Grci bi mogli da inspirišu Špance

Tvit Pabla Iglesijasa, predsednika Podemosa, u nedelju je glasio ovako: „Danas je u Grčkoj pobedila demokratija“. Istog dana, 36-godišnji Iglesijas je na svom Tviter-nalogu postavio fotografiju: on u zagrljaju sa grčkim premijerom Ciprasom. Fotografija je snimljena u januaru, kada je Iglesijas bio u Atini da podrži Sirizu na parlamentarnim izborima i da istakne svoje protivljenje politici štednje Evropske unije.

S obzirom na previranja u Grčkoj nakon referenduma, i druge zemlje Evropske unije mogle bi da zahtevaju kraj politike štednje. Čini se da je Španija tome posebno sklona. To nije samo zbog i dalje teške ekonomske situacije u zemlji sa visokom stopom nezaposlenosti. Iznenadna pojava protestnog pokreta Podemos, izazvala je i političku neizvesnost.

Vlada je uverena u svoj kurs

Konzervativna vlada Španije smatra da je važno naglasiti da se četvrta po veličini ekonomija u evrozoni dobro oporavila od 2012. kada je zatražila sto milijardi iz paketa EU za spasavanje evra. Španija je iskoristila samo oko 41 milijardi evra kredita za saniranje banki i podsticaj privredi. Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će Španija ove godine imati privredni rast od tri odsto – što bi bilo znatno više od proseka u EU.

„To što se dešava u Grčkoj, neće se dogoditi u Španiji“, kaže premijer Marijano Rahoj koji je u više navrata branio stroge mere štednje koje je njegova vlada sprovodila u protekle četiri godine. „To su efikasni štitovi za zaštitu od budućih ekonomskih šokova.“ Ministar ekonomije, Luis de Guindos, u ponedeljak je jasno rekao da on ne vidi Španiju u istoj ligi sa prezaduženom Grčkom.

Međutim, berza u Madridu, u ponedeljak ipak je blago reagovala na glasanje u Grčkoj, pokazujući da ni oporavljena španska ekonomija nije imuna na tržišna previranja.

Inspiracija za Španiju

U Španiji ne dele svi mišljenje premijera Rahoja o jačini španske ekonomije: „Španija mora pažljivo pratiti šta se događa u Grčkoj“, kaže Manuela Gonzalez koji ima kiosk u centru Madrida. „Mogu da zamislim da se tako nešto desi i kod nas“, kaže ona, ukazujući na stopu nezaposlenosti od 24 odsto. A kada su u pitanju Španci, mlađi od 25 godina, čak više od polovine njih nema posao. „Mnogi mladi ljudi rade neverovatno teško, i po dvanaest sati dnevno, a zarađuju samo 800 evra mesečno. Tako ne mogu da prave planove za budućnost“, rekao je Gonzales. „A to su oni koji uopšte imaju neki posao.“

Drugi Španci spekulišu da bi referendum u Grčkoj mogao da ima dalekosežne političke posledice. „To mi daje nadu“, rekao je Hose Anhel Herencijas, nezaposleni pravnik. „To je bilo 'Ne' strahu, to je bilo 'Ne' državnoj štednji ucenama i nemoralnosti“. Stav Herencijasa dele mnogi lideri Podemosa za koje će Herncijas da glasa na opštim izborima ove godine.

Nova stranka levice u usponu

Prema poslednjim anketama, Podemos je odmah iza vladajuće konzervativne Narodne stranke PP i opozicionih socijalista PSOE. Na lokalnim izborima u maju, Podemos i druge levičarske partije ušle su u nekoliko parlamenata, uključujući i dva najveća i najbogatija grada Madrid i Barselonu.

Hose Fernandez Albertos, politikolog u Visokom savetu za naučna istraživanja (CSIC), predviđa dve moguće posledice referenduma po političku scenu Španije, a posebno za Podemos. „Činjenica da je Grčka ekonomija u nezavidnoj situaciji, loša je za Podemos, jer to plaši birače. S druge strane, Podemos bi srednjoročno mogao da ubedi ljude da je drugačija Evropa neophodna i da nije u redu kada kreditori nameću uslove dužnicima. Dve glavne stranke u zemlji, PP i PSOE nisu uspele da ljude oslobode tih briga i sve više Španca odbacuje politiku štednje“, kaže Fernandez Albertaa.