Grčka spasena - opet | Evropa | DW | 27.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčka spasena - opet

Više od 12 sati su ministri finansija evrozone, šefica MMF-a i šef Evropske centralne banke raspravljali o Grčkoj u Briselu. A onda su poput čarobnjaka mađioničarskim trikom iz šešira izvadili dodatne milijarde za Grčku

Beratungen der Finanzminister der Euro-Gruppe mit den Spitzen von Internationalem Währungsfonds (IWF) und Europäischer Zentralbank (EZB), ... Rheinland-Pfalz/ ARCHIV: Eine Ein-Euro-Muenze steht in Speyer fuer eine Fotoillustration auf einer Fahne der Europaeischen Union, waehrend im Hintergrund eine griechische Fahne zu sehen ist (Foto vom 03.11.12). Die Finanzminister der Eurozone wollen am Montag (26.11.12) ueber ein neues Rettungspaket fuer Griechenland verhandeln. Die Regierung in Athen benoetigt dringend die naechste Kredittranche in Hoehe von 31,5 Milliarden Euro, um einen moeglichen Staatsbankrott zu verhindern. In der vergangenen Woche waren die Gespraeche zunaechst gescheitert. (zu dapd-Text)

Eurokrise Eurozone Symbolbild

Ministri finansija evrozone, šefica MMF-a i šef Evropske centralne banke kao da, kako se čini, mazohistički uživaju u noćnim sednicama. Zašto bi inače po treći put u tri sedmice proveli neprospavanu noć u Briselu? Da li su većali tražeći odluku? Ne, jer stanje stvari je bilo isto tokom sve tri sednice.

A ono izgleda ovako: Grčkoj do 2016. zbog dramatične recesije preti neočekivano visoko novo zaduženje. Istovremeno reforme se sprovode presporo i postoji finansijska rupa od 30 milijardi evra. Rupu naravno treba začepiti, ali to je zapravo dodatna suma pored već odobrenih 230 milijardi evra pomoći Grčkoj iz paketa spasa. Neko treba da izdvoji taj novac, inače će Grčka bankrotirati.

Opet plaćaju poreski obveznici

Riegert, Bernd Deutschland/Chefredaktion REGIONEN, Hintergrund Deutschland DW2_0448. Foto DW/Per Henriksen 10.05.2012

Bernd Rigert

Svi instrumenti pomoći i recepti sa spas na kraju se svode na prostu jednačinu koja glasi: likvidne zemlje evrozone moraju da izdvoje još više novca za Grčku i uđu u još veći rizik. Otpisivanje dela grčkog duga od strane država poverilaca je prema mišljenju mnogih eksperata i bankara najbolji put da Grčka ponovo stane na noge. Ali oprost duga u Nemačkoj i drugim zemljama evrozone politički ne može da se sprovede. Zato se sada igra na kartu kupovine obveznica od Grčke, odnosno na kartu smanjivanja kamata ili produžavanja roka za njihovu otplatu, kao i na dobrovoljnu uplatu novca iz dobiti koju je ostvarila Evropska centralna banka. Ali i takve komplikovane mere opet vode ka oprostu duga, bez obzira što se taj proces sada sprovodi na rate. Troškove snose naravno poreski obveznici zemalja evrozone, samo što se to sada odvija polako, a ne brzo i bolno kao kod oprosta duga.

Iluzija da će Grčka ikada moći da otplati dugove

Spasioci evra u Briselu ne smeju da smatraju građane likvidnih zemalja evra glupima. Spasavanje Grčke koštaće puno. Ministri finansija to ne bi smeli još dugo da prećutkuju, iako su teškom mukom postigli kompromis oko Grčke u trećem pokušaju. Pri tome je iluzija da će Grčka ikada moći da otplati svoje dugove ili da ih ima pod kontrolom. Rokovi za spasavanje države, odnosno poverilaca, koji su kupili grčke državne obveznice, ne mogu se ispoštovati. EU, Evropska centralna banka i MMF napravili su pogrešnu računicu. Grčka je oklevanjem i sporim sprovođenjem reformi dala svoj doprinos pogrešnoj računici. Ekonomija je za četvrtinu opala, zemlja je na kolenima. Dugovi pri tome i dalje rastu, uprkos svim milijardama evra spasa.

Krediti iz Vašingtona, Brisela i glavnih gradova zemalja evrozone samo u maloj meri dolaze do građana. Lavovski deo odlazi na isplatu dugova poveriocima, bilo da se radi o privatnim ili centralnim bankama. Za izlazak iz toga ne postoji jednostavan niti povoljan put. Moralo bi da dođe do otpisivanja duga, a možda je Grčkoj potrebna i nova valuta. Parola "Nastavimo ovako!", na koju igra i nemački ministar finansija, nije više održiva. Predsednik Evropske centralne banke, šefovi vlada evrozone, a s njima i kancelarka rekli su da po svaku cenu žele da spasu Grčku. Ali cena je previsoka i brzo će morati da se plati.

Komentar: Bernd Rigert

Odg. urednica: Ivana Ivanović