Grčkoj ipak pozajmica da plati pozajmicu | Evropa | DW | 16.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evopska unija

Grčkoj ipak pozajmica da plati pozajmicu

Zemlje Evrogrupe ipak su se složile da Grčkoj daju novu tranšu kredita koji je Atini gorko potreban: već za par sedmica mora da otplati veliku ratu. Ali oko zahteva Grčke da joj se oprosti deo duga nije bilo sloge.

Luxemburg (picture alliance/AP Photo/G. Vanden Wijngaert)

Komesar EU za ekonomiju, Pjer Moskovici (levo) i ministar finansija Grčke, Euklid Cakalaotos u Luksemburgu, 15.06.2017.

Raspoloženje na sastanku zemalja evrozone ovog četvrtka u Luksemburgu bilo je dobro. Konačno i nakon dugih pregovora ipak je nađen kompromis sa kojim će, barem kako stoji na papiru, svi nekako moći da žive: Grčka, ministri finansija drugih zemalja evrozone i Međunarodni monetarni fond.

Najbitnije u tome je da će Grčka dobiti sledeću tranšu kredita u iznosu od 8,5 milijardi evra iz Evropskog mehanizma za stabilnost (EMS), objavio je predsednik Evrogrupe Jerun Dajselblum. On to zove "velikim korakom", a i evropski poverenik za privredu Pjer Moskovisi smatra: "To su veoma dobre vesti. One sadrže obećanje i nadu, za narod Grčke i za zonu evra."

Atini opet novac stiže u zadnji čas: već za četiri nedelje na naplatu stižu rate od gotovo 7 milijardi od pozajmica kod privatnih investitora, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Ali ova nova pozajmica je bila pod velikim znakom pitanja zbog odlučnog zahteva Berlina da u svakom slučaju i Međunarodni monetarni fond "ostane u čamcu" u pokušaju spasavanja Grčke. MMF - i pogotovo nova administracija u Vašingtonu teži stavu da je Grčka "problem Evrope" i kako bi MMF i Svetska banka, dakle institucije u kojima su SAD najveći pojedinačni finansijeri, bolje trebalo da se bave drugim finansijskim problemima u svetu.

Kompromis na papiru

Nemačka ne beži od toga da na EU pada najveći teret pomoći, ali Grčka je članica MMF-a i osnovni zadatak te svetske organizacije jeste pomoć za solventnost svojih članica. I mišljenje nemačkog parlamenta je da će Nemačka i dalje pomagati Grčkoj samo ako u toj pomoći učestvuje i MMF. Pregovore koji su potrajali šest sati, obeležila je rasprava o osnovnim stavovima šefice MMF Kristin Lagard i nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea.

Lagarde smatra da tužnim činjenicama treba da se pogleda u oči: Grčka ne privređuje dovoljno, čak ni da bi otplaćivala svoje dugove. Zato se načelno slaže sa žarkom željom Atine da joj se oprosti barem deo dugova. Šojble smatra kako je Grčkoj već jednom bio oprošten dobar deo dugova, ali da to nije promenilo ništa. Opet se dolazi do toga da Atina pozajmljuje novac da bi platila dug i to jedino znači da Atina još uvek previše troši i da su potrebne nove reforme i privatizacije kako bi se poostavila na noge.

Kompromis dogovoren ovog četvrtka u Luksemburgu je gotovo banalan: ukratko rečeno, MMF će na papiru ostati u igri i učestvovaće i u ovoj novoj pomoći Grčkoj, ali tek nakon što se Evropljani dogovore o konačnom planu kako da se Grčka reši svojih dugova. Takav dogovor nije ni na vidiku, pa zato nije jasno ni kada će MMF poslati novac - ni da li će ga ikad poslati.

"Imamo različite prognoze"

Nemački ministar finansija Šojble tako barem može da ima papir koji će ovog petka (16.6.) da pokaže Odboru za proračun Bundestaga gde lepo piše da MMF i dalje učestvuje u pomoći Grčkoj. Odbor mora da odluči da li je on u skladu sa mandatom koji je parlament dao ministru, ali i na tom papiru nigde ne stoji da je plan i da se Grčkoj oprosti deo duga. Ministar Šojble je tu jasan: "Ako otpis duga nije nužan, onda ga ni ne trebamo."

Naravno da je tu ključno pitanje šta je sa Grčkom i kakvo je tamo (ekononmsko) stanje. Vlada Ciprasa je ipak prihvatila bolne reforme koje su bile uslov za novu ratu pozajmice: državna preduzeća će morati da se privatizuju, a ma koliko se već gotovo svi slagali da od siromašnih u Grčkoj više nema šta da se uzme, opet će na udaru biti oni manjih prihoda. Smanjiće se penzije, a sniziće se i prag iznosa na koji se ne plaća porez na prihod. Brisel i Berlin su zadovoljni tim merama. I EK veruje da će Atina već tim merama sledeće godine da ostvari privredni rast od 3,5% i tako konačno počne privređuje dovoljno da bi plaćala dugove. Tako i nemački ministar Šojble smatra da je "privredni razvoj Grčke dobar."

Stručnjaci MMF-a su mnogo manje optimistični: gotovo je apsurdno da upravo na nemačkom postoji odlična reč o trenutnom stanju Grčke koja se teško nalazi u bilo kom drugom jeziku: totgespart - ušteda do smrti.

Kakve su perspektive Grčke sa evrom?

EK i Berlin svakako računaju da će i ova turistička sezona u Grčkoj biti dobra i da će valjda početi da funkcioniršu mehanizmi koji će te prihode onda dovesti i u državnu blagajnu. Ali novim udarom na stanovništvo sa manjim prihodima doći će do još manje potrošnje građana Grčke - i taj letnji prihod od turista će brzo nestati. Privatizacija će samo značiti da će se prodajom dobiti novac, ali će tako nestati i dugoročni prihodi. Praktično nema proizvodnog sektora koji u Grčkoj ima perspektivu, barem ne takvog koji bi garantovao standard kakav Grci smatraju da zaslužuju.

Zato MMF ne misli da će rast BDP u Grčkoj i sledeće godine biti bitno veći od 1,5%, a ovaj program pomoći ionako ističe sledeće, 2018. godine. Dakle Atina neće moći da opslužuje svoje kredite i čitava priča opet počinje iz početka: opet pozajmljivanje da bi se vraćali dugovi.

Vlada Ciprasa čak pokušava i da ucenjuje ostale članice evrozone: preti da će čak i ove reforme biti povučene, ako se Atini ne oprosti deo duga - naime, one ionako treba da stupe na snagu tek 2019., odnosno 2020. Jer pred svojim Grcima, Cipras je čitavim nizom rezova već praktično izdao baš sva načela zbog kojih je bio izabran. Juče su grčki penzioneri opet bili na ulicama, a nezadovoljstvo je sve veće. A 2019. su opet  izbori i ko zna za koju opciju će Grci tada da glasaju.