Gradske kase ispražnjene

Prodavnice „sve za jedan evro“, jevtine pekare, banke koje obećavaju „najpovoljnije“ kredite i na ćošku zalagaonica. U starom delu Oberhauzena malo je boljih radnji, one ekskluzivne da se i ne pominju. One koje su još tu, bore se kako da prežive. Deniz Bekfeld je vlasnica juvelirske radnje na rubu pešačke zone i kaže:

„Kod mene je kao i u celom gradu. Prošla godina bila je superteška. Prodaja za Božić bila je manja za 30 procenata.“

Da na mukama nije samo ova vlasnica pokazuju prihodi grada od poreza na promet koji – za razliku od poreza na zarade – ide direktno u gradsku kasu. Taj porez je sa 102 miliona u 2008. godini u prošloj pao na 75 miliona evra. U ovoj godini grad očekuje još manji prihod. Štednja je neizbežna, pitanje je samo gde još štedeti?

Naime, grad finansira škole, dečje vrtiće, gradsku upravu, održavanje ulica i ti troškovi dostižu 90 odsto budžeta. To dovodi do toga da gradovi kao Oberhauzen krešu sve ostale izdatke. Na primer: umesto sedam otvorena su još samo tri bazena za plivanje, a budžetu gradskog pozorišta uskraćeno je nekoliko miliona evra. Kako bi obezbedio novac, grad je povećao porez na promet i zemljarinu i u celoj Nemačkoj samo su još u Minhenu i Botropu ti porezi veći.

Dodatno zaduživanje

Štednja, povećanje poreza – sve to do sada nije donelo neke rezultate i Oberhauzen je 2009. morao da se zaduži za još 115 miliona evra. Za dug postoji još jedan razlog – i socijalni izdaci sve su veći. Primera radi, grad plaća kirije dugotrajno nezaposlenim. Od 2001, socijalni izdaci porasli su četiri puta i sada iznose 200 miliona evra godišnje. Deniz Bekfeld ne očekuje bolje dane:

„Mislim da su i drugi u teškoj situaciji. Čovek zaista mora da razmisli kako da preživi.“

Udruženje poreskih obveznika traži od gradova da budu inventivniji u pronalaženju dodatnih prihoda, gradske uprave traže pomoć federacije.

Autori: A. Dojckens / N. Briski

Odgovorni urednik: I. Đerković