Grčki neonacisti na slobodi do suđenja | Evropa | DW | 21.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčki neonacisti na slobodi do suđenja

Šef grčke ekstremno-desničarske partije "Zlatna zora" i drugi čelnici ove stranke će uskoro biti pušteni na privremenu slobodu. Razlog: zakonski rok za boravak u istražnom zatvoru je istekao.

Od septembra 2013. se šef grčke ekstremne desnice Nikos Mihaloliakos nalazi u ćeliji istražnog zatvora Koridalos, predgrađu lučkog grada Pireusa. Tamo je deportovan sa lisicama na rukama. U isto vreme ili malo kasnije uhapšen je portparol njegove partije Ilias Kasidiaris, zastupnik zadužen i za rad sindikata Janis Lagos, potom glavni propagandista Hristos Papas kao i mnogi drugi saradnici partije "Zlatna zora". Optužba je glasila: "Osnivanje kriminalnog udruženja". Prema grčkom krivičnom zakonu, reč je o deliktu, za koji je predviđena kazna od 10 godina zatvora. Ako usledi višestruko kršenje zakona u istom domenu, može se izreći i kazna doživotnog zatvora.

U grčkom istražnom zatvoru se međutim ne može provesti više od 18 meseci. Pošto je ovaj rok već prekoračen, Mihaloliakos, Papas i Lagos smeju da napuste zatvor i puštaju se na privremenu slobodu do početka procesa 29. marta.

Prvobitno je početak procesa bio najavljen za jesen 2014. ali je datum stalno pomeran. Za to postoji više razloga, smatra Vasiliki Georgiadu, profesor politologije na Univerzitetu Panteon u Atini. "Duge, ponekad preduge sudske procedure su u Grčkoj uobičajene", pojašnjava politilog u razgovoru za DW. Pored toga ovde se radi o posebnom i do sada jedinstvenom i neviđenom slučaju. Akti u predmetu "Zlatna zora" porasli su na preko 1.100 stranica. Advokati, kojima je poveren slučaj i koji su radili na pisanju optužnice, morali su temeljno da odrade svoj posao, kako bi sve ima solidnu pravnu formu. Pored toga, u međuvremenu se dešavala izborna kampanja i smena vlade u Grčkoj i odgovorni su očigledno želeli da izbegnu da se stekne utisak kako oni izvesna krivična dela žele da ispolitizuju, kaže ovaj stručnjak iz Atine.

Tužba nije usvojena jednoglasno

Pristalice Zlatne zore

Pristalice Zlatne zore

"Pravosudni organi su se borili s vremenom, ali nije im uspelo da izbegnu prekoračenje roka", izvestila je na jednostavan način renomirana sudska reporterka Ioana Mandru u listu "Kathimerini". Duhove je uzburkalo tzv. "drugačije mišljenje" među pravnicima. Nikos Salatas, jedan od trojice sudija, koji su bili angažovani na optužnici, bio je mišljenja da nema dovoljno dokaza za optužbu koja glasi "delovanje i članstvo u kriminalnoj organizaciji". On je i javno zastupao takav stav. Renomirane sudije i pravnici kritikovali su ovaj stav, koji se ne podudara sa stavom drugih, pojašnjava Mandrou. Ipak, mora se poći od toga da će se u predmetu "Zlatna zora" izdvojeno mišljenje sudije uzeti u odbranu osumnjičenih.

Više od 60 poslanika, članova i saradnika desno-radikalne partije "Zlatna zora" naći će se 20. aprila na optuženičkoj klupi. Medijski spektakl u ovom slučaju je nepoželjan. Proces će se najverovatnije, suprotno očekivanjima, održati u samom zatvoru Koridalos - i to u manjoj prostoriji, u kojoj nisu predviđena mesta za prestavnike sedme sile. Navodno će, prema rečima Vasiliki Georgiadu, zainteresovani novinari proces moći da prate iz prostorije za novinare, inače bi navala medija da prate suđenje mogla biti prevelika. "Većina posmatrača smatra da to nije u redu jer se radi o istorijski jedinstvenom procesu u Grčkoj, ako ne i u Evropi, kaže Georgiadu i dodaje da se odgovorni moraju u svakom slučaju pobrinuti da javnost bude adekvatno informisana o toku suđenja.

Uporišta "Zlatnog svitanja"

Vasilliki Georgiadou je naučno istraživala razloge za uspon "Zlatne zore". Zabrinuta je što desni radikali, uprkos teškim optužbama, imaju uporište i podršku birača - posebno u grčkim provincijama. "Radi se o određenim izbornim okruzima na Peloponezu, u kojima su još 70-tih godina ultradesničarski i kralju odani političari uspevali dobiti nadprosečno veliki broj glasova, da bi se onda prebacili u umereni konzervativni tabor. Ili o mestima u zapadnoj Makedoniji, u kojima je nekada desno-populistička partija "Pravoslavni narodni pokret" bila prilično uspešna".

Tačno je međutim i da je nakon istrage, koju je spovelo grčko pravosuđe, sprečen dalji uspon partije "Zlatna zora". "U momentu kada su uhapšeni glavni predstavnici partije, desno-radikalne grupacije su, prema istraživanju javnog mninja, imale podršku od 15 odsto birača sa tendencijom rasta. Ali isti sada sve više gube glasove i postaju manje atraktivni za grčke birače, koji su za njih glasali iz protesta", zaključuje Vasilliki Georgiadou, politologinja iz Atine.