Grad u kojem se obrću bilioni | Evropa | DW | 24.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Frankfurt

Grad u kojem se obrću bilioni

Grad na Majni menja urbanističke planove: sprema gradnju dvadeset nebodera sa kancelarijama, stotine hiljada kvadrata stambenog prostora. Frankfurt se nada da će posle Bregzita privući bankare iz Londona.

I nakon parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji nije jasno da li nas čeka meki Bregzit, uz kompromise i formalni dogovor Brisela i Londona, ili pak tvrdi raskid bez ikakvog dogovora. Ali jasno je da će Bregzita biti, barem to ponavljaju vodeći britanski političari. Odlazak Ostrva iz EU znači odlazak i londonskog Sitija, najmoćnije bankarske četvrti kontinenta koja bi tada mogla da izgubi na značaju. To bi bila prilika i za nemačku finansijsku metropolu Frankfurt gde je sedište Evropske centralne banke i još niza finansijskih institucija.

Čekaju se odluke o tri važna pitanja: prvo i najvažnije, gde će se odvijati takozvani euro-clearing. Drugo je pitanje budućeg sedišta evropske agencije za nadzor banaka EBA, a treće je pitanje koje se postavlja u sedištima čitavog niza banaka koje su do sad svoje poslovanje u Evropi pokrivale iz Londona, hoće li i one prebaciti svoje evropske centrale u Frankfurt. „Euroclearing je središnje pitanje“, kaže Hubertus Vet, koji je direktor interesne zajednice Frankfurt Main Finance, koja lobira za ovu nemačku metropolu.

Kontrola nad bilionima evra

Možda malo nategnuto, ali kliring bi se mogao objasniti ulogom javnog beležnika kada kupujete ili prodajete nekretninu ili auto. Poređenje nije najbolja jer je beležnički spis u takvim slučajevima i zakonski obavezan – uloga agencije za kliring je mnogo složenija. Ali kod odvijanja posla, sličnosti su veće: i beležnik nadzire i prodavca – da će predati vlasništvo, ali i kupca – da će platiti dogovorenu cenu. On može biti ovlašćen da prati čitav postupak i da interveniše ako jedna strana u transakciji pokuša nešto što nije dogovoreno.

To znači i da ima (državna) ovlašćenja da tera bilo kupca, bilo prodavca na poštovanje propisa. No kakav to beležnik ima ovlašćenja ne samo na nacionalnom, nego na evropskom nivou? Povrh toga, u finansijskom svetu u zoni evra se ne trguje tek polovnim Golfom ili kućicom u selu, nego se odvijaju poslovi u vrednosti od oko pola biliona (500.000.000.000) evra – na dan! Bankam trebaju papiri ovlašćenih institucija kako bi se zaštitile od mogućih oscilacije deviznog kursa ili kamatnih stopa. Ali i izvoznicima trebaju njihovi derivati kao osiguranje protiv promena na finansijskim tržištima.

Otprilike takvi „notari“ su agencije ovlašćene za euroclearing i u Londonu je nadzorno telo koje pak nadzire upravo te nadzornike milijardi koje teku Evropom. Bilo je sporno može li London uopšte biti sedište tog tela obzirom da nije u evrozoni. Na kraju je i Evropski sud morao da odluči da on mora biti u Evropskoj uniji, ali ne nužno u nekoj zemlji koja koristi evropsku monetu. Jer tu se postavlja i ključno pitanje prisile: ako se vratimo našem beležniku, šta na primer ako prodavac ne želi da prenese vlasništvo? Tu mora postojati mogućnost neposredne intervencije kakva je moguća samo unutar Evropske unije.

Nužan odlazak iz Londona

Posebno u nedavnoj financijskoj krizi je postalo jasno da je takvo telo za nadzor finansijskih transfera neophodno i da se tamo već unapred mogu otkriti moguće opasnosti i rizici. To je krucijalno za stabilnost čitavog finansijskog poslovanja, objašnjava Vet. Važnost ovakvog nadzornog tela uviđa i politika. Tako i Mihael Majster, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu finansija, smatra da uopšte nije sporno da clearing mora da se iseli iz Londona. Jer čak i da Britanci potpuno pristanu na nadležnost Evropskog suda, telo koje će nadzirati moguće rizike koji bi mogli nastati u Uniji ne može biti smešteno negde izvan EU.

Fintech London | Skyline Finanzdistrikt

Londonski Siti dnevno obrne bilione

Naravno, ako znate kakve provizije ubiru notari već kod kupoprodaje vašeg starog automobila, može vam biti jasno i koje su to provizije koje su banke i koncerni spremni da plate da bi mogli mirno da spavaju. Zato vlada i žestoka bitka gde će biti smešteno to telo. EU je prošle sedmice predstavila prispele predloge i po njima će Evropska komisija dobiti ovlašćenja da povuče deo ovog masnog posla iz Londona. Britanski uredi koji su do sada vršili te poslove na nivou EU izgubiće svoju licencu najkasnije 2019, ako se ne dogovori drugačije što je teško zamislivo.

Frankfurt – ili neki drugi grad u EU – nije i ne može preko noći postati „drugi London“ i zato je i potpredsedniku Evropske komisije Valdisu Dombrovskisu jasno da s obzirom na „otpadanje jednog od najvećih finansijskih središta EU moramo malo prilagoditi naša pravila“. Utoliko je Evropska komisija ipak odustala od planova od kojih se strahovalo u Londonu: da će preko noći sve agencije biti povučene iz Velike Britanije.

Lobističko udruženje Frankfurt Main Finance iza koje stoje i nemačka pokrajina Hesen, grad Frankfurt, Nemačka berza, čitav niz banaka, ali i naučne institucije i stručnjaci, smatra da ovaj nemački grad ima dobre šanse da baš on postane sedište euroclearinga, kaže Vet. Povrh toga, jedna od tih agencija – Eurex Clearing – već je u Frankfurtu, dakle tu se ima i iskustva. Šta bi dolazak ovih instituta iz Londaona u Frankfurt značio? Vet to ne mora ni da objašnjava: hiljade odlično plaćenih radnih mesta u finansijskoj metropoli na Majni.

Mnogo kandidata za nadzor banaka

Frankfurt isto tako veruje da ima dobre šanse da udomi i Evropsku agenciju za nadzor poslovanja banaka (EBA). Te ambicije Nemačke je potvrdila i kancelarka Merkel na sastanku nemačkih zadružnih banaka. Argument Frankfurta je da je u tom gradu sedište Evropske centralne banke (ECB) koja se već zapravo brine za stabilnost banaka EU.

S druge strane, druge evropske metropole koje takođe žele da udome ovu agenciju sa 189 službenika, upravo to navode i kao nedostatak Frankfurta: EBA proverava „pravila igre“, ECB je tu za neposrednu kontrolu solventnosti. Utoliko bi možda bilo i bolje da ta dva nadzorna tela nisu na istom geografskom mestu. Tu se onda javlja i Pariz gde je već i Evropska agencija za nadzor poslovanja berzi, a alternative mogu biti Amsterdam i Luksemburg.

Deutschland Deutsche Bank Zentrale

Glavno sedište Dojče bank u Frankfurtu

I na koncu, tu je pitanje evropskog sedišta čitavog niza poslovnih banaka koje su do sada svoje poslove u EU obavljali iz Londona. Zapravo tu nije reč samo o velikim i značajnim bankama s druge strane Atlantika, sa Dalekog ili Bliskog istoka. Jer obzirom na Bregzit i velikim britanskim bankama će trebati predstavništva u Evropskoj uniji kako bi preko njih obezbedile nesmetano poslovanje unutar EU.

Kuda iz Londona?

Naravno da tu pre svega grad poput Dablina ima goleme planove: pogotovo za Amerikance, tamo imaju isti jezik, geografski su blizu, a tu je i veliki aerodrom luka. No iz Londona će se vremenom verovatno preseliti i poslovna predstavništva čitavog niza koncerna, a Dablin zapravo nije previše velik grad da bi ih sve ugostio na način kakav možda zamišljaju.

Popis evropskih gradova koji bi zato hteli da udome strane banke je vrlo dug, ali tu Frankfurt doista ima odlične argumente: ne tek veliki, nego ogromni aerodrom sa kojeg je lako doći gotovo do svakog kutka planete, tamo su već ECB i najveće nemačke banke, a „od investicionih bankara su čuli da nemačke finansijske službe rade dobar posao“, kaže nam Gerhard Vizhau iz frankfurtske banke Metzler.

U svakom slučaju je već jasno da će američke banke JP Morgan i Goldman Sachs proširiti svoje prostorije koje već imaju u Frankfurtu. U taj grad stiže i Silicon Valley Bank, baš kao i ruska banka VTB. Dolazi i korejska banka Woori koja još nije poslovala u Evropi. U metropolu na Majni dolazi i britanska banka Standard Chartered, a barem još jedna će o lokaciji odlučiti u najskorije vreme. Još razmišljaju i dve japanske banke...

Frankfurt zato već u sledećih pet godina planira gradnju 20 novih nebodera jer je uveren da će hitno trebati mnoštvo novog kancelarijskog prostora. Dorađuju se urbanistički planovi jer će biti potreban atraktivni stambeni prostor za kupce sa dubljim džepom. Frankfurt ima lepih galerija, operu i koncertnu dvoranu, pun je zelenila i okružen je prirodom.

Ali definitivno nije London koji ima sve to i povrh toga će baš svako pronaći nešto po svom ukusu jer je i više nego deset puta veći od Frankfurta. Tu ni Bregzit neće tako lako ništa promeniti...