Grčka verzija drame ″U očekivanju turista″ | Politika | DW | 10.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

korona - turizam

Grčka verzija drame "U očekivanju turista"

Vlasnici apartmana i hotela širom Mediterana prolaze kroz dramu: hoće li turisti ipak doći? Treba li početi s pripremama - jer su i higijenski propisi često skupi? Ali šta je alternativa i kako inače zaraditi novac?

Jorgos Katikas uživa u sunčanim prolećnim danima i ledenoj kafi u svom vrtu. Zajedno sa roditeljima vodi mali hotel u rodnom gradu Retimno, na ostrvu Krit: uredne sobe, plaža u blizini, bez preteranog luksuza. Posao se inače zahuktava već početkom maja, kada stižu prve rezervacije za leto. Ali u doba korone je sve drugačije: "Još uvek razmišljam da li se ovog leta uopšte isplati otvoriti hotel za goste. Kako sada stvari stoje, mislim da ne", kaže Katikas za DW.

Zbog ograničenja putovanja gosti iz inostranstva možda uopšte neće moći da dođu. Istovremeno, tu su strogi higijenski propisi, a pritom niko ne govori koje mere su zaista neophodne. Ali svašta se priča – recimo da prostor u kome se doručkuje mora da ostane zatvoren i da iz higijenskih razloga doručak gostima treba da se dostavi u sobe. "Ali to znači da bi samo zbog doručka morao da zaposlim nove radnike, a to sebi ne mogu da priuštim", žali se Katikas.

On će verovatno pronaći neko razumno rešenje – ipak je studirao ekonomiju u Atini. Nakon studija je dugo vremena radio kao novinar za razne televizijske stanice i štampane medije. Na vrhuncu dužničke krize, koja je svom silinom pogodila i medije, Katikas se vratio na Krit.

Krit

Krit

To je bila dobra odluka: "Krizna 2012. godina za turizam je bila prava katastrofa, ali je situacija sve bolja i svakog leta je sve više gostiju”, kaže 45-godišnji Katikas. Naročito severni deo Krita je omiljen za turiste iz Skandinavije, koji tu dolaze svakog leta, već deset, petnaest godina, kao da tu imaju vikendice. Ali ove godine, zbog korona pandemije, svi hotelijeri bi mogli da ispaštaju.

Strah od rata cenama zbog korone

Ekonomski gledano hotelijerstvo gotovo da više nema smisla, žali se Aleksandros Angelopulos, direktor renomiranog hotelskog lanca Aldemar i generalni sekretar Udruženja hotelijera u Iraklionu, glavnom gradu Krita. Angelopulos za DW kaže da su najteže pogođeni luksuzni hoteli jer su mnogi ostali bez novca: "Mnogi hoteli se preko zime intenzivno renoviraju.

Radovi su već 90 odsto gotovi i sada treba da se plate, ali očekivani prihodi za ovo leto izostaju.” Na to dolaze i mogući dodatni troškovi zbog higijenskih mera u doba korone, što za jedan hotel sa pet zvezdica znači trošak od dva do tri odsto godišnjeg budžeta.

A onda je tu i drugi, još veći problem: "Ako svi hoteli u Iraklionu otvore i ponude 4.000 kreveta, a dođe samo 1.000 gostiju, onda bi moglo da dođe do rata sa cenama koji bi nas sve ekonomski uništio." Strane turističke agencije će onda pokušati da spuste cene, a to ne bi smelo da se desi. Radi se o usaglašavanju ponude i potražnje, objašnjava ekonomista. "Jasno mi je da turističke agencije samo rade svoj posao, ali i mi to moramo da radimo”, ističe Angelopulos.

Dok Evropska unija pokušava da se izbori za zajedničku liniju kada je reč o ukidanju trenutnih ograničenja za potovanje, Austrija planira da krene svojim putem. Pojedine zemlje članice EU bi mogle bilaterarlno da se dogovore i da otvore svoje granice i ako sloboda kretanja u Evropi tokom leta ostane ograničena", objašnjava austrijska ministarka turizma Elizabet Kestinger. U Grčkoj su podeljene reakcije kada je reč o tom predlogu.

Lisandros Cilidis, predsednik udruženja grčkih turističkih agencija (FEDHATTA) takav predlog kritikuje, jer smatra da on podriva zajedničko evropsko tržište. „U tom slučaju turizam bi bio poput Evrovizije, jer bismo favorizovali samo nama prijateljske zemlje”, rekao je uz dozu ironije Cilidis, gostujući na televiziji.

Krit

Krit

Sa druge strane Angelopulos je otvoren prema austrijskom predlogu. On smatra da je izgubljeno dragoceno vreme i da još mnogo vremena može da prođe dok sve zemlje EU ne postignu dogovor. Stoga zaključuje: „Bilateralni dogovori su najbrži i najsigurniji način kako bi se barem nešto postiglo. Naravno, preduslov je da s za sve zemlje važe ista pravila koja se tiču higijene."

Turizam koji život znači

Za Grčku se ne radi samo u sledećoj letnjoj sezoni. Turizam je glavni motor privrede. On čini 24 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i u velikoj meri je zaslužan što je zemlja uspešno preživela dužničku krizu i što je 2018. godine završila sa spasilačkim programom partnera uz EU. Na ostrvima poput Krita i Rodosa, turizam je zaslužan za 80 odsto prihoda. Ukoliko letnja sezona padne u vodu, 900.000 radnih mesta biće dovedeno u opasnost, upozorava Angelopulos.

Jorgosu Katikasu je ipak još ostao njegov novinarski posao: još mnogo pre pandemije, otac dvoje dece je uredio svoj kućni biro, odakle redovno prati i za medije u Atini komentariše dešavanja na svetskim berzama. "Indekse pratim preko interneta, održavam kontakte, bez problema", kaže ekonomista. A na pitanje da li grčka privreda može da preživi još jednu finansijsku krizu, Katikas odgovora: „Biće jako, jako teško…"

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama