Tsipras Ahmet Davutoglu

Cipras i Davutoglu u Izmiru

Da li nam je Turska uopšte potrebna?

Preostale zemlje Evropske unije morale bi da izraze spremnost za preseljenje Sirijaca iz Turske na njihovu teritoriju, ali su dosadašnji pokušaji preseljenja propadali. Češki premijer Bohuslav Sobotka i mađarski premijer Viktor Orban jasno su stavili do znanja da se s njima ne može računati.

Osim toga, zemlje Balkana pokazale su da znaju da se i bez turske pomoći izoluju protiv izbjeglica, pa makar i na račun Grčke. Nakon što su Slovenija, Srbija, Hrvatska i Makedonija najavile da puštaju samo izbeglice sa važećom vizom, Balkanska ruta praktično je zatvorena.

Pa ipak, Janis Emanuilidis iz briselske organizacije „European Policy Centre“ smatra da postoji šansa da se uz pomoć Turske iznađe zajedničko evropsko rešenje. Ako zajednički paket mera probudi nadu da će broj izbeglica biti smanjen, „mnoge članice biće spremne ne samo da pristanu na njega, već i da se uključe u preraspodelu sirijskih izbeglica iz Turske.“

Griechenland Mazedonien Flüchtlinge bei Idomeni

Migranti na severu Grčke: vlada u Atini želela bi da ovakve slike više ne postoje

Saradnja s Erdoganom – „moralni kolaps“

Postoji međutim i principijelni politički otpor protiv saradnje sa Turskom – i to u svim strankama koje su zastupljene u Evropskom parlamentu. Tako je Manfred Veber, predsedavajući poslaničkom klubu konzervativne Evropske narodne partije izjavio da se Evropska unija ne sme dovesti pod pritisak Ankare, ali i da mora biti u stanju da sama obezbedi svoje spoljne granice. Filip Lamberts iz Zelenih, u kontekstu stanja sa ljudskim pravima u Turskom, govori o „moralnom kolapsu“ EU, koja želi da sarađuje s jednom takvom vladom. Marin Le Pen, predsedavajuća ekstremno desničarskom francuskom Nacionalnom frontu, neuvijeno je izjavila u Evropskom parlamentu: „Erdogan će da vas uceni.“

Mnogi imaju sumnje i u pogledu ubrzavanja turskih pregovora o učlanjenju. „Pri tom za Tursku ne bi smelo da bude popusta. Izbegličko pitanje trebalo bi odvojiti od pregovora za učlanjenje“, smatra predsednik parlamenta, socijaldemokrata Martin Šulc.

Vetom je zapretio i Kipar, član Evropske unije. „Sve dok Turska ne prizna Kipar, u pregovorima o učlanjenju neće biti napretka“, izjavio je portparol vlade grčkog dela Kipra. Janis Emanuilidis smatra međutim da se ne radi o tome da Turska bude članica EU, već o tome da se „otvore nova poglavlja za pregovore, što je za Erdogana veoma važno iz unutrašnjopolitičkih razloga.“

Deutschland Sachsen-Anhalt Demo der AfD

Merkel pod pritiskom: u subotu (13.3.) održavaju se izbori u tri nemačke pokrajine

I ako propadne naredni samit...

U nekoliko proteklih sedmica organizovana su čak dva samita o izjegličkoj krizi i oba puta se nemačka kancelarka vratila kući praznih ruku. I na predstojećim izborima za tri pokrajinska parlamenta u Nemačkoj, ona ne može da pokaže biračima da ima rešenje, za koje se i dalje bori. „Sve bi ponekad moglo da ide i brže, ali ipak mislim da se stvari kreću u pravom smeru“, izjavila je Angela Merkel u sredu za „Zidvestrundfunk“.

U to je uveren i Janis Emanuilidis. Čak i ako naredni samit propadne, „uslediće drugi“. Izazov je da se donese kompleksan paket za rešavanje izbegličke krize, koji bi sve zemlje EU zadovoljio i povezao. „To jeste komplikovano i oduzima mnogo vremena – ali je moguće“.

DW.COM